Evo šta se dešava u vašem telu kad pojedete najljuću papriku na svetu

"Kosač iz Karoline" je najljuća čili papričica na svetu. Uzgojio ju je čovek iz Južne Karoline ukrstivši "duh čili" — drugu najljuću papriku na svetu — sa habanerom. Ima mernu jedinicu za ljutinu od 1,6 miliona skovila. U poređenju s njom, halapenjo ima 5.000 skovila, habanero ima 200.000, a "duh čili" dostiže 1 milion.

Na Jutjubu imate koliko hoćete video snimaka ljudi koji jedu "Kosača iz Karoline" s uznemirujućim rezultatima: lica im se zacrvene i izobliče od agonije, počinju da psuju, kašlju i plaču, a često na kraju krenu da trče ili se iskradu kako bi povratili ili zalegli. Na jednom posebno žestokom video snimku, dve devojke vrište, pljuju i skaču gore-dole od bola. Jedna devojka krklja: “Ne osećam jezik.” Druga kreće da plače, maskara joj se sliva niz obraze. Prva devojka povraća van domašaja kamere; druga mora da dobija kiseonik zbog napada astme.

Iako su ove reakcije zastrašujuće, nisu opasne po život. Međutim, nekoliko retkih slučajeva završilo se s ozbiljnijim posledicama. U Turskoj, dva čoveka su doživela srčani udar nakon što su uzeli kajen papriku u pilulama za mršavljenje. Skorije, tridesetčetvorogodišnji čovek iz Njujorka dobio je “gromovite glavobolje” nakon što je pojeo "Kosača iz Karoline" na takmičenju u jedenju čili papričica. Doktori su otkrili da je ove iznenadne, teške glavobolje, koje često predskazuju izliv krvi ili moždani udar, izazvalo sužavanje nekoliko arterija u mozgu, što se pripisuje dejstvu čili papričice.

Šta se to, kog vraga, dešava ovim ljudima? Ima li prave opasnosti u upražnjavanju ljute hrane? "Kad iskusite ljutu čili papričicu, to nije reakcija na ukus, to je reakcija na bol", kaže Dejvid Džulijus, profesor fiziologije sa Univerziteta u San Francisku. Aktivna hemikalija u čili papričici zbog koje su one toliko ljute je kapsaicin. Kapsaicin se vezuje za receptore toplote locirane u vlaknima nerava za bol širom našeg tela, prevarivši vaš mozak tako da misli da delovi vašeg tela bukvalno gore.

Kad ubacite papričicu u usta i počnete da je žvaćete, aktiviraju se ovi receptori toplote za bol na vašim usnama, u ustima i na jeziku. Nervna vlakna otpuštaju hemikalije koje pojačavaju krvotok i izazivaju zapaljenja, zbog čega vam otiču usne. Vaša sluznica počinje da radi prekovremeno u pokušaju da izbaci preteću supstancu, terajući vodu na vaša usta i oči i izazivajući curenje nosa — mada možda plačete i od bola. Nakon što je progutate, vaše grlo počinje da gori i mogli biste da počnete da kašljete ili dobijete nagon za povraćanjem.

Ovi refleksi su odbrambena reakcija, tvrdi eksperimentalni psiholog Džon Preskot, autor knjige Ukus je važan: Zašto volimo hranu koju volimo, kao i više od 80 članaka pisanih za medicinske časopise o naučnoj pozadini ukusa i njegovoj percepciji. Preskot kaže: "Vaše telo praktično govori izvadite to iz mene.” U ovoj fazi, ako ste pojeli ljutu papričicu, verovatno vam je prilično toplo zato što aktiviranje receptora toplote čini da vaš mozak misli da vam temperatura skače. Kao reakcija na toplotu, vaše telo pokušava da se ohladi znojenjem. Krvni sudovi na površini vaše kože šire se u pokušaju da isteraju toplotu, zbog čega vam lice i prsa deluju zarumenjeno.

"Telesna temperatura značajno će opasti" kad aktivirate nervna vlakna, kaže Džulijus. "Mozak dobija signal da je napolju vrelo i ove simpatetičke reflekse izaziva taj signal poslat do mozga za iniciranje reakcije hlađenja.”

Kako papričica putuju kroz vaš stomak i creva, bol i zapaljenje ga prate. Možda ćete dobiti nagon za povraćanjem. Proizvodnja sluzi u vašem stomaku pojačava se u konačnom pokušaju da što je brže moguće izbaci preteće supstance na drugi kraj, što se završava prolivom. Nažalost, vlakna bola “nalaze se čak i na drugim mestima o kojima obično ne pričamo u pristojnom društvu", kaže Preskot, "znate već, dan nakon napada čilija."

Šta je onda s ekstremnim reakcijama opasnim po život? Meredit Barad, neurološkinja sa Stenforda koja se specijalizovala za glavobolje, kaže da reakcija kao što je kod onog Njujorčanina nije uobičajena. “To je primer iz studije, jedinstven slučaj. Mislim da ne može da se generalizuje ni na koga sem na tu jednu osobu”, kaže ona. Barad kaže da je studija“blago zanimljiva”, ali nije nešto što bi uzburkalo lekarsku ili naučničku zajednicu.

Štaviše, mnogi od tih istih efekata koji su štetni pri visokim dozama zapravo su zdravi pri niskim. Jedenje čili papričica, na primer, povezano je sa manjim rizikom od smrtnosti, verovatno zato što pospešuje krvotok. Štaviše, istraživanje na miševima pokazuje da kapsaicin može da pomogne u sprečavanju raka ili smanjenju tumora u stomaku. Ljute papričice mogu da budu i potencijalna pomoć pri mršavljenju, jer napori vašeg tela da vas ohlade troše dodatne kalorije. Takođe, čini se da kapsaicin deluje i kao potiskivač apetita, verovatno zbog nekih od ne baš sasvim prijatnih efekata u vašem stomaku.

Kapsaicin flasteri i kreme prepisuju se za ublažavanje bola, posebno hroničnog bola u nervima. Nanošenje kapsaicina pravo na kožu u velikim dozama može da zasiti receptore, otupljujući ili oštećujući nerve tako da ne mogu više da otpuštaju zapaljive hemikalije ili šalju signale bola u mozak. “Paradoksalno, iako može da izazove malo trenutačnog zagrevanja", kaže Džulijus, "može da dovede i do dugotrajne analgezije za određene tipove iritacija ili bolova."

Sve u svemu, stručnjaci se slažu da ako umereno jedete ljuto, verovatno će s vama sve biti u redu. A u slučajevima kad preterate, držite pri ruci neke punomasne mlečne proizvode. Kapsaicin se razlaže u masti, tako da jogurt ili mleko mogu zaista da vam pomognu da apsorbujete hemikalije i da vam pruže malo olakšanja.

Ovaj članak prvobitno je objavljen na Tonic-u.