Uzgajivačica Tamagočija o svojoj 65. generaciji digitalnog ljubimca

Ovaj članak je originalno objavljen na VICE Francuska.

Ališa Kostoglou, 24, živi u mirnom predgrađu belgijskog grada Šarleroa gde ljudi govore šarmantnim francuskim naglaskom, a ulicama su nanizane ciglene kuće dokle vam pogled seže. Profesorka sporta za decu sa invaliditetom po zanimanju, Kostoglu ima i drugi hobi koji deluje kao i drugi posao.

“Budim ih svako jutro, proveravam da li su gladni, a onda čistim ako su kakili”, kaže ona. “Okupam ih, onda im čistim kućice ili se igram sa njima”. Kostoglu ne govori o svojoj deci ili kučićima, već o svojim Tamagočijima. Trenutno se brine za četiri komada, a uređaji su joj u rukama i vise joj oko zglobova dok razgovaramo.

Tamagočiji su digitalni kućni ljubimci koji žive unutar uređaja jajastog oblika koje je lansirao japanski proizvođač igračaka Bandai 1996. Godine. Munjevito su osvojilo svet početkom 2000-ih i svako dete ga je želelo, a svako je svoje ubilo najmanje million puta. To je je zbog toga što Tamagočiji zahtevaju posvećenost i rutinu. Imaju potrebe, a ako se one ne ispune, jednostavnu umiru, na vlasnikovo iznenađenje.

Međutim, Kosoglu je profesionalac: ovo su, zaprvo, praunuci njenih originalnih Tamagoči ljubimaca. Kao uzgajivač Tamagočija, njen cilj nije samo da održi svoja stvorenjca u životu- ona ih čak i venčava kada postanu odrasli i postara se da imaju decu kako bi potom ona mogla da odrastu i da se razmnožavaju. Njen lični rekord je čak 65 generacija zaredom. Čak nam je pokazala i dokaz jedne od svojih višedecenijskih loza tako što je oživela jednog ‘pretka’ baterijama.

“Ako upalim sva četiri odjednom, doručak mi može potrajati pola sata”, kaže mi. Često mora da ih proverava i dok je na poslu, uglavnom tokom pauze za ručak. “Sve vreme imam svoje Tamagočije na stolu kraj sebe, mogu da ih gledam i pričam u isto vreme”, dodaje ona. “Moje kolege znaju da je to samo deo mene, da je to način na koji radim”. Čak i tokom našeg razgovora sve vreme ih gleda kao kad neko proverava notifikacije na telefonu.

Gore na spratu, Kostoglu pokazuje svoju kolekciju Tamagočija- 23 koamda, svi ugašeni, paketić roze, žute i plave boje, neki sa visećim ukrasnim lančićima. Unutar slavog plastičnog jajeta uspavano leže desetine generacija virtuelnih kućnih ljubimaca. Kada Kostoglu želi da poveća broj svog stada, ona ponovo aktivira svoje stare Tamagočije čime pokreće krvne loze tamo gde je stala.

Možete se zapitati: kako neko postane odgajivač tamagočija? Za Kostoglu je sve počelo kada je imala sedam godina. Bila je to 2004. Godina, svi smo đuskali uz Ašerovu stvar ‘Yeah!’ na našim ajpodima i tamagočiji su postali popularni u osnovnim školama širom sveta. Ali, Ališina majka nije bila preterano luda za digitalnim ljubimacima, želela je da njena ćerka ide napolje da se igra a ne da bleji pred ekranom.

Lukavo dete je pronašlo saveznika u babi koja joj je poklonila prvog tamagočija za rođendan. Dve nedelje kasnije, u ovom malom ružičastom jajetu se iznedrilo čak 25 generacija tamagočija.

“Toliko sam se igrala sa tim tamagočijem da sam mu spžila memorijsku karticu!” priseća se Kostoglu. “Nisam mogla da je popravim šta god da sam probala”. Srećom, njena baka je pritekla u pomoć i pružila joj poslednju šansu. “Ovo je poslednji!” upozorila ju je majka. Spojler: nije bio. Ovaj drugi tamagoči je bio prekretnica za Kosoglu jer je shvatila da može da uzgaja virtuelna stvorenja. Tog dana je rođeno njeno malo carstvo.

Kostoglu je udvostručila svoj uzgoj tamagočija u poslednje tri godine. Sada ima ceo sistem: pedantno štampa razna porodična stabla Tamagočija koja zatim lepi u svesku. Dok lista knjigu, zapanjena je beskrajnim opcijama igre. “Pokušavam da stvorim neobične hibride”, kaže ona. “Ponekad sam pokušavala da napravim likove iste kao njihove majke ili očeve. Ipak, to je nemoguće”. Međutim, ipak je uspela da sakupi gomilu kodova za varanje koji joj omogućavaju da otključa razne željene objekte.

Takođe, Kostoglu deli strast sa živom zajednicom od oko 300 igrača, kolekcionara i uzgajivača u francuskoj Fejsbuk grupi. Ona takođe prati i nekoliko španskih i engleskih ljubitelja tamagočija na Instagramu gde redovno organizuje druženja da bi usrećila svoje virtuelne drugare.

Zatim, Kostoglu žuri na svoju terasu da nam pokaže svoj Tamagoči Piks, novu i renoviranu verziju kultnog klasika lansiranog 2021. Ovaj novi dodatak sadrži nekoliko nadogradnji, uključujući i ugrađenu kameru i dugmad na dodir. Oni vam omogućavaju da igrate u proširenoj stvarnosti, pomalo kao Pokemon Go, iako su se korisnici žalili da je kamera previše lošeg kvaliteta da bi se ove funkcije mogle u potpunosti realizovati.

Na primer, možete da slikate dve namirnice i pustite tamagoči jaje da spremi recept za vašeg ljubimca ili da uperite kameru na razna mesto u svojoj bašti i tako otključate nove likove. Pa tako, na kraju i možete da kažete da se Kostoglu igra napolju, baš kao što je njena mama i htela. Sa svoje tačke gledišta, njena mama je sada prihvatila ćerkinu strast, iako se i dalje bori da je razume.

Kostoglu takođe živi sa svojim dečkom Džin-Majklom Bertinčampom (31), koji je imao dosta problema sa snalaženjem u životu sa svim ovim plastičnim jajima. “To je više od strasti, to je opsesija”, kaže on. “Ona se igra sa njima po ceo dan, bez obzira šta radimo ili ako negde idemo”. Zamolio ju je da napravi pauzu “barem tokom obroka i noću” zbog njihove veze. Do pre nekoliko meseci su ga budili tamagočiji kojima je bila potrebna pažnja.

Ipak, Kostoglu je odlučna da i svog dečka uvuče u igru te mu stalno gurka svoje voljene ljubimce u ruke. Ipak, Betinčemps sebe smatra prestarim za ovu detinjastu igru. Više voli da igra FIFU na Soniju 4. “Manje se ponavlja” kaže on. Uostalom, svakom svoje.