Mog brata je oteo ultra-konzervativni verski red

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE Germany

Laslo Erfa je upravo završio srednju školu kada je odlučio da pristupi kontroverznom ultra-desničarskom rimokatoličkom sveštenom redu, Legiji Hristovoj. Par dana kasnije, ovaj devetnaestogodišnji mladić našao se na teološkim studijama u nemačkoj oblasti Severna Rajna-Vestfalija, dok je njegova porodica brinula da li će ga ikada ponovo videti.

Legiju Hristovu osnovao je meksički sveštenik Marsijal Masijel 1941. godine. Ovaj verski red bivši članovi opisuju kao kult, a Vatikan je decenijama unazad poricao glasine po kojima Masijel seksualno zlostavlja svoje sledbenike. Najzad, 2006. su sproveli istragu i ustanovili da je sveštenik napastovao desetine dečaka, među kojima su neki imali po samo dvanaest godina. Masijel je preminuo 2008, dve godine pošto je Laslo pristupio redu, a nova istraga je tada potvrdila da su bar dve žene Masijelu rađale decu.

Ali problemi sa kojima se Legija suočavala nisu se okončali po smrti osnivača reda. Ujedinjene nacije su 2014. objavile izveštaj u kom se organizacija optužuje za svesno otuđivanje mladih članova od roditelja – komunikaciju im obično ograničavaju na par poziva godišnje. U oktobru 2017. bilo je otkriveno da tadašnji vođa rimske podružnice Legije Hristove takođe ima tajno potomstvo.

Neki članovi napustili su red posle ovih skandala, ali ne i Laslo. Njegova sestra Zita je deset godina uzaludno pokušavala da ubedi brata da napusti Legiju, da bi zatim snimila dokumentarni film o njegovom životu u nadi da će tako bolje razumeti Laslovu istrajnost. Film pod naslovom „Najbolje što možeš da uradiš od života“ bio je nominovan za nagradu na ovogodišnjem Berlinskom filmskom festivalu. Razgovarali smo sa Zitom o filmu, bratu, i verskom redu.

VICE: Kako si saznala da je Laslo odlučio da pristupi Legiji Hristovoj?
Zita Erfa: Javio mi je telefonom, rekao da je tamo već tri dana. Pola sata sam vikala na njega. Sledeći put smo razgovarali tek godinu dana kasnije, kada mu je po prvi put bilo dozvoljeno da prima posete.

Kako je on čuo za taj verski red?
Preko tetke. Legija je organizovala omladinske kampove preko leta, jedne godine nam je tetka ponudila da odemo tamo sa njenom decom, a mi smo pristali. Nije bilo ničeg neobičnog, sat vremena veronauke dnevno ali sve ostalo je bila čista zabava. Pešačili smo kroz divljinu, zabavljali se, bilo je to jedno divno leto.

Da li su već tada pokušali da vas zavrbuju?
Jesu. Njihov omladinski klub zove se ECYD, španska skraćenica za „obrazovanje, kultura, i sport“. Od drugih verskih društava Legija se razlikuje po tome što akcentuje fiskulturu – ponose se fizičkom spremom svojih polaznika. Ljudi iz kluba su nam nudili da se upišemo; meni je već tada delovalo kao kult, mislila sam da nema šanse da se Laslo ili ja na to primimo. Očigledno, nisam bila u pravu.

Dugo nisam razumela zašto bi pristupio Legiji, osećala sam se kao da me je izdao – mislila sam da smo i on i ja dobro shvatili ko su ti ljudi još u tom dečijem kampu, ali on se naprasno predomislio i otišao kod njih. Prezirala sam ih zbog toga.

Šta se dalje desilo?
Praktično je nestao na jedno duže vreme. Dozvolili su mu posete jednom godišnje i tri telefonska poziva godišnje. Pisma koja bismo mu slali bila su otvorena i iščitana pre nego što stignu do njega. Posle naše prve posete, majka je rekla da bi više volela da ga nije ni videla – teško je podnela to koliko joj se sin promenio za samo godinu dana.

Kako to da je Laslo ostao u Legiji pošto je Masijelov skandal dospeo u javnost?
Glasine o zlostavljanju dece već su kružile kad je moj brat odlučio da im pristupi. Upravljačke strukture reda sigurno su znale šta je Marsijal Masijel radio tim dečacima, ali legionarima se sugeriše da nadređene nikad ne treba optuživati ni za šta.

Kako si došla na ideju da snimiš film o bratu?
Jedan semestar sam provela u školi filma u Meksiku, gde je trebalo da osmislimo temu za dokumentarac. Mislila sam da bih moj mogao da bude o tom verskom redu generalno, ali onda sam ipak odlučila da akcentujem Lasla i njegov život unutar organizacije. On je na to pristao, pa smo sve snimili u sedištu reda u Konektikatu gde trenutno živi.

Kako to da su vam dozvolili snimanje?
Mislim da su znali da su već na lošem glasu, pa su želeli da to promene. Možda su mislili da će preko ovog filma otvoriti vrata svetu i pokazati da se tu i ne dešava ništa naročito.

Ali tvoj film pokazuje da je život unutar Legije strogo kontrolisan.
Apsolutno. Na primer, red ne dozvoljava dečacima da provode vreme u parovima jer se smatra da veće grupe garantuju lojalnost. Kad imaju pauzu pa izađu da se prošetaju, redovno ih vidiš u grupicama.

Da li si snimanjem ovog filma uspela da stekneš bolju sliku o Laslovoj motivaciji?
Ne, još ne shvatam zašto bi im pristupio. Ali po prvi put posle više godina, imala sam priliku da sa bratom porazgovaram otvoreno. On je tu priliku iskoristio da mi se izvini zbog toga što je tako naglo pobegao. Upoznala sam i druge sveštenike, svi su bili vrlo ljubazni i predusretljivi. Na kraju sam shvatila da je Laslo tamo spokojan, što me je malo umirilo.