Najuvrnutije laži koje su nam roditelji pričali kad smo bili deca

Deca mnogo lažu. Ali možda laž nije pravi termin za svo to izmišljanje novih svetova, imaginarnih prijatelja, i stvari koje su se desile samo u njihovim glavama. Te laži se pre mogu nazvati maštom i dečijom kreativnošću. Međutim, iako dok smo mali naši roditelji predstavlju idole i svece sa oreolom oko glave, istina je da su oni znali da budu poprilično veliki lažljivci. Pored gomile stvari koje su bespotrebno radili "za naše dobro", postoji još duža lista laži kojima su se služili samo da bi kraćem putem sprečili nas od određenih nestašluka, bez preteranog razmišljanja kakve bi traume one mogle da ostave.

Ovo nisu dosadne priče o babarogama i o tome kako mišići rastu od spanaća, već neke stvarno uvrnute laži koje su roditelji pričali.

Kad sam bio mali imali smo baku komšinicu koja nije imala zube, hodala je pogrbljeno i nosila je marame oko glave. Ja sam tako zamišljao babaroge i veštice, pa su moji rešili to da iskoriste. Imao sam puno igračaka i uživao sam da se igram sam i razbacam sve po sobi. Moji su me stalno prepadali da ako ne skupim igračke, baka Slavka će doći i ukrasti mi ih sve i lagali me kako ona ima pun podrum igračka od dece koja nisu htele da ih sređuju. Zamišljao sam taj hladni podrum i kako muči mog plišanog zeca i to mi je bio najveći košmar. - Nikola, 25

Sećam se da mi je ćale pričao da je margarin plastika i da ne sme da se jede tj. da je jedan molekul daleko od plastike, što je besmislena tvrdnja, ali mislim da je on bio uveren u to pa nije baš klasična svesna laž. S druge strane, mojoj ženi je keva govorila da se ne ističe i da se samo vredan rad isplati u životu. - Mihajlo, 40

Kada sam bila mala bila sam jako nemirna i jedina stvar koja je mogla da me smiri je bio televizor. Ali, zbog laži roditelja. Oni nisu znali šta će više sa mojim nestašlukom pa su me valjda zato u jednom trenutku kako bi me smirili, slagali da sve ljude koje vidim na televiziji zapravo žive u televizoru i imaju svoj svet. Ovo je učinilo da mi gledanje televizije postane zanimljivo, ali da i kukam i pravim sranja svaki put kada se televizija ugasi, jer sam tripovala da tako ubijamo te ljude koji žive unutra. - Jovana, 28

Za ovu gnusnu laž nije bio zadužen niko od mojih roditelja već osoba koja me je najviše čuvala kad sam bila mala i navodno najviše volela, a to je moja baka. Mnogo vremena smo provodile zajedno kad sam bila mala i mislim da joj je u jednom trenutku postalo dosadno pa je rešila da izmišlja stvari i ne obraća puno pažnje kako bi to jedno malo dete moglo da percipira. Mrzela sam mleko. Zapravo, kao i sva deca mrzela sam zdrave stvari. Mleko mi je smrdelo i bilo mi je muka od njega kad ga pijem. Baku je smorilo što se toliko prenemažem i rešila je da me zastraši i počela da mi govori kako je mleko glavni sastojak ljudskog tela koji kosti drži zajedno i ukoliko ga ne pijem otpašće mi ruke, noge i ispasti zubi. Ta laž je meni postala noćna mora. Sanjala sam kako mi ispadaju zubi i kako nemam noge. Baka je brzo zaboravila šta mi je rekla, ali meni je ostala trauma za čitav život. Danas ne mogu da omirišem mleko, a kamoli da ga popijem. - Selena, 29

Kad sam bila mala, bila sam baš vezana za tatu. Imali smo neki svoj svet, stalno smo se igrali zajedno i više sam ga volela nego mamu jer je manje vikao na mene i uvek me branio. Nekako je on krenuo da se šali kako je on mene rodio, a ne mama, i ja sam to shvatila ozbiljno, čak sam i u vrtiću pričala deci kako je mene rodio tata, a ne mama. Sećam se da je tad tata imao malo stomak, pa je meni bilo još lakše da ga zamislim trudnog i uopšte nisam pomišljala kako je to nemoguće. - Ivana, 30

Mnogo sam voleo da čačkam nos kao mali. To mi je bilo izuzetno zanimljivo, naročito kad mi je dosadno, a bilo je dosta takvih trenutaka. Keva me je stalno grdila jer sam to radio i pred drugim ljudima. Sećam se da ju je najviše nerviralo kad čačkam nos na nekom rođendanu, jer sam je blamirao i svi su mi se smejali, a meni to nije bilo važno jer mi je bilo mnogo lepo dok čačkam nos. Keva je valjda popizdela i jednog dana povela sa mnom ozbiljan razgovor o slinama. Rekla mi je da kao i ja, i sline imaju svoju veliku mamu koja živi na drugom kontinentu i ostavila je meni svoje bebe sline da joj čuvam i da je jedino pravilo kad sline žele da izađu napolje, to da moram nežno da ih istresem u maramicu, a da ne smem da ih diram dok one same ne pokažu da hoće napolje, kad mi se zapuši nos. U suprotnom doći će veliko čudovište od slina i poješće i mene i mamu. Moram da priznam da me ovo nimalo nije zaplašilo već je učinilo da krenem da razgovaram sa sadržajem iz nosa. - Petar, 26

Najveća i najbesmislenija laž koju mi je mama rekla desila se kad je tata otišao sa koferima iz stana, a mama to prokomentarisala preda mnom rečenicom "Otišao je po hleb". - Miljan, 25