Na koje načine ljudi iz Srbije prenose vutru kada idu na letovanje

Policajac na makedonskoj granici je netremice gledao moj pasoš, a zatim me prostrelio pogledom.

- Uroš, tako? – pitao me je.

Klimnuo sam glavom u svojstvu potvrde sopstvenog identiteta, jer mi se grlo toliko sušilo da isprva nisam uspevao da prozborim ni jednu jedinu reč.

- Gde idete? – nastavio je.

Gde idem? Sedim na prostirci sa likom Posejdona, a suncobran mi viri iz menjača. Sigurno ne idem do Štipa.

- Do Grčke…. na more – odgovorio sam, jedva, nakon čega mi je vratio pasoš i poželeo srećan put na makedonskom, a to baš smešno zvuči.

Tek kada sam u retrovizoru video granicu, vratila mi se boja u lice. Policajca nisam lagao, zaista sam putovao u Grčku. Samo sam prećutao podatak da sa sobom nosim dve bočice parfema od 50 mililitara, a carinski propisi dozvoljavaju unos samo jedne.

Napravio sam prekršaj, uradio nešto ilegalno, nešto što je striktno zakonski zabranjeno. Da li sam ponosan na sebe zbog toga? Naravno da nisam. Umro sam od straha tokom realizacije ovog omanjeg krijumčarskog poduhvata. Toliko sam se uplašio da sam u povratku jednu bočicu ostavio na pumpi, samo kako ne bih prolazio ponovo kroz čitav proces.

Parfem se ne smatra ilegalnim sredstvom, samo se kontroliše količina koja se unosi u stranu državu. Ako sam se toliko uplašio zato što unosim malo veću količinu kozmetičkog preparata, kako bih tek reagovao da prenosim neku ilegalnu supstancu? Koliko je to logistički zahtevno i koliko je stresno?

Srećom, postoje mnogo snalažljiviji i hrabriji ljudi od mene koji su se odvažili da ponesu travu na letovanje. Razgovarao sam sa nekoliko iskusnih duvača o tome kako su preneli travu, koju količinu i koliko je to zapravo bilo rizično.

*Imena su izmenjena iz krajnje očiglednih razloga

Koliko trave si poneo na letovanje?

Nisam nosio ništa, planirao sam tamo da kupim.

Kako si mogao da budeš siguran da ćeš naći?

Išao sam u Makedoniju, na Ohrid. Logično je da ću da nađem tamo. Nisam poneo travu sa sobom, ali sam se vratio sa travom.

Pa kako si je uneo?

Nije to bila ogromna količina. Stavio sam u čarapu, pa u još jednu čarapu i to stavio na dno torbe sa prljavim vešom. Čak i da su me terali da otvorim torbu, nikada ne bi toliko kopali.

Da li si se plašio da bi mogli da te uhvate?

Pa uvek postoji određena doza straha, ali ne smeš baš toliko da ufrkišeš, jer onda postaneš sumnjiv. Ja sam ispušio jedan džoint pre polaska da se iskuliram. Upalilo je.

Kada si se prvi put otisnula u švercerske vode?

Pre dva leta celo društvo se dogovorilo da ide na Adu Bojanu. S obzirom da nas je išlo toliko, nismo mogli da zamislimo letovanje bez neke grupne duvke.

Koja vam je bila taktika?

Dogovorili smo se da svako ponese po malo, što možda nije bila baš logična odluka. Bolje jednog da uhvate ako smo baš maler, nego celu ekipu. Razmišljala sam gde je najsigurnije da smestim svoj paketić i na kraju rešila da stavim u brus.

I sve je prošlo okej?

Prošli smo granicu bez problema, ali je kesica pukla i trava mi je bila svuda po grudima. Ali važno je da smo preživeli.

Pogledajte i VICE film: Vikend ratnici

Kada si prvi put rešio da poneseš travu u inostrastvo?

To je bilo u trećoj godini srednje, čini mi se. Išli smo na ekskurziju u Prag.

Odlučio si da poneseš travu pored policajca, carinika i razrednog starešine?

Da, mogao sam da najebem sa hiljadu strana, ali šta sad. Tada si klinac, pa ne uzimaš u obzir sve rizike. Bukvalno me je bolelo dupe, bitno mi je bilo samo da prenesem travu. Mislim da mi je sam taj čin prenošenja bio kao neki poduhvat, možda bitniji i od samog duvanja. Kao uradili smo nešto mnogo zeznuto.

I kako ste to uradili?

Ubacili smo u sendvič već smotane džointove. Keva je napravila sendvič, iskusniji drugar je smotao buksnu. Mislili smo da neće niko toliko detaljno gledati sve. I niko nije gledao, naravno. Samo smo izašli iz busa i ušli u onu kućicu da nam lupe pečat.

Da li ti je sendvič glavno prenosno sredstvo za travu?

Ne konkretno sendvič, ali hrana jeste. Umotam u foliju od čokolade, zajedno sa čokoladom, naravno, ili u pakovanje čaja. To su sve jako male količine, stvarno su male šanse da te provale.

Išao sam sa devojkom u Crnu Goru. Ona nije volela što duvam i hteo sam da sakrijem od nje da bilo šta nosim, da mi ne bi srala kako sam zatupeli zavisnik. Međutim, dok smo se spakovali skapirao sam da je mnogo bezbednije da stavim kod nje, jer mislim da je manja verovatnoća da će nju iscimati na granici. Stavio sam dve srolane buksne u njenu paklicu cigara.

Verujem da ste lagano prošli.

Sve je prošlo okej, mada sam se preznojavao kada je carinik došao do mene i tražio mi pasoš. Mojoj devojci nije bilo jasno zašto se tako ponašam. Skapirala je tek kada smo stigli i kad je izvadila cigare iz kofera. Nisam stigao ne vreme da izvadim travu. Naljutila se, ali smo bili na moru pa nije dugo trajalo.

Kada si poslednji put nosio travu sa sobom na letovanje?

Prošlog meseca. Išli smo za Grčku u neko porodično mesto gde sam znao da neću moći da nabavim. Nisam neki zavisnik ali ne mogu da zamislim letovanje, a da bar jedan džoint ne popušim slan na plaži.

Kako si je uneo?

Dugo sam razmišljao i čak guglao kako i gde da smestim mali grumen zlata. Poneo sam dva paketa. Jedan sam stavio u sendvič za put, a drugi u kanticu Nes kafe.

I kako je to prošlo?

Sve bi bilo okej dok nisam tokom puta skapirao da ne znam u kom sendviču se nalazi vutra, a imao sam ih pet. Naravno da je bila u prvom koji sam zagrizao.

Još na VICE.com:

Načini na koji ljudi pomoću hrane krijumčare drogu

Koliko se zaplena tone skanka oseća na tržištu u Srbiji

Policajci koji preprodaju zaplenjenu drogu