Sva venčanja na koja ćeš ići u dvadesetim

Ovaj članak prvobitno je objavljen na VICE UK

Imaš između 22 i 26 godina, februar je, mesec romantike, na granici smo sa prolećem, godišnjim dobom napaljenosti, na vratima čuješ tup zvuk pada smotuljka papira. Proveravaš poštu — i eto ti gomilice. Nešto je čudno u vezi sa ovom danas?

Dok prolaziš po uobičajenoj gomili letaka za hranu za dostavu i kupona prethodnog stanara, postaje očigledno šta nije u redu: nailaziš na veliki, podebeo, bež koverat, naslovljen baš na tebe, sa tvojim punim imenom i prezimenom ispisanim spreda kaligrafskim rukopisom. Kad ga otvoriš, iz njega ispada tona zlatnih šljokica i momentalno se uvlači u tepih. Desilo se. Jeziva stvar se desila. Ti, praktično još dete, pozvana si na venčanje iz stvarnog života nekog od svojih vršnjaka.

To je prvo venčanje u tvojim dvadesetim. Evo su sva ostala na koja ćeš morati da ideš.

Leto je posle prve godine tvojih studija. Vratila si se u roditeljsku kuću i do sada provela veći deo slobodnog vremena šaljući "Mnogo mi nedostaješ xoxoxo" preko Snepčeta prijateljima sa faksa iz toaleta raznih barova u tvom rodnom mestu i lagajući kad majka dođe kući i pita te na koliko si poslova aplicirala toga dana.

Jedina osoba koju znaš da je dovoljno odgovorna da stane na ludi kamen je religiozna drugarica iz škole, koja je pozvala tebe i grupu tvojih prijatelja na venčanje u baptističkoj crkvi zato što je a) tvoje ime bilo posle njenog u dnevniku pa ste pet godina uzastopce sedeli u istoj klupi; i b) vaše majke se šatro poznaju sa roditeljskih sastanaka. Iskopavaš haljinu sa maturskog i sa osećanjem nelagode priključuješ se ushićenom horskom pevanju iz zadnjeg reda crkve razmišljajući o tome koliko si ti više kul od svih ovih štrebera.

Tužna vest je: sem pola čaše proseka za zdravicu, prijem je potpuno trezvenjački, tako da si prisiljena da se iskradaš u hotelski bar jednom na sat vremena i kupuješ koktele s duplom votkom od 11 evra za koje možeš da se pretvaraš da su dijatalna kola, zar nisu? To je sasvim dovoljno alkohola da te od njega zaboli glava, ali ni izbliza dovoljno da se napiješ. Mama te vozi kući i srećni par saopštava da je mlada trudna na isti dan 12 nedelja kasnije.

Koji je najgori posao koji si ikad imala? Ne, nemoj mi reći: nekakav ketering za pet evra po satu koji si radila dve nedelje sa 20 godina, služeći dinstanu govedinu u plesnoj sali luksuznog hotela. Jedan od onih poslova na kojima te teraju da uzmeš dva autobusa do grada pre prvog dana posla da bi kupila veoma konkretan i ružan par cipela strogo po pravilniku i moraš da se pojavljuješ pola sata ranije na svaku četvoročasovnu smenu zato što unajmljuju više ljudi nego što im treba pa poslednje dvoje koje se pojave šalju kući. To je bilo to, zar ne? Najgora smena koju si ikad radila — najgora smena koju je ikad iko radio, ona kad si odlučila da ćeš živeti na kukuruznim pahuljicama dve nedelje zato što je sve bolje nego se terati da još jednom prolaziš kroz taj pakao — ta najgora smena definitivno je bila venčanje.

Četiri različita strica pokušavaju da imaju seks s tobom ili da kupe od tebe drogu, a strogi menadžer mršti se na tebe kad vidi kako sipaš čašu belog vina odokativno umesto da ga meriš kao što su te učili. Nekako uspevaš da stigneš kući tek u četiri ujutro. Nikad se više ne vraćaš.

Nakon što je planirala svoje venčanje bukvalno pola decenije, tvoja prijateljica iz srednje se konačno udaje. I to je u redu: već je vlasnica kuće sa "svojim drugom polovinom", koji je ili neki štreber iz škole koji je prošao veoma suptilnu i usputnu transformaciju iste sekunde kad ste maturirali iz ružnog pačeta u zgodnog dasu ili lik od dva metra kog je upoznala tokom noćnog izlaska, koji radi kao bolničar u hitnoj i nikad nije, bar koliko ti znaš, rekao ništa a da ga pre toga neko nešto nije pitao, osim što je vikao: "Kurtonu!" tokom fudbalske utakmice kad te je pozvala u pab da ti pokaže 12 različitih mood-boarda na Pinterestu i da ti ispriča kako je prošla degustacija svadbenih torti. Sam dan je neočekivano savršen i mrziš je zbog toga.

Njihov prvi razgovor bio je o njihovom izboru škole i opet su nekim čudom jedno drugom bili toliko zanimljivi da su razgovarali čitave noći u zajedničkoj kuhinji, ignorišući urnebesnu igru "Nikad nisam" koja se dešavala oko njih i sada su zajedno osam godina, prošli su desetke loših frizura i ruku na srce užasan muzički ukus, i spremni su da se obavežu na čitav život bezopasnog dosađivanja jedno drugom sve dok jedno od njih ne umre. Postaješ iskreno prilično emotivna tokom njihovih govora i uspevaš da se ispričaš sa Krisom, kumom, kog nisi videla od mature i — pa da. Nisu li… svi sa tvoje godine prošli dobro u životu, a? Nisu li svi oni… prošli zaista, zaista dobro? Ne govori im da i dalje radiš privremene poslove. Ne govori im da si jednom tužila kompaniju za dostavu hrane. Neka samo misle da ti sve ruže cvetaju.

Kad je tvoja devojka dobila poziv od koleginice na večernji deo venčanja, a ona pozvana da povede još jednu zvanicu, što znači da moraš da poziraš 20 minuta ispred ulaza u kuću njenih roditelja dok te njena majka slika svojim aparatom, pa onda telefonom tvoje devojke, pa svojim telefonom, koji ne ume da koristi. Venčanja su samo maturske večeri za odrasle, zar ne? Ipak: kad nemaš ulog u igri to znači da nema posledica po tebe, što znači da možeš da se odvališ od besplatnog proseka i pričaš o TV serijama sa svima za stolom oko sebe. Nema šanse da ćeš ikad ponovo videti bilo koga od ovih govnara, nikad više za milion godina.

Kad je Izabela čula za veridbu princa Harija, zapretila je da će šutnuti ličnog trenera-crtica-dečka ako je momentalno ne zaprosi kako bi mogli da se venčaju iste godine. Ima nameštena tri različita Gugl-alerta da bi mogla da imitira svaku odevnu kombinaciju Megan Markl. Izabelina devojačka žurka traje nedelju dana u farmerskoj kući njenih roditelja u Toskani, a samo venčanje održava se na prostranom seoskom imanju do kog možeš da stigneš samo vozom sa presedanjem i taksi vožnjom od 55 evra, tako da ti nema druge nego da spiskaš 278 evra na hotelsku sobu za jednu noć. Moraš ponovo da produžiš prekoračenje računa i postaneš društveni izgnanik ostatak leta kako bi sve to mogla sebi da priuštiš. Vredi, međutim, zbog svih Instagram momenata. Imaju cvetni zid! Pomisli samo koliko ćeš dobro izgledati na slikama ispred njega na Tinderu!

Najbolje je da o ovome ne pričamo, jer je 90 odsto šansi da će se oni u tišini razvesti u roku od godinu dana, a on će se preseliti nazad na Novi Zeland. On čak nema ni Fejsbuk, tako da bukvalno više nikad neće progovoriti. Postoji čitav onaj jedan uvrnuti segment ceremonije kad ga njegovi deveri nose između redova na surf dasci. Originalni zaveti koji, iz nekog razloga, pominju reiki. Veganska torta. Ne.

Iskreno mislim da je jedan od razloga zašto se toliko dugo čekalo na gej venčanje bio taj što su se strejt parovi plašili konkurencije, i pazi sad, odjednom se nalaziš na sedmom nebu: kad su se ovi prvi put upoznali, brak za njih nije bio zakonska opcija, tako da možeš da budeš vraški sigurna da će držati otvoreni bar. Hrana je ludački ukusna, u nekom trenutku di-džej pušta čitav album Lemonade, a na vidiku nema nijednog homofobičnog starijeg rođaka jer je 2018. godina, a ionako ne morate da ih pozovete! Ljubav! Je! Sjajna!

Osam i trideset je ujutro na veliki dan tvog velikog rođaka, a tvoja majka ima prvi od osam napada panike zato što je sjebala jedini par helanki boje kože i zaboravila da preko noći stavi da se puni baterija foto-aparata. Izbija nesputana porodična svađa svega nekoliko minuta pre nego što stigne taksi zato što tvoj mlađi brat odbija da obuje ozbiljne cipele uz odelo, odlučivši se umesto toga za nevezanu kravatu i par ribok klasiksa. Tvoj otac se odvaljuje od cirke na prijemu a tvoja baka zaspi za stolom posle dve čaše rozea. Neko koga ne poznaješ ali ko tvrdi da te zna od rođenja kaže: "Kad će doći tvoj red, a?" Instagram stori koji sledi je veoma, veoma legendaran za tebe i oko četiri minuta predug za svakog ko te prati.

Oh, pa uvek ima jedno takvo: to je praktično prvo venčanje na koje vodiš istu plus-jednu osobu koju si vodila na poslednje venčanje na kom si bila. To je neobična stvar u fazonu greške u Matriksu zbog koje shvataš da ova tvoja Tinder veza nekim čudom traje već 26 vezanih meseci i vidiš vatromet na nebu, vidiš sve svoje uparene prijatelje kako se vesele oko tebe, i pomisliš: Ah, tako je, sad shvatam, venčanja. Ljubav je stvarna i prelepa stvar. To nije samo izgovor za mene da se napijem i dobijem besplatnu piletinu za večeru. Potom pokušavaš da uhvatiš signal na telefonu, što jebeno očigledno ne možeš jer si usred nedođije u ogromnom šatoru, a ta uzvišena sreća koju si osetila ponovo iščezava. Jebeš venčanja.

Ma jok, druže, nema šanse. Ma hajde. Ne. Dvadesete služe da bi spiskao teško zarađenu lovu na taksi u tri ujutro i mamurne domino pice, a ne ručno rađene svadbene poklone i personalizovane konfete. Vrati se kad budeš imala trideset. Tad možemo da pričamo o tvojim čudnim osećanjima.

Pratite Rozi Hjuvitson na Tviteru