Mlada singl Njujorčanka dobila je dijagnozu genetske mutacije od koje je njena majka dobila rak. Nakon što je odstranila obe dojke, još se gomilaju pitanja o njenoj budućnosti koja nemaju odgovora.
Kejltin, nakon mastektomije. Sve fotografije posredstvom autorke
Ovaj članak je originalno objavljen na VICE US.“Zašto ne dođeš na moju dvostruku mastektomiju?”, upitala me je moja prijateljica Kejtlin Vilterdink.Bilo je to na njenom tradicionalnom jesenjem Danu zahvalnosti prijateljima u oktobru prošle godine; bila sam do lakata u pireu, mešajući puter i so u lonac sa kremastom smesom punom ugljenih hidrata. Obesila mi se vilica i drvena kutlača mi je zamalo ispala iz ruku u sudoperu.
Reklame
“Tvoju šta?”U avgustu 2016. godine, kad je imala 31 godinu, Kejtlinini testovi bili su pozitivni na mutaciju u njenom genu BRCA2. Prema doktoru Eriku Mou, onkologu u Zdravstvenoj ustanovi Stenforda, BRCA2 obično smanjuje genetske nenormalnosti zbog kojih su ćelije sklone abnormalnom ponašanju. Ali za one koji nose mutirani taj gen, ćelije mogu da nagomilaju štetu po DNK i dodatne genetske mutacije, zbog čega postoji rizik od abnormalne genetske funkcije i izrastanje u ćelije poput onih koje stvaraju rak. Prema Nacionalnom institutu za rak, otprilike 45 odsto žena koje imaju mutacij BRCA2 imaće rak dojke pre svoje 70 godine.To je gen koji je Kejtlin nasledila od svoje majke, koja je umrla od raka dojke u 54. godini, kad je Kejtlin imala 14 godina. Njena majka je prvi put dobila dijagnozu raka dojke sa 34 godine. U to vreme uradila je jednostruku mastektomiju i ušla u remisiju, ali joj se rak vratio u drugoj dojki sedam godina kasnije i posle toga se protiv bolesti borila ukupno 15 godina. Kejltin se seća kako je njena majka bila podvrgavana brojnim operacijama i turama hemoterapije, znajući već sa sedam godina da će jednog dana to možda čekati i nju. Njeno predosećanje bilo je tačno: dete čiji roditelj ima mutaciju BRCA2 ima 50 odsto šanse da ga i samo dobije.Nakon Kejtlininih pozitivnih rezultata testa na mutaciju BRCA2, narednih godinu i po dana provela je podvrgavajući se raznim lekarskim pregledima, mamografiji, magnetnoj rezonanci i operacijama. Mamogram iz 2016. godine pokazao je atipičnu hiperplaziju dojki, abnormalni obrazac rasta ćelija koje imaju neka obeležja pred-raka i mogu se pretvoriti u njega ako se ne leče. Kejltin su odstranili tkivo dojke sa dotičnim ćelijama i testovi su bili negativni na rak. Naredne godine, imala je navođenu biopsiju preko magnetne rezonance koja je potvrdila drugu dijagnozu atipične hiperplazije. Počela je da se pita koliko će potrajati taj niz mamograma, magnetnih reznonanci, biopsija i odstranjivanja tkiva. Tih godinu i po dana pregleda, rekla je ona, dovelo je do “ukupno dve ili tri nedelje izostanaka sa posla”, a na osnovu svega što je mogla do tada da vidi, izgledalo je kao da će vremenom sve to postati samo još veće opterećenje.
Reklame
U toj fazi, njeni lekari su joj rekli da ima tri opcije: da se podvrgne još jednoj maloj operaciji, uradi još magnetnih rezonanci i da postoji mogućnost za još operacija u budućnosti; da počne da uzima lek tamoksifen, koji zaustavlja rast raka dojke i verovatno će prisiliti njeno telo na ranu menopauzu; ili da ima preventivnu dvostruku mastektomiju, odstrani obe svoje dojke i sa njima tkivo koje ima genetsku predispoziciju da je ubije.U tom trenutku, rekla je ona, imala je osećaj da su njene grudi tempirana bomba. “Uradimo to”, rekla je svom lekaru i zakazala dvostruku mastektomiju sa rekonstrukcijom grudi za 11. decembar 2017. godine, četiri dana nakon svog 33. rođendana.Prema doktoru Mou, mnoge studije jasno pokazuju da pacijent koji ima mutaciju BRCA2 može da smanji rizik dobijanja raka za više od 90 odsto uz pomoć preventivne mastektomije. To je dobra verovatnoća, a nije ni neuobičajeno za nekoga u Kejtlininim godinama sa mutacijom BRCA2 i/ili BRCA1 (gen sličan BRCA2) da se podvrgne tom zahvatu: studija iz 2010. godine pokazala je da je 14,7 odsto žena uzrasta između 25 i 35 godina koje su dobile dijagnozu mutacije odlučilo da se podvrgne mastektomiji.To je teška odluka za žene u Kejtlininoj koži: ili se podvrći invazivnom zahvatu koji će radikalno promeniti vaš odnos prema sopstvenom telu, sa sledstvenim domino efektom na sve, od ljubavnog života i budućeg zdravlja do suptilnih, dnevnih telesnih funkcija koje većina nas uzima zdravo za gotovo, ili se suočiti sa rizikom raka dojke, talasom invazivnih medicinskih intervencija i mogućom smrću. Kao nekome ko je singl mlada žena koja živi u Njujorku i aktivna je maratonka, mastektomija je mogla temeljno da utiče na Kejtlinin ljubavni život i definitivno bi uticala na jednu od njenih najvećih strasti. Ali ako ste mladi a invazivni zahvat bi u velikoj meri mogao da smanji šanse za dobijanje raka kasnije u životu, zašto to ne prihvatiti?
Reklame
“Osećam se kao da je ovo način da se odužim majci za sve kroz šta je morala da prođe”, napisala je Kejtlin na Instagramu neposredno pre zahvata. “Dakle, živela, mama, ovo je za tebe.”Možda ste već ranije čuli za BRCA, i to od Anđeline Džoli. Slavna glumica i režiserka je 2013. godine, sa 37 godina, napisala kolumnu za Njujork Tajms o svojoj odluci da uradi preventivnu dvostruku mastektomiju nakon što je otkrila da ima mutaciju BRCA1 koja može da dovede do raka dojke, od kog je njena majka preminula u 56. godini.Ali većina ljudi nije Anđelina Džoli. Velika je verovatnoća da Džoli nije morala da provodi sate i sate na telefonu svaki put kad bi dobila medicinske račune kao što to mora Kejtlin, zivkajući prvo lekarsku ordinaciju a onda i osiguravajuće društvo, često primorana da objašnjava da je, iako mlađa od 36 godina, kvalifikovana za osiguranje od mastektomije zbog svojih visokih faktora rizika i genetskog testiranja. Džoli takođe verovatno nije morala da se penje uz stepenice posle operacije u četvorospratnoj zgradi bez lifta u Bruklinu ili da strahuje oko toga kako će medicinski zahvati uticati na njene finansije. Džoli verovatno nije morala da brine oko cene uzimanja taksija i iznajmljivanja kola dok se oporavljala, da će nepoznate osobe u podzemnoj železnici slučajno naleteti na njene još nezaceljene grudi ili mogućnosti da izgubi posao nakon što je uzela previše slobodnih dana.
Reklame
Kejtlin u čekaonici Bolnice Tiš Njujorškog univerziteta Lengon pre njene operacije
“Stigli smo ranije”, šalje mi poruku Kejtlin. Vreme je 5:14 izjutra 11. decembra.Stižem nedugo posle toga. Kejtlin je u čekaonici za operativne pacijente na 10. spratu Bolnice Tiš i jedva drži oči otvorene. Preko puta sede njen otac i njena najbolja prijateljica Kejsi. Kejtlin nije ništa jela niti pila od osam prethodne večeri; budna je od četiri ujutro zbog operacije zakazane za sedam. Uskoro se pojavljuje medicinska sestra i odvodi je iza tamnih drvenih vrata.Nedugo zatim, zovu i nas iza vrata da se vidimo sa Kejtlin pre operacije. U maloj fluorescentno osvetljenoj prostoriji, ona nosi tanku bolničku odoru i svetoplavu mrežicu za kosu. Kejsi joj nudi plišanog narvala kog je kupila, recitujući podatke o morskim stvorenjima i zaplet Mobi Dika kako bi odvukla pažnju Kejtlin od operacije, koja samo što nije počela. Ova uspeva da se nasmeši i spušta glavu na očevo rame.
Kejtlin ostaje na trenutak nasamo sa ocem pred operaciju.
Ulazi sestra u zelenoj bolničkoj odori i govori joj da je vreme da pođu. U prostoriji nastupa tišina i Kejtlin se naslanja na dovratak zagrlivši oca. Čvrsto je zatvorila oči, iz oba oka joj se sliva po suza. Ona grli Kejsi i potom sa sestrom nestaje iza još jednih tamnih drvenih vrata.Hirurški onkolog odstraniće tkivo dojki, potom će plastični hirurg uraditi rekonstrukciju sa implantatima koje je Kejtlin prethodno odabrala. Zadržaće svoje bradavice, koje su se pokazala negativnim na rak. Imaće šavove od operacije, a rez u svakoj dojki biće povezan sa drenažom koja će odstraniti krv i gnoj, sprečivši da dobije infekciju. Moraće da prazni drenažu dvaput dnevno. Ako se pojavi rak dojke u bilo kom trenutku u budućnosti, on će se lako primetiti — rak je mnogo teže napipati u pravoj dojki.
Reklame
Njen život neverovatno samodovoljne i aktivne žene drastično će se promeniti i moraće da nauči kako da traži pomoć, na šta, kako mi kaže, nije navikla. Nedelju dana posle operacije, Kejtlin će smeti samo da se pere sunđerom i neće smeti da pere kosu. Takođe neće smeti da trči ili radi bilo kakve vežbe sem da šeta, niti da podiže ništa teško sve dok se potpuno ne zaceli. Biće joj potrebno 4 do 6 nedelja da povrati snagu i prestane da se oseća iscrpljeno.
Kejtlin posle operacije, sa drenažom koja izvlači krv i gnoj iz njenih grudi
Nakon što je završena Kejtlinina operacije, hirurg-onkolog i plastični hirurg saopštavaju njenom ocu da je ova bila uspešna. “Izgleda predivno”, rekli su mu. Pogledali su patologiju tkiva dojke i, srećom, sve je bilo čisto: nigde se nije krio rak. Njegove oči se ispunjavaju suzama i on izvlači zgužvanu maramicu iz džepa da obriše još neoformljene suze.Kad se Kejtlin konačno ponovo pojavi, leži na leđima na krevetu na točkiće, prikačena na svu silu mašina. “Nadrogirana sam do koske”, kaže nam smešeći se.
Kejtlin hoda hodnikom bolnice dan posle operacije
Nedelju dana kasnije, Kejtlinina drenaža je skinuta i konačno joj je dozvoljeno da se istušira. Ona kaže da kad su u pitanju zabavljanje sa momcima i trčanje, više se brine za ovo drugo.Kejltinina majka je prvi put imala jednostruku mastektomiju i tad je izgubila bradavicu. Kejtlinin otac joj je kasnije ispričao da mu je jedan drugi muškarac rekao kako je bio "prilično iznenađen" što je ovaj ostao s njom, što ga je, ne mora se posebno reći, vraški razbesnelo. Ali ona zna da budući partneri možda neće svi reagovati milosrdno. “Nekim momcima će to verovatno biti u redu, neki drugi će biti užasnuti”, rekla je ona. “Ne znam kad će tačno biti najbolji trenutak da se to saopšti ljudima. Ne znam tačno koji će biti moj nivo opuštenosti po pitanju intimnosti i da li će se to izmeniti. Moram da počnem da se osećam opušteno u sopstvenoj koži.
Reklame
“Mislim da trenutno najviše želim da se vratim u formu za trčanje”, rekla je ona. I uz tri maratona planirana za 2018. godinu, lako je videti zbog čega.Počela je da isteže noge, radi vežbe za ruke i stomak, odlazi u duge šetnje, vežba duboko disanje kako bi mogla pravilno da razmenjuje kiseonik. Imaće maraton u Parizu u aprilu, potom u Berlinu u septembru i u Čikagu u oktobru. Kejtlin zna da je to ambiciozan cilj, ali ona je jedna uporna žena: u glavi već ima najbolja vremena ulaska u cilj…
Mesec dana posle operacije, Kejtlin organizuje veče pab kviza u Bruklinu. Ofarbala je kosu u plavo, konačno joj je dozvoljeno da počne da džogira i vratila se na posao. Daje sve od sebe da povrati osećanje normalnosti, ali je izluđuje što joj se telo ne kreće do kraja onako kao nekada, naročito dok trči. “Ovo je zahvat koji vam menja život — ne samo fizički već i emocionalno”, objasnio je doktor Mou. Pacijenti kao što su Kejtlin moraju da provedu određeno vreme iznova učeći kako da se upoznaju sa sopstvenim telom, mireći sa s tim šta znači izgubiti deo sebe, i bukvalno i figurativno. Nezadovoljstvo sopstvenim izgledom, depresija i anksioznost pravi su pravcati problemi sa kojima se suočavaju pacijenti mastektomije.Dok se Kejtlin ponovo upoznaje sa sopstvenim telom, trenira za maratone i pokušava da shvati kako će izgledati njena budućnost posle mastektomije, ona se nada da će je rezultati operacije, iako je trenutno teško izaći s njima na kraj, poštedeti patnje koju je morala da prođe njena majka, kao i anksioznosti zbog budućnošću sa neizvesnim zdravljem. Za sada, ona samo pokušava da preživi dan za danom.
