Istraživanje pokazuje da uzimanje psihodelika pomaže ljudima da se suoče sa smrtnošću

Smrt dolazi po sve nas. Ova istina koja obuhvata ceo život na Zemlji je teška mnogima, što je razumljivo. Ali istraživanja su dokazala da naši strahovi i brige oko smrti mogu da se umanje na dva veoma različita ali jednako opasna načina: ili da sami zamalo umrete ili da se nadrogirate. 

Naučnici su direktno uporedili ove dve vrste životnih iskustava uz pomoć od preko 3000 učesnika u internet istraživanju. Rezultati su otkrili da su ljudi ‘iskazali značajno sličnu promenu u mišljenju o smrti nakon određenog iskustva, kao i smanjen strah od smrti”, što je otkriće koje “može da pomogne kliničkoj praksi prilikom smanjenja brige i straha od smrti”, kako stoji u istraživanju objavljenom na portalu PLOS ONE. 

“Očekivao sam da bude nekog preklapanja među grupama, ali dosta drugačije od finalnog rezultata”, kaže Roland Grifits, profesor psihijatrije i neurologije na univerzitetu za medicinu Džon Hopkins i jedan od senior autora ovog istraživanja. 

“Bilo je velikog preklapanja u smislu fenomenologije - to jest kvaliteta iskustva - kao i u trajnim posledicama takvog iskustva, kako prilikom bliske smrti tako i prilikom vantelesnih i treznih iskustava, u odnosu na iskustva pod psihodelicima”, dodao je.

Grifits, glavni stručnjak za terapeutska dejstva psilocibina (psihoaktivna supstanca koja se može naći u magičnim pečurkama), počeo je da razvija ovaj komparativni ogled nakon čitanja o pozitivnim posledicama nakon iskustva bliske smrti. Ljudi koji su to proživeli često primete pozitivne promene u svom mišljenju o smrti, kao i bolje razumevanje svrhe ili smisla života.

“Veoma često se ljudi vrate sa promenjenim osećajem za život nakon telesne smrti”, kaže Grifits. “Ljudi veruju da se nešto milosrdno desi nakon, i više ne veruju da je smrt kraj svega.”

“Koristili smo psilocibin prilikom rada sa pacijentima obolelim od raka, koji su bili depresivni ili su se plašili svoje opasne dijagnoze i otkrili smo maltene istu stvar”, nastavio je. “Ljudi su imali ova iskustva i zapazili su opadanje depresije i anksioznosti, kao i straha od smrti.”

Kako bi bolje razumeli zajedničke aspekte ovih iskustava, istraživači su prikupili skoro 16000 dobrovoljaca da popune onlajn anketu o promenjenim stavovima o smrti nakon korišćenja psilocibina, LSDa, ajahuske, ili DMTa, ili nakon iskustva bliske smrti ili drugog neobičnog iskustva koje ne ubuhvata drogu.

Nakon uklanjanja onih koji su odustali od istraživanja pre kraja ili nisu odgovarali datom kriterijumu, ostala su 3192 odgovora podeljena na 2259 iskustava pod psihodelicima i 933 trezna iskustva. Unutar grupe pod psihodelicima 40% je bilo pod uticajem LSDa (904 ispitanika), 34% pod uticajem psilocibina ili psilocibinskih pečuraka (766 ispitanika), 12% pod uticajem ajahuske (282 ispitanika), i 14% tvrdi da su pušili DMT umesto ajahuske (307 ispitanika). Unutar trezne grupe, otprilike pola ispitanika je opisala blisku smrt, a druga polovina je govorila o događaju koji ih je promenio, neka vantelesna iskustva koja nisu dovodila njihov život u opasnost. 

Izveštaji su pokazali da su obe grupe osećale manju anksioznost oko smrti nakon njihovog iskustva, mada su postojale zanimljive razlike kako između dve grupe, tako i unutar samih grupa. Na primer, ljudi iz trezne grupe su češće opisivali svoje iskustvo kao ‘najznačajniji događaj u životu’ u odnosu na one koji su bili pod psihodelicima. Takođe, postojale su blage razlike unutar psihodelične grupe, koje su izazvane različitim situacijama u kojima su droge uzimane.

“Iako statistički kontrolišemo demografske razlike, ajahuska se češće koristi prilikom cereminija, u grupama, tako da možda postoji veće očekivanje ka nekoj metafizičkoj spoznaji”, objasnio je Grifits. “Možda stvarno postoje razlike, ali mislim da ih je teško razdvojiti.”

Vredi pročitati samo istraživanje radi razumevanja suptilnih karakteristika ovih iskustava, kao susret sa pojavom koja se može opisati kao ‘Bog’, kao i značajnih načina na koje su ova dešavanja promenila pogled ispitanika na život, i najvažnije za ovo istraživanje, na smrt.

Na kraju, Grifits i njegove kolege se nadaju da će rezultati ovog istraživanja predstavljati napredak za lečenje ljudi koji pate od straha i brige oko smrti uz pomoć psihodeličnih supstanci kao što je psilocibin.

“Sa terapeutske strane, nadam se da će upotreba ovih supstanci za lečenje anksioznosti oko smrti vremenom biti odobrena”, Grifits je zaključio. “To je bitno, zato što smo svi mi smrtni, naravno. Mnogi ljudi u našoj kulturi koji če iskusiti tu egzistencijalnu krizu i brigu, tako da je u pitanju veoma primenljiva medicinska indikacija.”