Zašto smo opsednuti dijetama sa pantljičarom

Žive u vašim crevima, apsorbuju vaše hranljive sastojke, i polažu na hiljade jajašaca, dok vi gubite na težini. Jesam li samo ja u pitanju, ili imati pantljičaru u sebi ne zvuči… toliko loše?

Kao prvo, glista obavlja sav posao. Ideja je da vaša pantljičara pojede sve što vi pojedete. Tako je – vaša pantljičara. Samo zamislite mališana u sebi, kako vam usisava višak kalorija, dok vi jedete iz kataloga svojih ljubavnih brodoloma iz prošlosti i trauma iz detinjstva.

Pantljičara obično u telu završi slučajno. Na primer, ako konzumirate sirovo meso. Ili izmet. Koliko god da mi je jako stalo da do kraja fiskalne 2017-2018. godine budem vitka kao Ajped Er, neću bukvalno da jedem govna zbog toga. Sigurno postoji drugi način.

Viktorijanci su možda bili na pravom tragu. Prošetajmo zajedno sa čoporima pacova kaldrmisanim ulicama Londona od otprilike 1830. do 1900. kada je prvi put primećena veza između pantljičare i mršavljenja. Ideal lepote tog vremena – samrtnički bled ten, proširene zenice, krhka građa – zasnivao se na izgledu obolelih od tuberkuloze, pa su pored kupanja u amonijaku i nošenja korseta toliko uskih da su im lomili kosti, neke žene gutale i pilule sa pantljičarom. U pilulama su se nalazile lavre, koje bi se izlegle u organizmu i time započele proces mršavljenja.

Što se tiče toga kako se otarasiti gliste kada obavi posao, prema autoru Teriju Diriju, u njegovoj knjizi Užasne priče: zli viktorijanci, stanoviti dr Mejers bi ubacivao cilindar pun hrane u digestivni trakt. Onda bi naložio pacijentu da ne jede par dana, pa bi gladna pantljičara bila namamljena u zamku. Mnogi pacijenti bi se ugušili. Drugi bi „izmamili“ pantljičaru stavljajući čanče s mlekom ispod anusa.

Nešto kasnije, i u Americi su počeli da se pojavljuju izveštaji o dijeti uz pomoć pantljičare. 1919. u jednom izveštaju iz Ilinoisa, do detalja je opisan slučaj jedne imućne žene koja je nabavila „čudotvorne pilule za dijetu“, samo da bi kasnije shvatila da sadrže ove ozloglašene parazite. Dvadesetih godina, kada je ideal lepote podrazumevao vitko telo bez oblina, pilule za dijetu sa pantljičarom su se ponovo pojavile. A prema knjizi Lore Hilenbrand, Sibiskit: američka legenda, neki džokeji su tridesetih koristili pantljičare za održavanje težine optimalne za konjske trke.

Međutim, osim anegdota, jedva da ima bilo kakvih dokaza da su pantljičare ikada dopuzale u red mejnstrim sredstava za mršavljanje. Mada, uprkos istoriji o njima, koja je obavijena velom mita i urbanih legeni, dijete sa pantljičarama su ostavile trajno zaveštanje. Tajra Benks je pričala o njima 2009. u svojoj emisiji; Kortni Kardašijan se 2015. šalila da želi da je nabavi; a tokom protekle decenije, grozne priče o ljudima koji su namerno progutali pantljičaru da bi smršali privukle su pažnju na internetu. Uzmimo za primer onu ženu iz Ajove, koja je 2013. uzimala pilule sa pantljičarom zbog mršavljenja, što je dovelo do zvaničnog upozorenja odeljenja za javno zdravlje ove države.

Pantljičara generalno izaziva samo blage simptome koji se lako leče, ali može da naraste do devet metara i izazove smrtonosne probleme kao što su meningitis, epilepsija i demencija. Ranije ove godine, dr Keni Ban, lekar urgentnog centra Univerziteta u Kaliforniji, lečio je čoveka od trideset godina, koji je stigao u centar noseći plastičnu kesu. U kesi se nalazila kartonska rolna toalet papira oko koje je bila obmotana pantljičara duga preko 1,6 metara, sveže izbačena tokom epizode krvavog proliva. Misli se da se čovek zarazio pantljičarom jedući sašimi.

Kao što možda i očekujete, dr Ban ne preporučuje namerno gutanje pantljičare zbog mršavljenja. „Iako na periferiji ekstremnih metoda mršavljenja, nikada nije proučena u kontrolisanim uslovima“, kaže on za VICE. „Ono što znamo je da se kod mnogih ljudi jave neželjeni efekti od zaraze pantljčarom, uključujući grčeve u stomaku i proliv, kao kod mog pacijenta, a u retkim slučajevima, začepljenje creva, slepog creva ili žučne kese, što postaje hitan slučaj za hiruršku operaciju“.

Australijsko ministarstvo zdravlja takođe upozorava da ne treba koristiti pantljičaru u svrhu mršavljenja. „To nije ’dijeta’. Izraz ’dijeta’, ishrana, odnosi se na tip hrane koju osoba obično jede“, kaže predstavnik za štampu. „Konzumacija larvi pantljičare je opasna i može da dovede do pojave cisti u tkivu ili organima, i da nanese štetu koja može da ugrozi život“.

Dijetalne pilule sa pantljičarom su u Australiji zabranjene, pa je zapravo veoma teško nabaviti ovu legendu sveta dijeta. Da bi se uvezao živi primerak, prvo treba da bude prijavljen kao vrsta koja je odobrena na Spisku uvoza živih organizama. Larve pantljičare se ne nalaze na tom spisku.

Postoji par sajtova tamo negde koji navodno prodaju pilule za dijetu sa pantljičarom. Ako potencijalne zdravstvene implikacije nisu dovoljno upozorenje, njihov font Komik Sans i Ejndžel Fajer estetika iz 1998. bi to možda mogli da budu. „Pantljičara je prirodni deo ljudske crevne flore već milionima godina, i čuva nas od gojaznosti i pojačava imunitet“, piše na jednom sajtu, na kome zapravo nema linka za kupovinu.

Pored sumnjivih prodavaca na internetu, „ klinika glista“ u Meksiku koja se zove Terapija glistama u prošlosti je dovođena u vezu sa gubitkom kilaže. A iako se gubitak kilaže eksplicitno ne pominje na njihovom sajtu, Elizabet Taker, naučnica koja je istraživala običaje mršavljenja, pozvala je tim povodom osnivača ove klinike Garina Aljietija, dok je radila na svojoj knjizi iz 2013. Narodna kultura u digitalno doba.

„Koliko želite da smršate“, pitao je Aljieti. „Oko 7 kila“, odgovorila je Taker. Aljieti je onda objasnio da bi Taker mogla da dođe na kliniku u Tihuani na tretman. Primili bi je ujutru, a otpustili popodne i platila bi 1500 do 1800 dolara za jedan ili dva organizma, za koje je rekao da se odgajaju u stoci.

U trenutku u kome ovaj članak nastaje, VICE još nije dobio odgovor Terapije glistama na mejlove u kojima je zatražio njihov komentar. Izgleda da je svaka referenca na tretmane mršavljenja zamenjena izrazima koji zvuče više medicinski: nešto što se zove „modulacija imuniteta izazvana parazitima“, gde se pod nadzorom gutaju ciste crva vlašnjaka i valjkastih crva.

„Ljudi sa neregularnim imunitetom suočeni su sa nizom izazova koji su neadekvatno predstavljeni u preovlađujućoj klimi u medicini“, tvrdi se na sajtu Terapije glistama. „Opsežna istraživanja i klinička ispitivanja su pokazala da primena malih doza parazita u crevima može da bude efikasna u lečenju astme, alergija, i nekih autoimunih stanja“. U nedavno objavljenim člancima se iznose detalji o angažovanosti Aljetija i klinike u ovoj eksperimentalnoj praksi lečenja autoimunih bolesti crevnim parazitima.

Generalno, dijeta pantljičarom je uvijena u veo dezinformacija, kao i zdravstvenih i pravnih rizika. Ipak, ostajemo fascinirani tom idejom. „Kao i metar za merenje, i pantljičara nas podseća na standard idealne kilaže u društvu. Oni koji drže dijetu trude se da jedu manje i da smršaju, ali pantljičara želi da pojede koliko god može; s toga predstavlja pobunu protiv društvenih ograničenja samozadovoljstva“, kaže Elizabet Taker za VICE.

Iako namerno progutati nešto što bi moglo da te ubije da bi smršao objektivno zvuči kao loša ideja, moramo da priznamo da je legenda od dijeti sa pantljičarama neodvojivi deo zapadnjačke istorije ismevanja ženske taštine, kao i progona gojaznih. Kao što se proizvođač hvali u jednoj reklami iz dvadesetih godina, kod dijete sa pantljičarom „nema opasnosti, nema dijete, nema vežbanja“. Srećom, skoro vek kasnije, uglavnom smo se malo opametili.