Timoti Šalame ima odličnu godinu iza sebe

Ovaj tekst je originalno objavljen na VICE Australija.

Najteže je ipak izbeći Timotija Šalamea, kome se daju najveće šanse da uzme Oskara za ulogu u ovom filmu. Naići ćete na njega u društvu Anzela Elgorta, ili usamljenog i samokritičnog na Instagramu, ili u hipsterskom srednjoškolskoj dramediji Grete Gervig, Lady Bird. Ili, u mom slučaju, sa druge strane telefonske veze odakle se javlja ultrasimpatičnim „Dobar vam dan želim“.

Samo su mu 22 godine, ali producenti pričaju o njemu još od 2014. i filma Interstellar Kristofera Nolana. Prošle godine snimio je tri filma, od kojih dva već osvajaju nagrade.

„Teško mi je da dođem do daha da bih zaista upio sve što se dešava“, kaže Šalame kad ga pitam kako je to kad nastupaš u dva kandidata za Oskara iste godine.

„Nisam toliko naivan da ne znam da svaka glumačka karijera ima svoje uspone i padove, verovatno više padova nego uspona, zato se trudim da stvarno cenim trenutak u kom se nalazim i da ne brinem previše o budućnosti.“

Za ovaj neočekivano zreo stav zaslužno je vaspitanje. Šalame je završio Lagvardija srednju dramsku školu – o kojoj je snimljen film Fame.

Šalame više puta ističe koliko ima sreće što dobija uloge u tako ranom uzrastu, kao da se pravda. Nije očekivao da će Call Me by Your Name biti tako dobro primljen, ali zna da pričanje jedne kvir ljubavne priče nosi „veliku odgovornost“. Ipak, smatra da je još rano pa ne bi da nagađa kako će javnost zaista zapamtiti ovaj film.

Tako je mlad a svestan rizika u svom poslu. Da li čita kritike?

„Trudim se da ne, jer ako bih prihvatio sve ono pozitivno što se piše, bio bih prinuđen da prihvatim i ono negativno, što bi moglo da bude opasno.“

Ne mogu a da se ne zapitam koliko ovaj pribrani, kul mladić može da se prepozna u ulozi Elija – zbunjenog i čak razmaženog mladića koji je očajnički zaljubljenog u starijeg diplomca koji sa njegovom porodicom provodi jedno prelepo leto u Italiji. Čak i preko telefona čujem kako se Šalame smeši dok odgovara.

„Ja imam 22 godine a Elio 17. U tom uzrastu se još traži ličnost, isprobava se ovo ili ono. Zato mi se i sviđa kako Elio… da vam ne kvarim film, ali sviđa mi se dizajn kostima genijalne Đulije Pijersanti. Elio isprobava identitete, neki će potrajati a neki su lažni.

Iako Šalame nije Elio, on razume ovog lika i savršeno precizno nam dočarava osećaj žudnje i otuđenosti koji smo svi osećali oko sedamnaeste, bilo da smo leta provodili zaljubljeni po italijanskim vilama i voćnjacima ili ne. Njegovo tumačenje uloge samo je efektivnije što više fizičkog napora ulaže. Spreman je da se penje iz bazena, spavaćih soba, i svud po raskošnom telu Armi Hamera.

„Scenario i uloga zahtevaju to neko telesno buđenje“, objašnjava Šalame, „kao da koristiš telo kao instrument, što je meni odgovaralo posebno zato što je bilo mnogo širokih kadrova; nismo zumirali da bismo naglasili fizičko prisustvo, to bi bilo pogubno.“

Armi Hamer je tih i pouzdan, a Šalame je sušta suprotnost – izuzetno energičan. Veći deo filma prosto bledi iz svesti što se više publika fokusira na likove Elija i Olivera. Kako bi na ekranu dočarali bliskost, Šalame i Hamer proveli su mnogo vremena zajedno pre i za vreme snimanja.

„Kad god se nađeš na sceni, ili kad čitaš scenario sa nekim, ili kad snimate, kad god si suočen sa drugim glumcem, prirodno se između vas stvara jedna snažna veza. Još kad ima fizičke intimnosti, takve uloge zahtevaju jednu dozu emotivne iskrenosti. Ali nas dvojica smo se ipak nekako složili čisto onako ljudski, imali smo sreće u tom pogledu.“

Pošto je primio nagradu za najboljeg mladog glumca na filmskom festivalu u Palm Springsu, Šalame se zahvalio ženi Armija Hamera, Elizabet Čejmbers „koja mi je pozajmila svog supruga na dva meseca. Hvala puno.“

Bilo da vodom prska jednog od najprivlačnijih muškaraca u Holivudu ili da samotno tumara kaldrmom, Šalame je bio slobodan da eksperimentiše, a zbog ovog je zahvalan režiseru Luki Gvadanjinu („Nisam nijednog trenutka sumnjao u Luku. Nijednog.“)

Da li isto misli i o prošlogodišnjoj saradnji sa Vudi Alenom? Ugovorno obavezan ili ne, Šalame o ovome nije želeo da priča, ali nedugo posle intervjua odlučio je da svoju zaradu od filma A Rainy Day in New York donira u dobrotvorne svrhe.

„Tokom prethodnih nekoliko meseci, shvatio sam da kvalitet scenarija nije jedini kriterijum kog se treba pridržavati u izboru između ponuđenih uloga. Oko nas je u toku moćan novi pokret protiv nepravde, nejednakosti, i iznad svega protiv ćutanja“, pisao je Šalame na Instagramu prošle nedelje. Prvo je veće muško ime iz glumačke branše koje se ogradilo od saradnje sa Alenom.

Moja omiljena scena u „Zovi me svojim imenom“ je ono kad Elio gleda Olivera kako igra na ulici sa nekim mladim Italijanima dok Love My Way dopire sa radija u kolima. Ili eventualno ona kad, sam u spavaćoj sobi, omiriše njegov šorc.

Šalameov izbor je dostojanstveniji. “U jednoj sekvenci Elio čeka Olivera da se vrati, što prati pesma Futile Devices Sufjana Stivensa. Snimak tog dana smo poslali u Milano na montažu odakle su ga vratili oštećenog – ali Luka je odlučio da ga ipak upotrebi. To mi je jako godilo jer mnogi ljudi upravo tako razmišljaju o glumi. Znaš ono kao, ako imaš talenta, zaleti se i skoči pa šta bude. Kad u sceni nešto padne sa stola a režiser ne prekine snimanje nego pusti da stvari teku svojim tokom, eto… to mi je bio omiljeni detalj.“

Divan odgovor, naravno. Skroman je, promišljen, posvećen umetnosti. Šalame po mom mišljenju nije sposoban da ponudi loš odgovor na takvo pitanje.

Za jednog mladog glumca na pragu slave, ono sa Vudi Alenom bilo je zaista hrabro. Ali rekla bih da karijera Timotija Šalamea neće osetiti nikakve negativne posledice ako bude zadržao makar deseti deo strasti koju danas oseća prema glumi.

Još na VICE.com:

Ovo su nominacije za Oskare 2018.

Tužni filmovi i serije od kojih ćete zaplakati

Najbolji filmovi u 2017. godini