Sergej koji peva četničku pesmu u kafani je sve što ne valja sa srpskom građanskom opozicijom

Ko je pomislio da nas od Sergeja Trifunovića ne može više ništa iznenaditi, očigledno ne poznaje Sergeja Trifunovića. Posle niza nastupa za koje ne postoji bolji sažeti opis od „granično poremećajni”, gde je u Utisku nedelje jaukao i jedva čekao pauzu za cigaru, a na ulici priliku da se ispičkara s nekim, stvari su se malo smirile.

Kada smo videli njegov predizborni spot, pomislili smo, za trenutak, da je neko staložen u njegovoj blizini prevladao i uspeo da ga ubedi da se drži programa. Ali avaj, to je bio samo jedan spot. Trifunović je svašta ali je definitivno dobar glumac, i normalno da ume da deluje normalno u spotu, a kao i svaki dobar glumac, najbolji je kada čita nešto što je neko drugi napisao.

Zato nas na neki način nije iznenadio najnoviji… ne možemo ni da kažemo „gaf“, jer to implicira da mu je nešto izletelo, ili da je bilo nevoljno, ili da nije to tako baš inače. A u slučaju Sergeja koji peva „Nad Kraljevom živa vatra seva“ i to zna reči bolje od kafanskog svirca što ih čita s mobilnog, nikako ne bismo mogli reći da je ovo slučajno ili nevoljno ili prosto jedna sprdnja s ironijskom otklonom, kao što je Trifunović pokušao da se opravda, pre nego što je izbrisao tvit.

Ali, Trifunović je u ovom slučaju sporedan lik, kao što je i inače sporedan na političkoj sceni Srbije. Glavno u ovoj priči je ono što za Srbiju predstavljaju ovakav Trifunović i ovakva scena u kafani, gde nekakva probrana „građanska“ ekipa sedi i peva četničke pesme (ekipa uključuje i ženu s druge strane svega, Srbijanku Turajlić, koja kaže da je njen stric bio četnik, BONUS POENI).

Jer ta scena nam otkriva jednu suštinu koju građanska ekipa inače pokušava da sakrije, odnosno ne želi o tome da razgovara, a to je da su oni i cela njihova platforma jedna šizofrenija. Oni bi da budu i baštinici progresivnih ideja iz doba SFRJ, a istovremeno i naslednici praaavih predratnih domaćina i gospode što se kriju po senkama nad Balkanom.

Pri tom, to što „građanska opozicija“ smatra za „levo“ je u stvari liberalno, jer su tu puna usta slobode medija, sprovođenja fer izbora i demokratskih procesa, nezavisnosti sudstva, prava manjina i tako dalje dok se boje ne rastope, ali niko ne dovodi u pitanje samu suštinu kapitalističkog sistema koji je osnovni uzrok tome što imamo neslobodu i zavisno sudstvo i urušena osnovna ljudska prava - za sve osim za bogate, bez obzira na njihovu veru, boju ili seksualnu orijentaciju.

Moglo bi se argumentovati da to što građanska opozicija otvoreno fura nacionalističku priču nije neki problem - na kraju krajeva, nacionalizam se legitimno vidi kao ideologija koja staje na put globalizmu, a "globalizam" je samo reč-zujalica koja služi da zamaskira jednu stariju i iskreniju reč: kolonijalizam. I to uspešniji i temeljniji nego ikada ranije, baš zato što sada nije direktno nasilan i oružano-okupatorski (mada se neki ljudi na Kosovu ne bi baš složili) nego je upakovan u šarene uvozne proizvode i grinfild investicije.

PSG se navodno zalaže za nacionalne interese, protivi se konceptu Srbije kao zemlje jeftinih sirovina i radne snage i tako dalje, sve u opšta mesta. Problem je što je i taj njihov nacionalizam prazan, jer u praksi se svodi baš manje-više na pevanje četničkih pesama. Doduše, nije da je PSG realno imao neku priliku da pokaže kakvu bi politiku vodio, ali pošto se njihov program, pardon, njihove vrednosti i ciljevi, kao što rekosmo, ionako svode na gomilu opštih mesta (a najjače je što i sami to priznaju), teško je zaključiti na šta bi to ličilo i kada bi se, nekim urušavanjem paralelnih dimenzija jedne u drugu, to i dogodilo.

Da skratim spekulativno-fiktivne muke i da odmah kažem da to ne bi ličilo ni na šta, jer takva mutljavina od ideja je u praksi neizvodljiva, a nije izvodljiva ni u teoriji osim ako nisi dovoljno pokvaren, dovoljno inteligentan i dovoljno okružen sličnima kao ti da je proguraš tako što bezočno lažeš, pre svega. Drugim rečima, ako nisi Vučić ili eventualno vrhuška SPS-a. Nikako ako si Sergej Trifunović i ekipa oko njega.

Zato je sve što PSG donosi na "politčku scena" samo jedna predstava i igrokaz u koji mi je teško da poverujem da veruju ljudi koji ga igraju. Niko od njih ne očekuje nikakvu vlast, pa ni odgovornost. I zato mogu ovako da se zajebavaju.

Zato je sva idejna i pojavna beda Pokreta Slobodnih Građana – a kroz njih i sve srpske „liberalno-građanske“ opozicije, od Đilasa do Vuka Jeremića, omiljenih opozicionara ako ne računamo one koje direktno plaća SNS kao što je Šešelj - sjajno oličena ovom scenom u kojoj Sergej Trifunović, borac za slobodu i pravdu, peva pesmu koja slavi koljače i budale.

Ne znači to da je Trifunović četnik, samo znači da ga zabole za to što bi trebalo da predstavlja tj. da mu je važnije da se dobro zajebava. Veoma je moguće i da je nesvestan da sada, kao predstavnik određene politike, ma koliko bila u suštini nebulozna, ne može da se ponaša isto kao kada je privatno lice. A možda je i svestan, samo ga, jelte, zabole.

Takav Trifunović i ekipa oko njega su, kako stvari stoje, neki maksimalni domet opozicije u ovom trenutku. I kao takvi će verovatno ući u parlament i onda ćemo imati još brži, jači i luđi cirkus nego ikada do sada, i još besmisleniji lažni parlamentarizam nego ikada do sada, posle najbesmislenijih izbora u "novijoj srpskoj istoriji". A u parlamentu već ionako imamo četnika ili ljudi koji su skroz okej s četništvom koliko ti treba. Tako da nema mnogo razloga da se iko potresa oko ovog klipa, iako je zgražavanje tako zgodno „za na tviter“, jer to je kao da se potresaš oko toga što su ti zbog navučenosti na pajdo ogromni podočnjaci. Mislim, jesu ružni i jeste to sve povezano, ali podočnjaci su tu najmanji problem.