Do 2050. godine će biti teško naći pristojnu kafu

Ova priča je deo VICE-ovog tekućeg istraživanja o tome kako će klimatske promene izmeniti svet do 2050. godine. Pročitajte više o ovom projektu ovde .

Dok ovo pišem, pijem četvrtu šolju kafe danas. Ne zato što volim da svakih par sati spiskam po tri dolara plus bakšiš na gorku mešavinu zrnevlja i vode, već zato što sam beznadežno zavisan (i da, uživam u ritualu). Ako ste zavisnik kao što sam ja, napitak kojim smo svi mi opsednuti ne nudi nikakve izmerljive prednosti u budnosti i nivou energije. Mi, koji smo kliše, zombiji nalik Garfildu, koji svakog jutra insistiramo da nam se niko ne obraća dok ne opečemo usta vrelom smeđom tečnošču, pripisujemo ovom napitku idiotski i potpuno sizifovski zadatak: da spreči užasnu bolest poznatu kao neodstatak kofeina u krvi (koja uključuje zatvor). Pored toga, jedini bitan efekat koji đavolja zrna proizvode je to što izazivaju nesanicu – što ponekad želimo, a ponekad ne.

Ali sve to više nema veze, zato što izgleda da ćemo do 2050. godine svi morati da se naviknemo da živimo bez nje – barem bez one dobre.

Po rečima mog prijatelja i bivšeg kolege Drua Milarda, „Zbog svoje sveprisutnosti, kafa je stvar koji ljudi vole da istražuju, i da onda objavljuju rezultate svojih istraživanja". Dru je govorio o istraživanja o njenim efektima po zdravlje, ali sve je više istraživanja o tome kakav efekat globalno zagrevanje ima na uzgajanje kafe, po kojima se njena rasprostranjenost u budućnosti ozbiljno dovodi u pitanje.

Ako želite da generalizujete (a ja svakako želim, u razumnim granicama), bazićni mehanizam zbog koga je biljka kafe osetljiva na klimatske promene uključuje temperaturu i odgovarajuću visinu. „Kafa Arabika je veoma osetljiva na temperaturu, pošto ona utiče na fiziologiju ove biljke, i pošto će temperatura u budućnosti rasti, oblasti pogodne za proizvodnju kafe će se povlačiti uzbrdo", kaže mi u mejlu Pablo Imbah, iz Međunarodnog centra za tropsku poljoprivredu. „Kao rezultat toga, toplije nizine će postati nepodesne za kafu".

Sorta kafe Arabika, koja voli visinu, čini 60 procenata onoga što ljubitelji kafe popiju. U međuvremenu, farme u nizinama, na kojima se gaji rođaka Arabike, Robusta, proizvode manje popularni proizvod, uglavnom namenjen proizvodnji sušene instant kafe. Arabika je u velikoj nevolji, prema studiji objavljenoj u časopisu Nature's Plants u junu, čiji je autor bio tim koji je uključivao i istraživača biodiverziteta Džastina Moata, iz Kraljevske botaničke bašte u Kjuu. Studija, koja se fokusira na Etiopiju – kolevku uzgajanja kafe Arabika – kaže da će 60 posto uzgoja kafe u Etiopiji biti nemoguće do 2100. Botaničar Sebsebe Demisu sa Univerziteta u Adis Abebi, u Etiopiji, i koautor studije, lamentirao je za Kvarc da Arabika nestaje, pošto je to jedini etiopski „dar svetu".

Šta se događa kada je rod kafe loš? U prošlosti, nestašice su značile veće cene kafe Arabika. Drugim rečima, na scenu stupaju osnovni zakoni ekonomije. Široko rasprostranjene nestašice u budućnosti će verovatno dovesti do sve viših cena Arabike, i razumno je pretpostaviti da će potrošači morati da prave kompromise po pitanju kvaliteta. Ali kao što je Tejlor Rikets iz Gand instituta za ekologiju Univerziteta u Vermontu izjavila za NPR ranije ovog meseca, „Ovde je u pitanju mnogo veći ulog od toga što će moj fini espreso u Njujorku poskupeti".

Ali nije u pitanju samo sorta Arabika. Kafa je generalno ugrožena. Pre malo manje od dve godine, objavljena je studija, čiji je autor bio uglavnom Kristijan Ban, takođe iz Međunarodnog centra za tropsku poljoprivredu (koji me je obavestio da nije u srodstvu sa proizvođačima kafe Ban). U toj studiji se navodi da polovina svog zemljišta pogodnog za uzgoj kafe može da nestane do 2050. Da budemo jasni, to pogodno zemljište neće nestati, ili nešto slično. Umesto toga, zemljište na kome kafa danas može da se uzgaja će jednostavno prestati da bude plodno, objašnjava mi Imbah, zbog „kombinacije efekata koji su rezultat povećanja temeprature (u budućnosti) i promene kišnih razdoblja".

Portoriko je dobra ilustracija za slučaj „nestajanja" obradivog zemljišta za uzgoj kave – i zbog visokih temperatura, i zbog ekstremnih kiša. 1899. godine, Portoriko je bio šesti proizvođač kafe po veličini, ali Stiven Fejn, koji je ranije ove godine bio koautor studije za Ministarstvo poljoprivrede SAD, u svom izveštaju kaže, „Scenariji visokog efekta staklene bašte i emisije gasova projektuju povećanje temperature koje će, bez adaptacija, biti izazov za uzgoj tradicionalnih vrsta Arabike". Procenjuje se da je Portoriko 1899. godine imao 770 kvadratnih kilometara zemljišta za uzgoj kafe, ali da je te godine uragan San Sirijako navodno uništio čitav rod kafe. Upotrebljivo zemljište za uzgoj kafe od tada je u neprekidnom padu. Prema Fejnovom izveštaju, procenjuje se da će tih 770 kilometara iz 1899. između 2071. i 2099. opasti na 24 kvadratna kilometra.

Najnoviju studiju Međunarodnog centra za tropsku poljoprivredu, objavljenu u avgustu u časopsiu Nacionalne akademije nauke, sproveo je tim istraživača koji uključuje Imbaha, i njeni rezultati takođe ukazuju na krizu: klimatske promene će pogodno zemljište za uzgajanje kafe u Latinskoj Americi smanjiti za 73 do 88 procenata do 2050, u zavisnosti od toga koji model zagrevanja se primenjuje (Kao što vam je možda jasno iz priča o klimatskim promenama, klimatskim modelima pokušava da se odredi dinamika kojom čovečanstvo može da suzbije emisiju gasova koji stvaraju efekat staklene bašte, a ta dinamika ostaje veoma otvoreno pitanje.).

Da bi stvar bila još strašnija za zavisnike od kafe, ovaj efekat nije ograničen na Latinsku Ameriku – to je samo područje koje je u ovom slučaju proučavano. „Globalne studije ukazuju na slične trendove u Brazilu i jugoistočnoj Aziji, i obrasci koji variraju u ovim regionima prate trend preseljenja pogodnih oblasti na veće visine", kaže mi Imbah.

Ali prema Imbahu, ova šteta bi mogla da se ispravi, ako obratimo pažnju na, hm, pčele. Postoji složen odnos između klimatskih promena, kafe i pčela. Klimatske promene ugrožavaju različite vrste pčela na različite načine, a u međuvremenu, njihova aktivnost oprašivanja pravi razliku kod letine kafe. Imbah u svom izveštaju do detalja istražuje ove složenosti. „Procena združenog efekta klimatskih promena na pogodnost useva i oprašivanje može da pomogne pri pronalaženju adekvatnih praksi delovanja, uključujući očuvanje šuma, prilagođavanje hlada, rotiranje useva, ili održavanje statusa kvo, u različitim oblastima", piše u izveštaju.

„Naša studija pokazuje različite vrste združenih promena kod pčela i kafe", kaže mi on. Posledično tome, on savetuje uzgajivačima da obraćaju pažnju na te združene promene. Konkretnije, on kaže da bi trebalo da razmisle o smanjenju upotrebe pesticida, i uzgoju biljaka pogodnih za pčele u blizini useva kafe. On dodaje da će „Pčele i dalje pružati usluge uzgajivačima, i pored klimatskih promena".

Još na VICE.COM:

Naučnici upozoravaju: Držimo pogrešno šolju za kafu

Kafa koju upravo pijete je kalorijska bomba

Instant kafa da vam se instant digne