Pretvarao sam se da sam mladi Staljin na Tinderu i to je prošlo iznenađujuće dobro

Ovaj članak se prvobitno pojavio na VICE Germany

U svetu Tinder dejtova, ovaj između mene i Sofije se kotira prilično dobro. Pijemo pivo, delimo ljubav prema knjigama i oboje se nerviramo načinom na koji Amerikanci zauzimaju previše prostora na plesnom podijumu. Kada mi ponudi cigaretu, rešavam da odustanem svog od plana da prestanem da pušim kroz nedelju dana.

Uprkos svemu što nas spaja, nemam apsolutno nikakvu šansu s njom, pošto je naš dejt rezultat eksperimenta. Jer, što se nje tiče, moje ime je Josif (Visarionovič) Staljin

Zapanjujuće je šta sve lepim ljudima može da prođe na aplikacijama za upoznavanje. Ali da li se to pravilo odnosi i na jednog od najpoznatijih diktatora 20. veka? Pitam se to dok zagledam kutiju za šibice koju mi je prijatelj doneo iz Gruzije, rodnog mesta bivšeg sovjetskog vladara, čoveka koji je navodno rekao: "Jedna smrt je tragedija; milion smrti je statistika".

Na jednoj strani kutije Staljin je prikazan kao u istorijskim knjigama: okruglo lice, Tom of Finland brkovi i kosa zalizana unazad. Druga strana prikazuje mladog, glatko obrijanog muškarca sa gavran-crnom kosom u rokabili banani. Mogao bi da svira sintisajzer u indi bendu iz sredine 2000-ih, ali ne: on je totalitarni komunistički diktator - samo mlad, zbunjujuće zgodan, ništa manje revolucionaran.

Da bih otkrio koliko daleko čovek može do dogura na Tinderu na čist izgled, registrujem se kao „Joseph“, 27.

Nažalost, ne mogu da pronađem neki Staljinov romantičan citat kako bih začinio svoj profil; mnogo se više ložio na razgovore o smrti nego o stvarima srca. Umesto toga, manipulišem odlomkom iz jednog od njegovih govora, menjajući "Hitleri dolaze i odlaze, ali Nemačka i nemački narod ostaju" u "Odnosi dolaze i odlaze, ali ljubav ostaje".

Staljinov profil se sastavlja prilično brzo, ali pronalaženje nekoga za dejt je malo teže. Posle 15 minuta, ponestalo mi je ljudi za svajp udesno bez da sam dobio ijedan spoj. Da li to znači da su ljudi ipak više nego što sam mislio upoznati sa Staljinovim radovima iz poznih dana? Da li su ispisi "FCK NZS" i "uvek anti-fašistički" koje sam dodao u svoju kratku biografiju ipak nedovoljni da za to kompenzuju?

Menjam redosled fotografija i proširujem svoje područje lova, ali još uvek nemam sreće. Vreme je da uzmem karticu i platim Tinder Plus. I da otvorim profil i za muškarce. Uz mogućnost da beskonačno "super-lajkujem" i Staljinovu novootkrivenu biseksualnost, stvari iznenada napreduju. U prvom satu, moj telefon se zamrzne 15 puta. Male slike na profilu počinju da plešu preko ekrana i aplikacija proklamuje spoj za spojem.

Tražim pravu izjavu Karla Marksa da razbije led. "Hej, druže, nemaš šta da izgubiš osim svojih lanaca!" On odgovara: "O kakvim lancima pričamo ;)"

Ja naravno mislim na lance koje su kapitalistički izrabljivači koristili da okuju radničku klasu, ali shvatam da to nije baš najbolja priča za probijanje leda, pa se odlučujem za "ti možeš da odlučiš gde ću da ih nosim ;)".

Sada imam poplavu poruka u inboksu. Moji spojevi mogu da se podele u tri glavne grupe. Prvo: oni koji ne znaju - oni me obasipaju komplimentima. Drugo: oni koji postaju sve skeptičniji dok razgovaramo; "Nisam znao da razgovaram sa diktatorom. Trebalo bih pažljivije da čitam bio sledeći put", kaže jedan. Treće: kombinacija staljinista i stručnjaka za istoriju. Sa ovim ljudima mogu slobodno da govorim o Lenjinovom Zaveštanju, koristeći emotikone za tišinu, ili da pričam o ubistvu stranačkog rivala Trockog, koristeći emotikone šiljka za razbijanje leda.

Veoma mali broj njih deluje iole uznemireno činjenicom da sam preuzeo identitet jednog tiranina - barem mi niko ne govori da imaju problem s tim. Alek kaže: "Ne bi mi smetalo da s tobom podelim Gulag;)". Slatko.

U kombinaciji je i Sofija, kojoj sam dao jedan dragoceni "super-lajk“. Ova 30-godišnjakinja želi da "razmeni misli pre telesnih sokova", kako piše na njenom profilu. Počinje razgovor na ruskom, pitajući: "Živ si?" i nastavlja pitajući da li sam se vratio da vratim i komunizam. Koristim Google prevodioca i ono ruskog što sam naučio u školi za odgovor: "Gde god da sam ja, tu je i komunizam."

Odgovori nastavljaju da pristižu - do ponedeljka sam dostigao 100 spojeva i u sredu uveče stižem već do 200. U međuvremenu, pišem na ruskom, engleskom i nemačkom jeziku, pravnicima, studentima i tatu majstorima. Do ovog trenutka potpuno zanemarujem razgovor sa Sofijom; šalje mi poruku u kojoj kaže da nisam baš pričljiv. Tražim nešto da kažem o tome kako Sovjetski Savez ne može samostalno da se industrijalizuje. Objašnjavam svoj nedostatak komunikacije navodeći da visoko paranoični Staljin nikome ne može da veruje i da mora učiniti sve za sebe. Sofija me uverava da nije špijun i da mogu da joj verujem. Namestila mi se, realno, pa sam rešio da šutiram na gol: "Da bih to precizno procenio, morao bih da te pogledam u oči.“

Predlažem da se sretnemo u bivšem sovjetskom sektoru istočnog Berlina. Sofija se slaže. Kažem joj da ću nositi staru istočnonemačku fudbalsku jaknu, jer je to najpogodnija stvar koju mogu da nađem u svom ormaru. Pre našeg sastanka, stvarno nisam siguran da li će se pojaviti.

"Jesi li već tamo?" stiže mi poruka u 20:00. Siguran sam da mi je pisala samo jer se pita da li stojim na kiši kao idiot. Možda samo traži osvetu - zajebava se sa osobom koja stoji iza lažnog profila i predstavlja se kao tiranin odgovoran za smrt bezbrojnih ljudi. Što na kraju krajeva, jeste prilično jeziva šala.

Ali onda je vidim kako ide prema meni. "Sofija", uverljivo se predstavi. "Ja sam Josif", odgovaram sa poslovnim rukovanjem.

"Oh, Josif je stvarno tvoje ime?" pita ona, uzimajući poslednji dim iz rukom zavijene cigarete, a zatim je gazi. Viša je od mene, sa smeđom kosom do ramena. Za razliku od Sofije, ne izgledam baš kao moj Tinder profil. I nemam iluziju da izgledam kao mladi Staljin. Skriven iza aplikacije, imao sam samopouzdanje diktatora, ali sam IRL prilično stidljiv.

Sofiji je drago što nisam agresivan, penzionisani oficir Štazija, i laknulo mi je što ona nije članica Udruženja žrtava staljinizma koja koristi ovaj dejt kao izgovor da me napadne. Ali veče je daleko od gotovog.

Nema slobodnog stola u Prassniku, slabo osvetljenom baru u Berlin-Mittu gde smo se dogovorili da se sretnemo, tako da smo prinuđeni da idemo nazad na kišu. Pre nego što nađemo mesto da sednemo na piće, pitam je: "Zašto si pristala da odeš na dejt sa nekim ko se pretvara da je Staljin?"

Ne može biti zbog nedostatka opcija. Sofija je zgodna, pametna i zabavna. "Mislila sam da bi bilo smešno", kaže ona. Zanimljivije je od momaka koji pokazuju trbušnjake, kaže ona.

Kada smo konačno pronašli suvo mesto da sednemo, Sofija mi kaže da je ona učiteljica nemačkog jezika, i kakvo je bilo njeno odrastanje u blizini nemačko-poljske granice. Opisuje kako je napustila dom i otišla Moskvu neposredno pošto je završila faks, a da nije znala ni reč ruskog, što je dovelo do toga da je odlučila da studira slavistiku..

Uznemiren prijatnim razgovorom, počinjem da zaboravlja svoju ulogu. U razgovoru slučajno otkriva svoje pravo ime. "Ko je Paul?" Sofija pita.

Kada ode u toalet, proveravam telefon i nalazim desetak novih notifikacija. Pokušavam, ali ne uspem da se oduprem porivu da prođem kroz spojeve na Tinderu. Izgleda da se svakih 30 sekundi novi muškarac zaljubljuje u Staljina. Emre misli da izgleda "magično". Egon, proćelav sa sedom čarobnjačkom bradom, pita da li želim da pređem na WhatsApp. Rekao mi je da želi da bude onaj koji kreira atmosferu tokom seksa.. Ne sviđa mu se moja sugestija: započeti stvari bratskim socijalističkim poljupcem.

U međuvremenu se Sofija vratila iz toaleta. Brzo sam odložio svoj telefon i odlučio da joj objasnim svoje osnovne motive. Priznajem joj da sam pisac i planiram da pišem članak o eksperimentu s Mladim Staljinpom. Sofija upija tu informaciju. Ne deluje baš entuzijastično i pita me, samo napola u šali, "Da li tajno snimaš naš razgovor?" Iz nekog razloga, ona ostaje, a mi zamišljamo gde bi nas dejt mogao odvesti kad bi bio stvaran. Zamišljamo da je njena spavaća soba ispunjena Staljinovim plakatima i suvenirima obešenim iznad njenog kreveta.

Sofijini učenici sutra polažu ispit, tako da prelazi na bezalkoholna pića. Već neko vreme gledamo ljude na plesnom podijumu pre nego što odlučimo da odemo. Pozdravljamo se sa zagrljajem i planiramo da uskoro odemo u pozorište zajedno.

Sledećeg jutra, zahvaljujem joj na našem "veoma lepom dejtu" i pitam kako je prošao ispit. Istog dana, aplikacija Tinder mi daje do znanja da sam prijavljen za objavljivanje uvredljivog materijala na mom profilu. Neki ruski broj počinje neprestano da me zove, ali kad odgovorim, čuje se samo krčanje na drugom kraju. Mislim da je vreme da obrišem svoj profil, ali ne pre nego što dobijem poslednju poruku: poslao sam Sofiji moj pravi telefonski broj. Od tada se nisam čuo s njom.