Vutra bi mogla da igra ulogu u mršavljenju

Dana kada je kanabis postao legalan u Kanadi, napisi u medijima podrazumevali su šale o prodavnicama koje su ostale bez Doritosa i priče o preduzimljivoj izviđačici koja je rasprodala sve kolačiće ispred prodavnice marihuane. Iako je zabavna, ova sprdnja na račun gladi izazvane vutrom skrenula je pažnju sa mnogo većeg i neočekivanijeg obaveštenja iz domena javnog zdravlja: vutra bi zapravo mogla da pomogne ljudima da smršaju.

Veza između telesne težine i uzimanja kanabisa postala je jasnija tek u protekloj deceniji. Doktor Jan Le Strat, profesor psihijatrije sa Univerziteta u Parizu 2011. godine objavio je analizu dva seta podataka iz anketa sprovedenih od 2001. do 2003. godine u Američkom časopisu za epidemiologiju. Prvi je potekao iz Nacionalnog epidemiološkog istraživanja o alkoholu i srodnim stanjima i podrazumevao je 43.093 ispitanika. Ono je pokazalo da su 16,1 odsto korisnika kanabisa bili gojazni naprema 25,3 odsto onih koji ga ne koriste. Drugi set potekao je iz Nacionalne ankete o komorbiditetu. Od 9.283 ispitanika, 17,2 odsto korisnika kanabisa bilo je gojazno, naprema 25,3 odsto onih koji ga ne koriste.

Da sve bude zanimljivije, nalazi su bili još ubedljiviji kad su neumereni korisnici (oni koji puše travu više od triput nedeljno) upoređeni s onima koji je ne koriste.

Velika australijska anketa na uzorku od 2.566 21-godišnjaka pokazala je istu stvar. Ponovo su korisnici kanabisa bili mnogo manje skloni tome da budu gojazni ili ugojeni.

Le Strat brže-bolje ističe da ankete ukazuju na samo delić vremena i, kao takve, “pokazuju samo vezu, ali ne dokazuju uzročno-posledični odnos.”

Dobro se zna da cigarete od duvana izazivaju gubitak kilograma a korisnici kanabisa često puše i obične cigarete. A opet su nalazi ostali dosledni čak i kad je izbačena upotreba cigareta iz jednačine.

Čak i tad, Le Strat je otvoren za mogućnost da manja telesna težina kod korisnika kanabisa nije direktna posledica kanabisa. “Pokušali smo da uzmemo u obzir mnoge sučeljene faktore, ali je malo verovatno da smo uspeli da pokrijemo baš sve”, kaže on. Po njegovom mišljenju, samo eksperimentalni podaci, umesto jednokratne ankete, mogu da dokažu direktnu vezu.

Na sreću, može se reći da takav eksperiment postoji. Od 1996. do 2014. godine, 21 američka savezna država legalizovala je medicinsku marihuanu. Džozef Sabija je profesor ekonomije na Državnom univerzitetu San Dijego a njegov tim ekonomista i statističara izvukli su podatke iz Sistema za nadzor faktora bihevioralnog rizika, godišnje ankete koju sprovodi američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti. Oni su analizirali podatke kako bi videli kako se stope ugojenosti, gojaznosti, alkoholisanja, maratonskog alkoholisanja i fizičkih aktivnosti vremenom menjaju u svakoj od država kako se menjaju zakone. Sve u svemu, otkrili su da verovatnoća gojaznosti opada za 2 do 6 odsto u državama koje su usvojile zakone o legalnosti medicinske marihuane.

Sabijina analiza dovela je do par mogućih objašnjenja za gubitak kilograma u državama koje su legalizovale medicinsku marihuanu. Mladi ljudi bili su manje skloni tome da maratonski piju alkohol. Možda su zamenili pivo sa kanabisom u kom nema kalorija. A sredovečni ljudi bili su skloniji vežbi. Možda medicinski kanabis radi nešto svim tim hroničnim bolovima zbog kojih bi inače ostali na kauču.

Ništa od toga, međutim, ne daje odgovor na zaista zbunjujuće pitanje. Da li pušenje trave može direktno da utiče na gubitak kilograma, nevezano za drugi način života? Bio bi nam potreban kontrolni test sa placebom kako bismo odgovorili na to pitanje, a daleko smo od toga da ćemo uskoro doživeti neki. Postoji na stotine hemikalija u dimu marihuane, a za najmanje 61 od njih tvrdi se da su jedinstvene za biljku marihuane. THC i CBD su prosto dve najviše izučavane i najpoznatije. Medicinski naučnici sa Zapada više vole da rade kontrolne testove sa placebom na izolovanima učesnicima u formi pilule. Do sada su testirane visoke doze CBD-a u kliničkim probama na pacijentima koji imaju dijabetes, ali nije primećen gubitak kilograma.

Doktor Sandživ Sokalingam sa Univerziteta u Torontu je psihijatar i istraživač gojaznosti iz Centra za adikcije i mentalno zdravlje u Torontu. On radi konsultacije za gojazne pacijente u vezi sa operacijom stomačnog bajpasa o njihovim naporima da oslabe i kaže da je za neke od njih kanabis “očigledno deo rešenja”. Međutim, kad smo ga pitali da li bi otišao tako daleko da preporuči kanabis nekoj gojaznoj osobi koja se muči da izgubi kilograme, njegov odgovor je nedvosmisleno: “Definitivno ne.” Ipak, on se nada da pravi kontrolni test sa placebom može biti sproveden i da će se takav test pokazati od koristi.

I zaista, u odsustvu kontrolne probe sa placebom, čovek ne može da kaže da bi neki konkretan nekorisnik kanabisa imao koristi od njega kad bi počeo da ga uzima. Ali testovi na opštem stanovništvu ne ostavljaju sumnju da su oni koji ga već uzimaju našli način da postane deo njihovog mršavijeg stila života. Dakle, čak i ako ne možemo reći da li je u pitanju manje alkohola, više vežbe ili uopšteno život sa manje stresa, oni verovatno ne zaslužuju sprdnju sa Doritosima.

Met Šraus je lekar za kritične slučajeve u Gelfu, u Ontariju, i vanredni klinički profesor na Univerzitetu Makmaster u Hamiltonu.

On je i stipendista globalnog novinarstva u Munkovoj školi globalnih pitanja na Univerzitetu u Torontu.