TV žurka: Big Mouth na Netfliksu

Dobrodošli u nedeljnu VICE rubriku TV žurku, u kojoj vam ja, Loren O’Nil, onako bezveze pričam o najboljim (ili najgorim) stvarima koje sam gledala ove nedelje. Tekst čitati uz grickalice sa dozom tolerancije. Biće spojlera, naravno. Ove nedelje gledamo: Big Mouth.

Crtaći su, ne treba posebno isticati, sjajna stvar: prijaju kad si srećna, prijaju kad si tužna, fenomenalni su kad mamurna jedeš picu u krevetu i reaguješ samo na ekstremno šarene vizuelne nadražaje. Kako kaže stara izreka, ko je umoran od crtaća umoran je od života.

Animirani sadržaj je važan aspekt TV programa jer donosi nešto novo u odnosu na igrani. Humor može da bude nadrealan i dalekosežan, likovi ne moraju da budu ljudi, i što je najbitnije, scenaristi imaju priliku da se kreativno bave situacijama koje bi teže prošle u živom programu.

Jedna od tih situacija je pubertet. Mnoge su se serije bavile pitanjem zajebanog tinejdžerskog života (Freaks and Geeks, My So-Called Life, Skins, Skam), ali malo koja je zalazila u detalje konkretno puberteta, jer je teško dramatizovati sve te gluposti sa razvojem tela i osećanja ako konačni proizvod treba da ne ispadne kao obrazovni film za peti osnovne.

Očigledno ima prostora za seriju koja bi se pozabavila praktično univerzalno gadnim životima pubertetlija, a taj prostor animacija može da popuni jer je sposobna da nam prikaže Majkla Stajpa u ulozi tampona koji peva Everybody Bleeds. Tako dolazimo do serije Big Mouth čija je duga sezona stigla na Netfliks prošlog petka, a donosi nam između ostalog Džona Hema kao školjku koja govori

Kako naslovi epizoda glase "Jesam li normalan?" i "Šta su to sise?", valjda je odmah jasno da se serija bavi odrastanjem i konsekventnim uspaljenjem. Prate se životi petoro pubertetlija – Nik, Endru, Džesi, Misi, Džej – kroz koje nam serija objašnjava sve i svašta sa čim se mlađi tinejdžeri po prvi put susreću, od uobičajenih tema (dejting, razvodi roditelja) do telesnih promena (menstruacije, erekcije, itede). Sve je ovo upakovano potpuno blesavo, npr. Niku savete daje duh Djuka Elingtona koji mu živi na tavanu?

Najbolji štos je personifikacija pubertetskog ida u vidu Hormon-Monstruma, likova sa kozjim kopitama i, u slučaju ženskog (zove se Koni, bombonica od izbora imena), kosom i sisama devojke iz tipičnog metal-spota osamdesetih godina. Hormonstrumi su neka vrsta đavolaka koji čuče na ramenu svakog pubertetlije i savetuju ga da se preda svakom novom porivu (ukradi šminku, izdrkaj na kupaći sestre svog druga, „naruči sendviče sa piletinom… ali nemoj nikom da kažeš!!!”). Uz delove tela koji u ovoj seriji takođe govore, Hormon-Monstrumi su zabrinjavajuće uverljiv prikaz konfuznih poriva i emocija koji se u pubertetu pojavljuju.

Upravo na imenima Big Mouth stiče popularnost još od premijere, septembra prošle godine. Glasove glavnim likovima daju glumci dobro poznati u SAD (mahom sa Saturday Night Live), poštovani među "ljubiteljima komedije" (čitaj teškim govnarima u koje i sebe svrstavam) širom sveta.

Nik Krol, jedan od autora serije ( The Douche u Parks & Rec) obavlja najveći deo posla, jer daje glas Niku, treneru Stivu, Hormonstrumima Mori i Riku, plus još nekih dvadesetak likova. Džon Mulejni (zvezda najboljih stend-ap specijala na Netfliksu) je Endru, Džordan Pil je pomenuti duh Djuka Elingtona, Dženi Slejt je Misi, a Maja Rudolf čuda pravi kao Koni – glas joj je kombinacija moje tetke i Šer. Čekajte samo da čujete kako izgovara bubble bath.

Nasmejaće vas čak i sami glasovi (Hormonstrum Rik završava svaku rečenicu sa „bejbi”). Dijalog je brz, duhovit, konstantno samosvestan (u jednoj epizodi likovi pričaju o deljenju lozinki za Netfliks, što nam se naglo blokira natpisom "CENZURISANO").

I vizuelne šale su sjajne. Neki se osvrću na poznate glumce iz postave (vagina koja govori podseća na Kristen Vig). Neki kombinuju opservacioni i nadrealni humor (Hormon-Monstrum Mori koji kasno stiže na radno mesto sa Starbaks čašom u ruci).

Ne znam vašu mamu, ali ja sa mojom ne bih gledala seriju čiji likovi jebu antropomorfne jastuke u svakoj epizodi.

U prve dve sezone, niko se nije žalio zbog načina na koji serija prilazi društvenim pitanjima. Slično kao Bojack Horseman, Big Mouth ne podjebava nemoćne i diskriminisane. Iako monolozi nekad likova iznose društveno svesne stavove autora, dovoljno su smešni da ne bude naporno.

Big Mouth je odlična serija jer u istom paketu nudi i eskapizam i prepoznatljivost, u malim količinama. Skapiraćete je jer neka pubertetska iskustva svi delimo, ali zavolećete je zbog stidnih vlasi koje govore i sličnih sranja. Crtaći su sjajna stvar, a Big Mouth trenutno najbolja.

@hiyalauren