Inicijativa mladih za ljudska prava je povodom 23. godišnjice zločina u Srebrenici u sredu organizovala komemoraciju žrtvama ispred Predsedništva Srbije u Beogradu.Sa jedne strane kordona ispred Predsedništva predstavnici Inicijative, predsednik Nove stranke Zoran Živković, omladinci Liberalnodemokratske partije i građani, koji su zapalili sveće u znak sećanja na nastradale, sa druge kanadski novinar i aktivista srpskog porekla Džon Bosnić, koji je došao, kako je rekao, da podseti građane Srbije na srpske žrtve iz okoline Srebrenice.
Marko Milosavljević iz Inicijative mladih za ljudska prava rekao je u izjavi za medije da su se okupili kako bi "izrazili poštovanje prema žrtvama genocida u Srebrenici"."Ono sa čime se suočavamo ove godine, za razliku od prethodnih, je ogroman zid ćutanja", rekao je Milosavljević. On je dodao da ne postoji jasan stav da su ratovi koje smo vodili kao zemlja bili pogrešni."Ono što je ovom društvu potrebno je da se afirmiše dijalog o ratnoj prošlosti. Da mladi ljudi imaju priliku da uče o tome kakvi su se užasi desili pre dvadesetak godina u ovoj zemlji, da bi mogli da grade budućnost".
Uoči skupa, iz Inicijative su od "nosilaca izvršne, sudske i zakonodavne vlasti Srbije", zatražili - usvajanje deklaracije Narodne skupštine, koja će na adekvatan način adresirati genocid počinjen u Srebrenici, kao i žrtve tog genocida; Obeležavanje 11. jula kao Dana sećanja na žrtve genocida u Srebrenici; Efikasno procesuiranje ratnih zločina pri Odeljenju Višeg suda za ratne zločine; Poštovanje i uvažavanje presuda domaćih i međunarodnih sudova kojima se utvrđuju činjenice i odgovornost u vezi sa ratovima u bivšoj Jugoslaviji;Zatim zaustavljanje promocija i glorifikacije osuđenih ratnih zločinaca na političkim skupovima, državnim svečanostima i Vojnoj akademiji; Puno sprovođenje Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina za period od 2016. do 2020. godine, posebno u delu koji se odnosi na unapređenje nastavnih programa – odnosno da u školama počne da se o zločinima govori na osnovu sudski utvrđenih činjenica. Kao i "nedvosmislenu javnu i političku podršku osnivanju Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava počinjenim na teritoriji nekadašnje SFRJ – REKOM."
Reklame
Skup, koji je počeo u 20 časova ispred predsedništva završen je u 21 čas i 30 minuta, nakon što su se povukli građani koji su protestovali zbog komemoracije. Među njima bio je i Simo Spasić, predsednik Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji, koji je uzvikivao "Naser Orić, genocid", kao odgovor na transparent Inicijative: "Nikada nećemo zaboraviti genocid u Srebrenici".U toku dana Inicijativa je organizovala i akcije krečenja i uklanjanja grafita uvredljive sadržine, prvenstveno onih kojima se veličaju zločini počinjeni 1995. godine i nedavno osuđen Ratko Mladić u Boru i Bačkoj Palanci.
Uklanjanje grafita u Boru. Fotografija: Inicijativa mladih za ljudska prava
Kako nam je rečno iz Inicijative uklanjanje grafita u dva grada je proteklo bez većih incidenata."U Bačkoj Palanci je bilo prolaznika koji su dobacivali, vređali i pretili pozivom policije, ali to nikoga od nas neće sprečiti da uklonimo poruke i grafite pored kojih svakog dana prolazimo, a koji veličaju lik bilo kojeg zločinca. Ratko Mladić jedna je od brojnih osoba, uključujući i one u drugim državama bivše Jugoslavije, zbog kojih se danas neko etiketira kao izdajnik ili nepoželjan samo zato što ima prijatelje koji su druge nacionalnosti, vere ili boje kože. Politika i osobe odgovorne za stravične zločine iz devedesetih zaslužuju isključivo osudu i vreme je da počnemo da ih nazivamo pravim imenom, a ne da ih dočekujemo kao heroje", rekao je za VICE Uroš Jovanović iz Inicijative.
Reklame
U sredu je u Memorijalnom centru u Potočarima održana komemoracija Bošnjacima nastradalim tokom ofanzive srpskih snaga na Srebrenicu u julu 1995. godine.Komemoraciji su prisustvovali zvaničnici BiH, sa bošnjačkim članom Predsedništva BiH Bakirom Izetbegovićem na čelu, visoki predstavnik u BiH Valentin Incko, šef delegacije Evropske komisije u BiH lars Gunar-Vigemark, predstavnici diplomatskog kora u BiH, zatim komesarka za ljudska prava Saveta Evrope Dunja Mijatović, lider srpske Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović, kao i poglavar kanonski nepriznate Crnogorske pravoslavne crkve Miraš Dedaić. Počast žrtvama odalo je i, javili su mediji, nekoliko hiljada građana.
Napad na Srebrenicu počeo je 6. jula 1995. i završio se pet dana kasnije ulaskom Vojske Republike Srpske pod komandom generala Ratka Mladića u grad.Međunarodni sud pravde u Hagu je 2007. doneo presudu kojom masakr u Srebrenici kvalifikuje kao čin genocida. Rezolucije o Srebrenici kojima se potvrđuje ta presuda Međunarodnog suda pravde doneli su parlamenti zemalja EU, Kanade, SAD i Australije. Odlukom Evropskog parlamenta, iz januara 2009, 11. jul je proglašen Danom sećanja na genocid u Srebrenici. Od zemalja Zapadnog Balkana tu odluku prihvatile su Crna Gora, Hrvatska i Makedonija.Državni parlament BiH proglasio je 11. jul danom sećanja u Federaciji BiH, ali ne i na teritoriji cele države, zbog protivljenja poslanika RS. Skupština Srbije usvojila je 2010. Deklaraciju kojom se osuđuje zločin nad bošnjačkim stanovništvom Srebrenice u julu 1995, ali bez pominjanja reči genocid.
