Reklame
Rasa

Porođajna noćna mora Serene Vilijams dobro je poznata crnim ženama

Kao crna akušerka/ginekološkinja, znam to iz prve ruke.

pisao Sanithia L. Williams, MD
17 Januar 2018, 7:29am

Serena Williams / Instagram

Ovaj tekst je prvobitno objavljen na TONIC

U nedavnom, otvorenom intervjuu za Vog, Serena Vilijams, jedna od najelitnijih sportistkinja na svetu, podelila je okolnosti porođaja svoje ćerke, kao i brojne komplikacije koje je iskusila nakon porođaja.
Kada je rodila svoju ćerku hitnim carskim rezom, kod Vilijamsove se razvila plućna embolija, ili PE, potencijalno smrtno začepljenje plućne arterije (PE koju je imala 2011. je onesposobila Vilijamsovu na skoro godinu dana.). Ona je sama prepoznala svoje simptome i tražila je negu za koju je znala da joj je potrebna, ali njena medicinska sestra je mislila da je zbunjena zbog lekova za bolove. Međutim, Vilijamsova je bila u pravu.

U narednim danima, zbog napada kašlja od PE, njena rana od carskog reza se otvorila, a tokom operacije na rani, lekari su otkrili unutrašnje krvarenje nastalo zbog sredstava za razređivanje krvi, korišćena za uklanjanje ugrušaka. Bila joj je potrebna dodatna procedura da bi se sprečio ulazak još ugrušaka krvi u pluća, tako da je imala ukupno tri velike operacije tokom prve nedelje nakon porođaja, tokom dragocenog vremenskog perioda za povezivanje sa svojom ćerkom.

Kao akušerka, ginekološkinja, i crna žena, ja iz prve ruke znam da je stopa komplikacija nakon porođaja kod crnih žena alarmantno visoka. Iskustvo Vilijamsove – kao i nedavna smrt aktivistkinje Erike Garner, od komplikacija koje su počele nakon rođenja njenog sina – ukazuje na bedno stanje materinskog zdravlja kada su u pitanju crne žene u SAD.

SAD imaju najgoru stopu smrtnosti majki među ekonomski razvijenim zemljama, kao što je 2017. izvestila ProPublika, i jedna je od retkih zemalja u kojoj se stopa smrtnosti majki tokom vremena uvećala. Ne iznenađuje da crne žene gore prolaze, a stepen drugačijeg ishoda kod različitih rasa je alarmantan. Crne žene imaju tri do četiri puta veće šanse da umru tokom trudnoće i porođaja nego bele žene.

Ove zastrašujuće cifre i ishodi samo potcrtavaju ono što ja već znam. I dok aktivisti, porodilje i neke medicinske zajednice već godinama glasnije govore o sve gorim stopama komplikacija materinstva i smrti, obnovljeno interesovanje za Zakon o priuštivoj nezi zbog pretnji da će biti ukinut dovelo je do šire diskusije o ovim problemima.

Pored ove javnije diskusije – naročito kada su u nju uključene lične priče crnih žena i njihovih porodica – videla sam kako neke javne ličnosti brzo podležu pretpostavkama o individualnom riziku i ekonomiji, da bi objasnili zapanjujuću nejednakost kada je u pitanju zdravlje majki. Neki faktori rizika za tešku trudnoću i ishod porođaja, kao što su visok krvni pritisak, gojaznost i siromaštvo su rašireniji u crnoj zajednici; ali to ne objašnjava nesrazmeran rizik kome su crne žene izložene tokom trudnoće, niti nam pomaže da shvatimo zašto ova razlika postoji.

Neka skorija istraživanja su potvrdila javnu tajnu sa kojom mnogi u crnoj zajednici žive već decenijama – stres od svakodnevnog doživljavanja rasizma pogoršava zdravlje crnih ljudi. Medicinska zajednica je bila spora u tome da prizna ili razume ulogu koju stres i rasizam imaju kod materinskog zdravlja, ali takođe sporo priznaju rasizam koji postoji u medicinskoj struci.

Uprkos privilegijama zbog toga što sam lekar, viđala sam i iskusila kako i institucionalizovani i interpersonlni rasizam imaju presudan uticaj na zdravlje pacijenata. Jednoj mojoj bliskoj prijateljici koja je visoko obrazovana crna žena se tokom trudnoće razvila infekcija opasna po život, zbog koje je bio neophodan hitan porođaj. Lekar joj je rekao da „ne drami“.

Kao i Vilijamsova, ona je bila pacijentkinja koja ima ekonomskih sredstava i odličan pristup nezi, ali pristrasnost je uticala na to kako su njene brige doživljene i uvažene. To je jedan od razloga zašto je od suštinske važnosti da pružaoci medicinske nege prepoznaju, priznaju i isprave ličnu pristrasnost. Jedan od načina da to učine je da slušaju i veruju crnim pacijentima kada su zabrinuti.

Zajednička tema u mnogim ličnim pričama o trudnoći i komplikacijama pri porođaju, uključujući i priču Vilijamsove, je nebriga pružaoca medicinskih usluga za simptome, i ućutkivanje kada pacijenti izraze zabrinutost. Kao što se Vilijams priseća, uprkos tome što je imala simptome koji su ukazivali na plućnu emboliju – stanje sa kojim je i ranije imala iskustva – nad njom su obavili druga ispitivanja, ne obazirući se na njenu zabrinutost.

Ovo ilustruje dva problema sa kojima su žene suočene tokom trudnoće i nakon porođaja. Kao prvo, simptome obojenih žena i ljudi medicinski profesionalci shvataju manje ozbiljno, što može da dovede do neadekvatnog lečenja i pogoršanja bolesti, zbog propuštene prilike da se ranije dođe do dijagnoze. Pored toga, zbog toga što su trudnice u većini mlade i zdrave, medicinari ponekad potcene rizik od komplikacija, što takođe dovodi do pogoršanih ishoda.

Mnogi aktivisti i pisci su opisali iskustva crnih žena kao poslovičnih kanarinaca u rudniku uglja – znak da se događa nešto katastrofalno. Ovo se ogleda u brojnim problemima, od politike, do nasilja koje sponzoriše država. Materinsko zdravlje trenutno proživljava svoj trenutak kao kanarinac u rudniku. Vlada kriza u javnom zdravlju, a crne žene podnose teret decenija sistematskog zanemarivanja crnih i ženskih tela.

Ja odajem priznanje Sereni Vilijams zbog toga što je iskoristila svoju platformu da podeli svoje iskustvo i skrene pažnju na ovaj problem, ali ne smemo da zaboravimo da danas, manje od dve nedelje od početka 2018, bez sumnje postoje brojne bezimene, nepoznate crne žene koje imaju slična ili gora iskustva. Ko će da ispriča njihove priče?

Ako želimo da preokrenemo ovaj trend, biće nam potrebna složena rešenja i resursi. Ali prvo pružaoci medicinskih usluga moraju da slušaju i uče od svojih pacijenata, i da se svi zamislimo nad načinima na koji saučestvujemo u rasizmu u zdravstvenoj zaštiti i popravimo svoje ponašanje, i da iskoristimo svoje privilegije da se glas crnih žena jače čuje. Sada je trenutak. Crne žene pokušavaju da spasu same sebe. Vreme je da medicinska zajednica deluje.

Sanitija L. Vilijams, doktorka medicine, je akušerka i ginekološkinja iz Kalifornije i članica udruženja Lekari za reproduktivno zdravlje.

Još na VICE:

Kako se mladi roditelji zabavljaju

Sjaj i lepota trudnica

Dranje, inkubatori, epidural: Iskrene priče mladih Beograđanki o porođajima

Tagged:
vice
Tonic
diskriminacija
Rasizam
Žene
Feminizam
Trudnoća
ginekologija
porođaj
materinstvo