Ništa zrelije nego pomiriti se sa mamurlukom

Postoje samo tri pouzdana leka za mamurluk. Prvi je da popiješ konzervu koka-kole pod tušem, drugi je da stučeš tri cigarete i pet kafa gledajući Saturday Kitchen Best Bites, a treći je da sediš golišav na najtvrđoj stolici koju imaš, čitajući Under the Volcano, roman Malkolma Laurija iz 1947., dok te moćni smrad pića kojim knjiga odiše ne obeznani depresivnog da se dobro ispavaš. To je sve.

Nema potrebe da pojedeš jedan jak doručak, ma koliko primamljivo zvučala porcija cvrčeće masti. Džabe ti je da mešaš organsko jabukovo sirće sa organskim medom, vodom, i ružičastom himalajskom solju. Nipošto nemoj da se odvučeš do iste kafane iz koje si se pre par sati isteturao i naručiš još jedan bladi meri, dok ti se stomak talasa a ti kao pratiš razgovor o kretanju cene stanovanja.

Ne, pomoći će ti samo kofein, nikotin, ili prizor Džejmsa Martina iz Saturday Kitchen kako tamani škampe. Zapiši recepte i stavi papirić u novčanik, istetoviraj ih na kapke, naškrabaj ih farbom na ulazna vrata stana – uradi sve što je u tvojoj moći da ti ova ti pravila budu pri svesti sledeći put kad se budeš probudio mamuran sa ciglama u glavi.

Mamurluk je, naravno, deo kulture klabinga koliko i burito od osam funti i fantazije o promeni sveta putem ambijentalne muzike. Spuštanje – namćorasti rođak mamurluka – se češće vezuje za one izlaske u kojima mesečnu platu daš u zamenu za kesicu šećera, brašna, i talka sa blagim primesama kokaina, pa ipak, dobri stari alkoholni mamurluk nas muči od kako je Dionisu pala na pamet fermentacija grožđa.

Kad si mali, mamurluk ti je tamo neko daleko ostrvo u okeanu u koji još ni prste nisi brčnuo. Mamurluk je nešto nepojmljivo iz sveta odraslih, manifestacija prirode vremena, dokaz da treba uživati u mladosti dok je još imaš jer je jedina alternativa pakao na zemlji. Odrasli su debeli, ćelavi, nesrećni, istrošeni, i mamurni. Kao nežni tinejdžer koji se razdragano naliva bezalkoholnim truležom, kažeš sebi „To nikad neću biti ja. Nikad neću spoznati užase mamurluka."

Samo što hoćeš. Sve te stvari koje prate potonuće u živo blato vremena neće te mimoići: struk će da ti se proširi, kosa da se proredi, a nestaće i natprirodna mladalačka sposobnost da metabolišeš alkohol kao da si Oliver Rid sa tri jetre. Usput će nestati i svi tvoji snovi, nade, i očekivanja, najkasnije oko 23-24 godine. Pregaziće te vreme kao kamion. Nema ti spasa, nema načina da se izvučeš, da iskamčiš preinačenje ove smrtne presude na osnovu dobrog vladanja. Svi smo osuđeni da živimo nizbrdo, od jednog mamurluka do drugog.

„Postojanje piva", navodno je rekao osnivač Amerike i puštač zmajeva po imenu Bendžamin Frenklin, „dokazuje da nas Bog voli i želi nam sreću." Uz dužno poštovanje prema gospodinu Frenklinu, sere kao foka. Pivo je dokaz da nas Bog, ako uopšte postoji, mrzi ili bar sadistički prezire. Pravedni, dobromisleći Bog koji nas voli i brine o nama ne bi nam podario pivo, jer pivo vodi ka mamurluku a mamurluk služi samo podsećanju na to kako svi nezadrživo jurimo ka svom hladnom razjapljenom grobu.

Ali eto, dao nam je šta je dao, i sad moramo da prihvatimo logične posledice ispijanja šest flaša bezglutenskog španskog lagera u subotu uveče – agonija nedelje ujutro u kojoj ti svaki delić tela vapi za poštedom. Jedna dobra noć, nažalost, neminovno znači očajan dan kasnije. Gledaćeš tupo u zid, plakaćeš pod tušem, osećaćeš kako ti se utroba prevrće dok se vučeš dole do prodavnice po testo i cigarete.

U tome je stvar sa mamurlukom, i generalno zrelim dobom. Čak i kad su najgori mogući, kad te ubijaju u pojam, ipak u stvari i nisu tako strašni. To je samo glavobolja i mučnina, plus malo drhtavice i panike i žalosti i nervoze i kajanja i straha, uz možda samo kap želje za momentalnom smrću. Ali osim toga, mamurluk nije tako loš!

Lako je zamisliti život odrasle osobe kao beskrajan niz formulara koje treba popuniti i lažnog oduševljenja ukusom karfiola, lako je praviti se da takav život nije vredan življenja. Ali realno, ne seri.

Kad si odrasla osoba, život je neuporedivo lakši od onog post-tinejdžerskog bespuća u kom nemaš pojma ni ko si, ni gde si, ni šta bi hteo sa sobom. Ključni deo iskoraka u svet odraslih u kom možeš nesmetano da uživaš je prihvatanje odgovornosti.

Osim svih onih ozbiljnih odgovornosti sa kojima ćeš se nesumnjivo susresti dok hrabro marširaš ka grobu, najvažnije za mladog čoveka koji voli noćne klubove je da prihvati odgovornost za sopstveni mamurluk. Treba se suočiti sa mamurlukom lice u lice, poželeti mu dobrodošlicu, pogledati ga u oči i čvrsto se rukovati sa njim. Posluži tost za doručak a onda prilezite zajedno na tvoj smrdljivi kauč, ti i mamurluk, dva izmučena proseda odrasla stvorenja, svesna svojih nedostataka.

Saveti sa početka teksta o biće ti najbolji prijatelj. Pusti da te koka-kola malo razmrda, pusti da te TV toliko iznervira da poželiš da izađeš na svež vazduh, i na kraju pusti da te čitanje Malkolma Laurija ubedi da ne vredi piti.

Sve to, naravno, trajaće samo do četiri popodne kad će ti cimer ponuditi pivo da se malo opustite.

Još na VICE.com:

Kako izdržati zdrav život u Srbiji

U redu je da pojedeš celu picu posle pijanstva, kažu naučnici

Pili smo najjeftinija pića da se podsetimo koliko je loše