diskriminacija

Tri hiljade žena manje: Zašto su devojčice u Crnoj Gori neželjene

Uzroci prenatalnog biranja pola i uzroci nasilja nad ženama su ujedno i uzroci mnogih oblika diskriminacija u ovoj zemlji, a to su nejednaki odnosi moći u društvu.

pisao Iva Parađanin
15 Maj 2018, 8:07am

Pre nego što sam čula za statistiku i saznala za problem selektivnog abortusa u Crnoj Gori, donekle sam bila upoznata sa stepenom diskriminacije sa kojim se žene tamo susreću, jer je vrlo blizak onom u Srbiji: visoka stopa ubijenih žena u porodičnom nasilju, nejednaki odnosi moći u društvu, nejednaka zastupljenost na tržištu rada, surovi uslovi i država koja često iskazuje stav o neravnopravnosti kao o nečemu dobrom za ženu, stavljajući tradiciju začinjenu konzervativizmom na tron, a ženu konstantno vajajući isključivo u kalupe majke i domaćice.

I u našoj zemlji se ćerkama često iz milošte tepa "sine", očevi neretko otvoreno priželjkuju muškog naslednika, na svadbama je često najbitnije da li će žena uzeti muževljevo prezime, a u Crnoj Gori je sve to otišlo korak dalje. U Crnoj Gori se često ako imate dve ćerke i jednog sina, za njega kaže da je sin jedinac, a izraz koji se često koristi za žensku decu je – tuđa večera, jer kada se devojka uda, vrlo je često slučaj da se potpuno isključi iz primarne porodice.

Crna Gora danas ima 3000 žena manje, a disbalans rođene muške i ženske dece je veći nego ikad. Kada sam otputovala u Crnu Goru kako bih istražila na koji način se i zašto sprovode selektivni abortusi, prvo me je zanimalo da saznam kako je odrastati kao devojčica na ovim prostorima.

- Moj tata je stvarno bio moj najbolji prijatelj, moji roditelji su nama obezbedili nekretnine, sudskim putem smo podelili sve na jednake delove. Međutim moj brat se trudio da ispolji ono što je društvo u njega utkalo. Imala sam situaciju da brat meni kaže da sam "tuđa večera" . Taj kult tuđe večere se još uvek oseća, kad se prenosi imanje, to ide uglavnom sinu, ženi čak na osnovu prezimena možete da provalite da li su još u svom domu ili ste se prebacili u drugu kuću, pa tako ja mogu da budem Ćetkovićka, ili Ćetkovićeva – priča mi dvadesetdevetogodišnja Kristina iz Podgorice.

Maša, takođe Podgoričanka, mi objašnjava kako je patrijarhat duboko utkan u veliki broj žena u Crnoj Gori i da većina njih toga nije ni svesna i debelo ga brani. Priča mi kako se reč "pleme" i dalje redovno koristi u govoru, a kako neki zastareli običaji koji se i dalje sprovode jasno svedoče o položaju i ulozi žene u društvu.

- Najveći ponos ti je kad kažu: "Za nju se pucalo kad se rodila", jer se uglavnom puca samo za sinove. Toliko su hteli dete da su pucali čak iako si žensko – kaže ona.

Iako mnogi nisu ni slutili da se devojčice abortiraju samo zbog pola i da se to dešava u tolikoj meri da je poremetilo statistiku, ova praksa prisutna je već dugo u Crnoj Gori. Naime, u izveštaju Populacijskog fonda Ujedinjenih nacija iz 2012. godine, Crna Gora je upozorena i svrstana u svetski vrh liste zemalja sa najvećim disbalansom među decom muškog i ženskog pola, uz Albaniju, Azerbejdžan i Jermeniju. Američki Institut za istraživanje populacije procenio je, na osnovu monitoringa vršenog u perodu od 2000. do 2014. godine, da se godišnje u Crnoj Gori namerno abortira 50 devojčica. Koliko sam uspela da saznam iz razgovora sa različitim ženama, selektivni abortus se češće sprovodi na severu ove zemlje.

Do skoro, jedini način da saznate pol deteta u ranom dobu trudnoće bio je test horionskih čupica, bolan i mučan test koji se obavlja kako bi se na vreme otkrile anomalije na plodu (debela igla se zabada kroz pupak žene). Ovaj test se radio isključivo po preporuci lekara i za njega ste morali da imate uput. Iako je testiranje zbog otkrivanja pola zabranjeno, pronalazilo je svoj put. Ginekolozi iz Crne Gore su ženama davali upute i slali ih u beogradske privatne klinike, gde su Crnogorke nesmetano obavljale ove testove. Posetila sam ginekološkinju iz Berana, doktorku Svetlanu Balać, koja mi je ispričala da žene dolaze često kod nje da je pitaju za savet kako da ostanu trudne sa muškim detetom, ali i kako mogu da saznaju da li je u stomaku devojčica, kako bi na vreme abortirale.

Doktorka Svetlana Balać iz Berana

- Puno žena mi dolazi. Dešava se da ne smeju da izađu iz ordinacije i kažu da nose devojčicu. Bila je jedna žena i rekla mi da ima četiri devojčice i da joj je muž rekao da će da je napusti ako ne rodi sina. Pitala me šta da uradi. Rekla sam joj da ostane u drugom stanju u određenom stadijumu trudnoće ću joj preporučiti neku od klinka koja u Beogradu radi to, da odradi test za pol i ako ti odgovora super, ako ne prekineš trudnoću, ja drugačije ne mogu nikako da pomognem - priča mi ona. Zaključujem da praksa slanja u Beograd nije nešto o čemu se ćuti, već uvežbana i često korišćena praksa.

"Dešava se da ne smeju da izađu iz ordinacije i kažu da nose devojčicu".

Pričajući sa ženama na severu Crne Gore, shvatila sam da svaka od njih ima kumu, tetku, sestru, majku, ili komšinicu za koju zna da je radila "bar jedan" selektivni abortus. Istražujući ovaj problem, došla sam i do Sanele, žene koja se podvrgla testu horionskih čupica u Beogradu, ali "srećom" saznala da je u pitanju muški pol. Međutim, zbog ovog testa, njen sin je rođen sa oštećenjem.

- Imala sam dve devojčice i muž i ja smo hteli sina. Otišla sam za Beograd i uradila test. Nisam znala da je toliko opasan. Naš sin je rođen sa hipospadijom i ja sam sigurna da je to zbog tog testa - priča mi ona. Nastavlja i kaže kako poznaje par žena koje su radile i po nekoliko abortusa, zato što su znale da su devojčice. Neke od njih su to uradile isključivo zato što su već imale tri ili četiri curice, neke su bile pod strahovitim pritiskom od muža ili često i svekra, svekrve, a neke nisu imale finansijskih mogućnosti da baš proširuju porodicu toliko, pa su hteli da imaju dvoje ili troje dece "i da bar jedno bude dečak".

Sanela

- Hoće naslednika, hoće muškog potomka, hoće sina jednostavno. To je od davnina u Crnoj Gori tako. Mi prosto živimo u takvoj sredini. Patrijarhalnoj, konzervativnoj. Hteli ili ne da priznamo, koliko god se trudimo i čupamo, mi hoćemo da izađemo iz toga, to nas nesvesno sve pritiska i to prihvatimo kao da se to mora - zaključuje ona drhtavim glasom.

Danas postoji mnogo lakši način za rano saznavanje pola deteta, a to je Nifty test koji se uzima iz krvi majke. U Podgorici postoji svega nekoliko labaratorija u kojima se on radi, a kako sam saznala, iako postoji verzija testa koja otkriva isključivo da li je sa plodom sve u redu, ali ne i pol deteta, ona se ne kupuje, iako je značajno jeftinija.

Genetsko prenatalno testiranje kažnjivo je zakonom, a iz Ministarstva zdravlja su mi rekli da sprovode strogu kontrolu i nad labaratorijama. Za sada nije zabeležen niti prijavljen nijedan slučaj selektivnog abortusa, čak ni anonimo. Jedina reakcija na ovaj gorući problem bila je reakcija Ženskog centra Crne Gore u okviru kampanje Neželjena, kada je nerođenim devojčicama podignut spomenik, a gradom oblepljene umrlice. Vladi Crne Gore nedavno je simbolično predato više od 6000 potpisa ljudi koji su podržali kampanju.

- Kampanja stvarno imala ogroman odjek. Komentari pokazuju da porblem nije indvidualan, da se ne radi o pojedinačnim slučajevima nego da je to jedna kultura koja je vrlo prisutna i sa kojom je svaka žena nekad u životu imala dodira.

Mi imamo situaciju da su žene posebno ranjive zbog činjenice da ne poseduju imovinu, da nisu ekonomski jake, pa nam to pokazuje na koji način jedna tradicija u potpunosti oblikuje budućnost žene u Crnoj Gori - kaže Maja Raičević ispred Ženskog centra.

Iako zakon postoji i možda se ne sprovodi kako treba, sa Majom sam se složila da je ključna edukacija i to ona od najranijeg doba svakog deteta. Uzroci prenatalnog biranja pola i uzroci nasilja nad ženama su ujedno i uzroci svih oblika diskriminacija u ovoj zemlji a to su nejednaki odnosi moći u društvu, jedan vrlo izražen patrijahalni sistem koji nedovoljno vrednuje žene i koji žene još uvek drži u jednom neravnopravnom položaju.

- Znam dosta primera kada je rođenje ženske dece izazivalo ili negodovanje ili reakciju poput "Biće bolje sledeći put", ili "samo neka je zdravo, pa će biti bolje", a eto i sama sam na kraju krajeva u porodilištu kada sam dobila sina doživela da mi babica kaže "Svaka ti čast", kao da od mene zavisi pol. Imamo tu kulturu guranja problema pod tepih i to je nešto što definitivno mora da se menja i negde je stvarno neobično da nakon jednog emancipatorskog perioda kakav je bio socijalizam, on umesto da jača bude ugašen. Ta emancpacija je započela, dostigla određen nivo ali nikad nije u potpunosti zaokružena kao proces. Uvek kada se pojavi neki nacionalistički konzervativni diskurs, on uvek prvo udari na prava žena - zaključuje Maja.

U Srbiji su od početka godine ubijene 24 žene. U Crnoj Gori nešto manje. Sprečimo nasilje nad ženama i dozvolimo im da se rode.


POGLEDAJTE CEO FILM: