Za veći deo sveta pad Fejsbuka nije bio šala nego prava katastrofa

Nekima je pad Fejsbuka bio povod za mimove i šalu, ali u velikom delu sveta Fejsbuk je integrisan u čitavu strukturu interneta. Tokom tih šest sati, Tviter i Telegram goreli su od šala onih koji su se osetili slobodno jer Fejsbukovi servisi nisu radili. Ipak, u Brazilu ili Indoneziji, poslovi i komunikacija su zaista bili obustavljeni.

Kada govorimo o monopolu koji imaju ove tehnološke kompanije, mnogi libertarijanski nastrojeni ljudi reći će da će kompeticija i vreme izgladiti situaciju. Reći će da MySpace nije poživeo dugo, da je Google samo alatka za pretraživanje, a Amazon onlajn preprodavac.

Ipak, ove kompanije nisu samo aplikacije. Njuhova struktura je neophodna da bi mnogi poslovi danas funkcionisali, kao i da bismo ostali na vezi. Amazonovi sevisi omogućavaju funkcionsanje velikog dela interneta, Guglovi algoritmi i reklame utiču na naše svakodnevne interakcije, a Fejsbuk i WhatsApp predstavljaju portale kroz koje mnogi vide internet. MySpace nikada nije učinio da Indonežani o njemu misle kao da je sinonim za biti online, što se dešava za Fejsbuk.

Nakon ovog pada, Patrik Mujaja, portparol ministarstva komunikacija Demokratske republike Kongo, morao je da na Tviteru razuveri ljude da internet nije namerno odsečen.

“Internet konekcija nije u prekidu širom zemlje”, napisao je on, kako kaže automatski prevod na Tviteru. “U pitanju je globalni pad WhatsAppa, Fejsbuka i Instagrama. Druge aplikacije, kao što je Tviter, funkcionišu normlano. Isto važi i za pretraživanje interneta.”

Fejsbuk je ulagao značajne napore da njihovi korisnici ne budu samo stanovnici severne Amerike i Evrope, već su se širom sveta proširili tokom svog Free Basics programa. Osim što obezbeđuju verziju sajta za države kao što je Sudan, Fejsbuk postavlja optičke kablove i gradi bazičnu infrastrukturu za povezanost širom Afrike.

Kada je Fejsbuk pao, pao je i WhatsApp, servis za pozive i poruke koji je enkriptovan, a koji kao osnovni metod komunikacije koriste milijarde ljudi širom sveta. Povlačenje iz Avganistana je organizovano putem ove aplikacije. Vlade širom sveta takođe je koriste za razne servise.

Kada je vlada SAD ostavila hiljade Avganistanaca na milost i nemilost Talibanima, određen broj veterana organizovao je “Digital Dunkirk”, misiju u kojoj je trebalo da evakuišu što više ljudi moguće. Avganistanci su sa svojim prijateljima na zapadu komunicirali i koordinisali evakuaciju preko ove aplikacije. 

Šest sati nekima možda i ne deluje kao dugačak period, ali ako čekate da vam se javi draga osoba koja je u opasnosti, ovaj period može se činiti beskrajno dugačak. “Izgubiti konekciju jedni sa drugima i sa našim saveznicima u spoljnom svetu je… užasavajuće”, rekla je indijska novinarka i organizator evakuacija iz Avganistana Ruči Kumar za MIT Technology Review. Ona kaže da je propuštanje šanse za evakuaciju “bukvalno pitanje života i smrti.”

Ovu aplikaciju koristili su i Talibani kako bi slali poruke građanima nakon što su preuzeli vlast. WhatsApp su koristili kako opresivni režimi, tako i oni koji su želeli da organizuju proteste širom ove države. U Avganistanu su ženske inicijative ovu aplikaciju koristile kako bi organizovale otpor protiv Talibana. U Libanu ljudi ovu aplikaciju koriste da organizuju ulične proteste i kako bi komunicirali sa svojim voljenima u teškim vremenima.

U Brazilu, WhatsApp nije samo servis za slanje poruka. Putem ove aplikacije funkcionišu razni poslovi. Ova aplikacija je toliko popularna u Južnoj Americi da su upravo Brazil odabrali da bude prva država u kojoj je omogućeno plaćanje preko nje - a korisnici putem ove aplikacije plaćaju robu i usluge. Teretane je takođe koriste kako bi vodile evidenciju o članarinama. 

Prekid funkcionisanja ovih servisa u trajanju od šest sati doveo je do toga da sve stane. Povlašćeni su se okrenuli Tviteru, a čak i neki brendovi šalili su se na temu ovog pada. U Brazilu, Sudanu i Avganistanu, ljudi za to vreme bukvalno nisu mogli da komuniciraju sa voljenima, kao ni da posluju. Izbeglice iz Sirije nisu mogle da komuniciraju sa voljenima, niti da stupe u kontakt sa mrežama koje bi im pomogle da pobegnu.

Šest sati nije dug period za mnoge stvari, a Fejsbuk je uspeo da se vrati, zajedno sa svojim ostalim servisima. Ipak, ova situacija ukazala nam je na to koliko smo ranjivi, ali nam je i pokazala drugu mogućnost.

Ne bi trebalo da dozvolimo da jedna kompanija upravlja tolikim delom sveta. Šest sati je predug period da nešto važno kao WhatsApp ne radi. Na zapadu je ovih šest sati bilo viđeno kao odmor. Ljudi su se oslobodili nečega što u svakom slučaju nisu mnogo ni koristili. U drugim krajevima sveta, to je bio podsetnik na to koliko jedna kompanija za sedištem u SAD-u ima moći nad životima ljudi širom sveta.