Saga: Naučnofantastični vodič za mlade roditelje

Kao u svim ostalim ostalim sferama u Srbiji, tako i u strip izdavaštvu postoji ogromna rupa, koja je dovela do toga da mnoga kultna izdanja kod nas izlaze tek sad. Izdavači se bukvalno utrkuju ko će izdati bolji, istorijski-društveno-umetnički (dodajte koju god dimenziju želite po izboru) značajniji strip. I to je super stvar. Možda ne možete finansijski da ispratite trenutni talas i pokupujete sve što vas interesuje, ali bolje je da ima previše, nego da nema ničega, tako da je ovo jedan od retkih slučajeva kada ne pravim frku oko hiperprodukcije.

Međutim, “problem” nastaje kada iz tog mora treba da izvučete jedno izdanje i preporučite kako stripovskoj publici, tako i onim čitaocima koji su od stripa odustali zato što su, nažalost, naišli na Zagora. Ali ovog puta je lakše, i ako postoji nekakav oskar za domaće izdavaštvo, pozvao bih Bilija Kristala da uruči nagradu Čarobnoj knjizi zato što su upravo objavili Sagu Brajana K. Vona.

Brajan K. Von je hipertalentovani scenarista koji potpisuje stripčine Y: The Last man, Ex Machina i Runaways, a čak i ako vas zabole uvo za strip, onda barem treba da znate da je od treće do pete sezone pisao tv seriju Lost. I dugo ga je bilo van stripa, ali eto, vratio se i poslednjih godina piše bolje, duhovitije i uvrnutije nego ikada do sada.

Bilo bi pogrešno reći da treba da date šansu Sagi. Šansa se daje početničkim projektima, labavim serijalima i autorima od kojih ne znate šta da očekujete, jer koliko dobrog mogu da vam pruže, u jednakoj (a i češćoj) meri mogu da izbace totalno sranje. Možda sam pristrasan, ali jebi ga, Brajan K. Von do sada nije promašio, niti išao ispod bilo kakvog standarda. I vodeći se time, možda bi samo trebalo da mi verujete na osnovu prvih pasusa i prosto uzmete da čitate strip.

Ali okej, recimo da vam treba malo ubeđivanja. To je fer. Svestan da ne mogu sam to da uradim, potražio sam pomoć od pametnijih i iskusnijih. Zato sam za vikend posetio Beokon na kome su pisci i prevodioci Darko Tuševljaković i Oto Oltvanji predstavili Sagu domaćoj publici. Recimo da smo zajedno - mada oni toga nisu svesni, jer su oni pričali, pa pričali, a moje je bilo da to zapišem - uspeli da izdvojimo neke razloge zbog kojih je ovo the stripčina koju morate da pročitate, hteli to ili ne. Da, sad već prelazim u primoravanje.

U Sagi pratimo priču Alane, Marka i Hejzel, dvoje zaljubljenih sa bebom, koji pokušavaju da se sklone od nekih budaletina koji imaju nešto protiv njihove ljubavi. Kako je Oltvanji to lepo i kratko sročio: “Marko i Alana su praktično Romeo i Julija u intergalaktičkom ratu”. Vidite ih odmah na naslovnici i provaljujete da je Marko ovaj simpatični tip sa rogovima i on potiče sa Venca, sićušnog satelita odmah uz Pristanište sa kojeg je Alana koja ima krila na leđima. Kako će Hejzel izgledati, da li će imati rogove na ćaleta, krila na majku, oba ili po jedno od svakog, ne znam, jer sam pročitao tek prvu svesku. Uglavnom, Pristanište i Venac su u ratu i to sjebava čitavu galaksiju ili kako god da se prostorno ograničava ovaj fiktivni svet. I kada pripadnici zaraćenih strana naprave dete, tu nastane problem.

Međutim, ono što razlikuje ovaj strip od ostalih priča koje uključuju makljanje u svemiru je što naši junaci nisu ni na kakvoj specijalnoj misiji. Ne žele da sačuvaju galaksiju ili osujete planove zlih imperatora. Oni su, po njihovim merilima, najobičniji par koji se neizmerno voli, svađa, podjebava i baš ih zabole za ratove između njihovih planeta. Jedino im je bitno da Hejzel bude dobro. Tako da je saga, kada se izuzmu svi SF i fantasy elementi, zapravo priča o roditeljstvu i čitavom haosu koji ga prati, naročito ukoliko vam se dete rodi u svetu koji nije na mestu, baš onako kao što danas i ova planeta na kojoj živimo nije. Iako mu se ideja o Sagi javila odavno, još kao klincu, Brajan K. Von je najviše inspiracije dobio upravo kada je i sam postao roditelj.

- Sa jedne strane, Von ostaje dosledan svom dosadašnjem radu, a sa druge strane, očigledno je da voli izazove, jer je spojio svemirsku operu sa toplom ljudskom pričom koja je dosta lična. Zahvaljući tome što je vrlo umešan scenarista, uspeo je da napravi prirodan spoj, tako da mi ni u jednom trenutku ne možemo da kažemo šta je važnije od tih elemenata – kaže Tuševljaković.

Da, ovo je bukvalno naučnofantastični vodič za mlade roditelje, mnogo praktičniji i bolji od onih koji se mnogu naći u standardnim knjižarama.

Brajan K. Von je rekao da je su mu Ratovi zvezda bili uzor za ovaj strip. I da, tu imamo sve: zaraćene planete, svemirske letelice, bitke sa laserima, robote, lovce na ucenjene glave koji proganjaju junake iz sveske u svesku. I baš kao i u Ratovima zvezda, kada ste ih gledali prvi put, sve vam je delovalo stvarno. Tako je isto sa Sagom, samo na papiru.

Međutim, Saga ujedno i nema veze sa Ratovima zvezda. Ovde ništa nije crno-belo, iako postoje zaraćene strane, nemamo pojma ko su zapravo dobri momci. Alanu, Marka i Hejzel juri Princ Robot IV (svemirski plemić sa televizorom umesto glave i očiglednim problemom sa potencijom), ali ne juri ih zato što mu nešto posebno smetaju, već zato što ga napinje ćale i želi da što pre uhvati ovo troje, samo kako bi stigao na rođenje svog deteta. Volja (lovac na ucenjene glave) odmah odustaje od posla kako bi spasio šestogodišnju devojčicu sa planete seks robova.

Uostalom, sam Von je rekao da je “Saga Ratovi zvezda za perverznjake”. Već u prvoj svesci postoji bizarna scena seksa između Princa Robota IV i njegove izabranice, koji se prekida, jer prestolonasledniku bukvalno zabaguje ekran. Protumačite to kako želite. Ima tu dosta prljavog seksa, ali i čiste privlačnosti između glavnih i sporednih likova i nema tog Hana Soloa i Leje koji bi mogli da im priđu. Alana i Marko su prosto par godine i da ih ne juri čitav svemir, verovatno bi završili na naslovnicama nekih intergalaktičkih tabloida.

Fiona Stejpls je uradila neverovatan posao sa ovim stripom. Ne znam kada sam video tako dobru koheziju scenarija i crteža, ali Fiona istovremeno vuče takve linije iz kojih vam je na prvi pogled apsolutno sve jasno, ali vam u pojednim trenucima ostavlja i prostora za imaginaciju i ličnu vizualizaciju pojednih kadrova.

- Ono što donekle određuje taj fantasy momenat u stripu jeste to što Fiona tvrdi da ne voli preterano da crta mehaničke predmete.Tako smo dobili i jednu od upečatljivijih inovacija u svetu fantastike - svemirkski brod od drveta – kaže Tuševljaković.

A Fiona nije ni obična šljakerka, što je samo dokazala radeći na ovom stripu zajedno sa Vonom.

- Njen učinak u stripu nije samo u tome da nacrta ono što Brajan K. Von zamisli, već je nekim delom i doprinsolila priči, kreirajući likove – dodaje Oltvanji.

Von se u punoj meri oslanja na Fionin rad, pa je tako rekao da je spreman da radi na stripu i razvija priču, dokle god ona uživa da ga crta.

Već smo se kroz ranije radove navikli na dobar humor, a Von je u Sagi je samo nastavio istim ritmom. To kako Alana podjebava Marka u svakoj mogućoj situaciji je neprocenjivo. Verujem da bi mene čekao isti tretman da sada dobijem dete, bez obzira što planeta u kojoj živim nije uključena u međugalaktički sukob.

Ono što je specifično kod Sage je taj neverovatan spoj humora, brutalnosti i nekakvog kreativnog ludila. Pored toga što se voze u svemirksom brodu od drveta koji nema nikakav sistem upravljanja, već ide po nekakvom prirodnom osećaju, Marko, Alana i Hejzel imaju bejbisiterku koja je duh bez donjeg dela tela, jer je poginula nagazivši na minu. Postoji mačka koja može da provali da li lažete (mada to i nije neka kreativna inovacija, jer ja lično verujem da svaka mačka može to da provali, nego iz inata ćuti), cveće koje raste na tragovima krvi i jedna nadasve specifična foka.

- Ako postoji neka sličnost sa Igrom prestola, onda je to odnos prema likovima. Nemojte da se vezujete za likove – kaže Oltvanji.

Dakle, lepo ste upozoreni, mnogo “ljudi” umire. Nemojte posle da kukate u komentarima i proklinjete autora koji je stvorio ovo, bez preterivanja, pravo remek delo devete umetnosti, zato što mu je izdavač Image Comics dao u potpunosti odrešene ruke.

Da, zvuči kao odvratni kliše, ali zapravo jeste tako. SF i fantastika se retko mešaju i ne nalazimo ih često tako spojene. Ali u Sagi je to tako lepo uklapa, da prosto deluje prirodno.

- Saga ne liči ni na šta što smo do sada videli, a to u 2017. u 21. veku uopšte nije lako – kaže Oltvanji.

Svi koji me poznaju, znaju da gajim posebna osećanja prema prevodiocima i da bi u slučaju nekakve distopijske diktature u kojoj bih ja bio vođa nacije, prevodioci bili prvi na listi za odstrel. Ali priznajem da je Darko Tuševljaković odradio odličan posao. Kao što sam već pomenuo, u stripu postoji mačka koja određuje da li lažete. Ona se zove Lying Cat, a Darko je preveo kao Lažimačka. A ono cveće koje raste na tragovima ljudske krvi, Violent, se zove Ubičica. Sjajno, zar ne? Šta, kao vama ovo nije smešno? E jebi ga, baš.

Iako strip izlazi od 2012. godine, do sada je u Americi objavljeno sedam svezaka, dok se osma očekuje u januaru. Čarobna knjiga je krenula sa izdavanjem u julu i već je objavljeno šest svezaka, što je, prema domaćem merenju brzine izdavaštva, neverovatno brzo. A cena od 1,100 dinara za tvrdi povez je džabe, da se ne zajebavamo.

Pritom, serijal neće trajati večno. Von kaže da od početka tačno zna kako će se strip završiti i da ima poslednju stranu u glavi, ali da se to neće previše razvući. Na pitanje iz publike da li bi priča mogla da se razvodnji, Oltvanji je s pravom rekao da je “Von uvek umeo da stane na vreme”.

Teško da će se ekranizovati. Sam autor uporno insistira na tome da ova priča ostane samo stripska priča. Kada ju je kreirao, bukvalno se pustio sa lanca, ne želeći da razmišlja o produkcionim zahtevima ili diskutabilnim scenama.

- Mislim da su stripovi najbolji vizuelni mediji za pričanje serijala, tako da ne znam zašto toliko ljudi želi da ih pretvori u nešto drugo. NIkada nisam odslušao sjajan album i rekao “Jedva čekam da naprave roman od ovoga” – rekao je Von u jednom intervjuu.

I u pravu je, donekle. Realno, ako bi se ovo ekranizovalo, velike su šanse da bude cenzurisano, smekšano i da na kraju ispadne sranje.

Još na VICE.com:

Brajan K. Von o budućnosti privatnosti

Posle "Sveta duhova", Danijel Klaus poziva na "Strpljenje" u novoj grafičkoj noveli

Prodavnica stripova za slepe, najzad