Džodi. Fotografisao autor teksta.
Iz američkog Nacionalnog zdravstvenog osiguranja poručuju da granični poremećaj ličnosti (GPL) predstavlja “najprepoznatljiviji” od svih poremećaja. I možda i jeste tako u okviru medicinskih krugova, ali takođe je u nastanku i talas predrasuda povezanih sa ovim diskursom, ali i stanjem. Prosečna osoba verovatno zna jako malo o njemu, što je čudno, ako uzmemo u obzir činjenicu da se - prema podacima dobrotvorne organizacije za brigu o mentalnom zdravljuMind - preko dva odsto populacije suoči sa ovim poremećajem tokom svog života.I kako se približavamo trećoj nedelji Meseca svesti o graničnom poremećaju ličnosti, razgovarao sam sa Džodi, dvadesetsedmogodišnjom glumicom iz Londona. Njoj je dijagnostikovan GPL u avgustu 2017, nakon što je pokušala da se ubije. Bila je uznemirena kada je saznala za svoju dijagnozu, ali nakon što je shvatila da je to nešto sa čime se može živeti, postala je spremna da demantuje razne predrasude povezane sa ovim poremećajem.VICE: Šta misliš da su glavne predrasude povezane sa GPL?Džodi: Dosta ljudi misli da su osobe koje pate od GPL opasne i nasilne. Međutim, ja znam da sam opasnost samo po sebe. Takođe, ljudi misle da su svi koji pate od GPL isti, a trenutno se zna za 256 različitih kombinacija devet osnovnih simptoma; jedna osoba može imati potpuno drugačiji set simptoma u odnosu na neku drugu.Sa kojim simptomima se ti boriš?Glavni simptom su zaista intenzivne emocije koje se menjaju zaista brzo. Kada sam uznemirena, obično se gušim u suzama, a napadi panike izazivaju da ne mogu da se pomerim. Sledećeg trenutka, ipak, mogu da budem jako vesela. I sve to može biti povezano sa nečim relativno nevažnim, tako da mi bude jako teško da objasnim zbog čega sam tačno popizdela.Koji su načini borbe sa ovim poremećajem?Dijalektička bihejvioralna terapija je osnovni način. Stvorila ga je dama po imenu Marša Linean, koja takođe boluje od GPL. Bazira se na veštinama, umesto da traži razloge zbog kojih se osoba ponaša na taj način, što predstavlja način da se pojedinac osposobi da sam sebe primiruje. Seanse su većinom grupne, a većina ljudi koji učestvuju u terapiji sa mnom su zaista izvukli pozitivne stvari iz toga. Ipak, na meni nije funkcionisalo. Trenutno sam na listi čekanja da otpočnem sa terapijom koja je bazirana na mentalizaciji.Da li je tvoje stanje rezultiralo nekom vrstom destruktivnog ponašanja?Svađanje i odguravanje ljudi može biti zaista destruktivno. Generalno, što više želim da neko ostane u mom životu, to ih više volim i brinem o njima, a onda umem da postanem i destruktivna. Posmatram sebe kako to radim i razmišljam, ‘Molim te, prekini.’ A kako bih se izborila sa ovim problemima, mogu da počnem da pijem, ili da se samopovređujem kako bih se izborila sa intenzitetom emocija. A to me samo odvede u sve veće nevolje.Kako se osećaš povodom toga kako je GPL predstavljen u okviru popularne kulture?Kada su me dijagnostikovali, odmah sam guglala, a prvi rezultat koji je iskočio bila je Fatalna Privlačnost. Nisam gledala, ali se radi o ženi oja postaje agresivni uhoda. Loše. A da li ste gledali Ludu Bivšu na Netfliksu? Tu se prikazuju i manične i depresivne epizode. To mi je pomoglo kada sam dobila dijagnozu, pošto sam imala sa čime da se poistovetim. Ipak, “realna” reprezentacija ne postoji, zato što je ovo stanje drugačije od osobe do osobe.A da li si nekada doživela diskriminaciju?Moj agent je zaista pun razumevanja. On sve zna. Ipak, radim i kao asistent u nastavi, i to nikada ne bih rekla agenciji. Stigma i dalje postoji; brinem da ću zbog tipa ugovora koji sam potpisala prestati da dobijam sate rada ako se sazna. Takođe, želela sam i da uzmem psa iz azila, ali mi je žena koja radi tamo rekla da zbog svog poremećaja tako nešto neću moći da izdržim.A kako ljudi reaguju kada im kažeš da imaš poremećaj ličnosti?Neki su užasnuti, ali je većina ljudi u fazonu “Aha, okej”, i onda krenu sa pitanjima. Bila sam toliko uplašena da kažem bilo kome - mislila sam da će ljudi koji žive sa mnom svi želeti da se odsele. Onda sam rekla prijatelju, onom što sam ga malopre spominjala, i on je reagovao zaista dobro; samo je pitao: “A kako to utiče na tebe?” Takva reakcija učinila je da pomislim da je sve okej. Nazivali su me raznim imenima, ali ipak mislim da su ljudi kul sa time što sam.Šta je ono što bi volela da svi znaju o GPL?To da on ne čini osobu manipulativnom, isto kao i to što vas činjenica da nemate GPL neće učiniti nemanipulativnim. Neki ljudi jesu, neki nisu - isto kao i bilo ko drugi. Uprkos činjenici da naši mozgovi funkcionišu na različite načine i tome da nekada umemo da budemo naporni, ne bi nas trebalo izbegavati po svaku cenu, kao što to pričaju ljudi po Reddit-u. Učinila bih sve za ljude koje volim, a znam i da su mnogi, mnogi ljudi koji pate od GPL zaista puni ljubavi i pažnje.@oldspeak1Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE UK.
Reklame
A šta su okidači?Glavni okidač je napuštenost; ako imam osećaj da se nešto promenilo u mom odnosu sa nekime, odmah pomislim da će me napustiti. Ako se ovo desi, počinjem da pronalazim razloge za svađu sa tom osobom kako bih je odgurnula od sebe, baš zato što sam uplašena da će me napustiti. Mislim da ako ih odgurnem, oni me nisu napustili, već sam ja ta koja je odabrala da me napuste.
Reklame
Šta je najbolji način da se podrži osoba koja pati od GPL?Imala sam prijatelja koji je zaista bio pun podrške - slušao me je i opravdavao bez osuđivanja, a takođe je i istraživao i razumeo me. Nije činio da se osećam kao da je bilo šta što kažem posledica ludila. Da nije bilo tog prijatelja, ne bih mogla da govorim o ovome otvoreno kao što to danas činim. Umesto da budete u fazonu “nemoj da si takav, život je dobar”, možda je bolje da kažete nešto poput “u redu je što se tako osećaš”.
Reklame