Slika: Kenneth Goldsmith
Tekst je prvobitno objavljen na Motherboard.Od svih nepromišljenih stvari koje biste mogli da uradite danas, moram da insistiram da štampanje ovog PDF-a ne bude jedna od njih. Ovaj portabl dokument format sve je samo ne portabl, a zvati ga dokumentom je, u najboljem slučaju, eufemizam. Verujte mi kad vam kažem, volim štampanje digitalnih artefakata na mrtvom drveću kao i svako drugi, ali ovo je jedan PDF koji nikad nije trebalo da se materijalizuje u stvarnom svetu.Sem ukoliko, naravno, slučajno ne izgarate od želje da prekrijete kvadratni kilometar ove naše planete crnim kvadratima. U tom slučaju, definitivno odštampajte ovaj PDF od 2.568 strana.PDF o kom se radi pušten je u svet u tvitu Keneta Goldsmita, profesora sa Univerziteta u Pensilvaniji koji predaje o tome kako gubiti vreme na internetu, osnivač je avangardnog repozitorijuma UbuWeb i samoproklamovani “nekreativni pisac”. Kad sam pričao sa Goldsmitom preko mejla, rekao mi je da je u procesu štampanja ovog PDF-a.“To je samo šest risova papira i sa 3,99 dolara po risu, mogu da odštampam kvadratni kilometar za oko 24 dolara”, rekao mi je Goldsmit. “Sastaviti ga, međutim, u mom malom stanu na Menhetnu sasvim je druga stvar…”Projekat je urađen u kolaboraciji sa Aarea.co, digitalnim art prostorom koji drže brazilski kustosi Marsela Viera i Livia Benedeti. Svakog meseca, Viera i Benedeti ukazuju dobrodošlicu nekom projektu na svom sajtu bez ikakvog konteksta i posle četiri nedelje ga samo skinu. Prošlog meseca, na primer, uživo su strimovali iz teretnih vagona vozova. Viera i Benedeti su se obratile Goldsmitu i pitale ga da li je zainteresovan da uradi neki projekat za njih.“Pre nekoliko godina, napravio sam crtu dugu jednu milju u digitalnom prostoru”, rekao mi je Goldsmit. “Pre nekoliko godina pokušao sam da napravim jedan kvadratni kilometar, ali CPU nije bio sposoban da renderuje čitav kilometar. Sada kada može, učinio sam to.”Prema Goldsmitovim rečima, izraditi kvadratni kilometar bilo je zapravo prilično jednostavno. Bio je potreban samo jedan red koda da bi se renderovao jedan crni piksel 4.320.000 puta.Ovaj PDF upravo je ono što biste očekivali od umetnika kao što je Goldsmit, koji je napravio konceptualni umetnički projekat 2013. godine po imenu ‘ Odštampajte internet’ a koji je pozvao ljude iz svih krajeva sveta da odštampaju delove interneta i pošalju ih galeriji u Meksiku. ‘Odštampajte internet’ bio je posvećen Aronu Švarcu, haktivisti koji je pomogao stvaranje Reddit-a i oduzeo sebi život suočen sa višedecenijskom zatvorskom kaznom zbog objavljivanja skoro 5 miliona članaka sa JSTOR-a, platforme za naučne studije za koju se plaća pretplata. Kao što se detaljno opisuje u Goldsmitovoj knjizi Gubljenje vremena na internetu, galerija je na kraju bila ispunjena “hrpom papira teškom deset tona i visokom skoro pet metara.”Goldsmitov digitalni kvadratni kilometar istovremeno je i posveta, ali to nećete saznati ukoliko ne pogledate pažljivo hajperlink dokumenta. Tu stoji da je on “for%20Walter%20De%20Maria”, avangardnog umetnika iz 20. veka poznatog po igranjem sa prostorom. Neki od najslavnijih De Marijinih radova bili su postavljanje predmeta u ogromne prostore: u ‘ The Lightning Field’ rasporedio je 400 metalnih šipki u mrežu na teritoriji od kvadratne milje, a u ‘ Vertical Earth Kilometer’ zakopao metalnu šipku kilometar pod zemlju tako da joj je vrh bio u ravni sa površinom.U ovom smislu, Goldsmitov projekat ‘Jedan kvadratni kilometar’ digitalni je odgovor na De Marijine radove.“Kvadratni kilometar je ogromna količina prostora”, rekao je Goldsmit. “To je kao 16 ulica na Menhetnu ili pet stanica Grand Central. Ali na ekranu ga skrolujete za sekund. Na digitalnom uređaju, međutim, to je kao da palcem pokušavate da pređete kilometar. Zaista je bolno. Dakle, [‘Jedan kvadratni kilometar’] govori o pravom prostoru i digitalnom prostoru, i njihovoj kvantifikaciji.”Iako se Goldsmitov kvadratni kilometar nalazio onlajn čitav mesec (i arhiviran je ovde), on kaže da je PDF bio dostupan samo jedan dan pre nego što je čitav projekat uklonjen sa sajta. Osim, naravno, ukoliko ga niste skinuli i prosledili dalje — što bi Goldsmit nesumnjivo odobrio — a zbog čega se postavlja pitanje da li bilo šta na internetu zaista može tamo da ostane “samo jedan dan”.“Pretpostavljam da ako je sačuvan u kešu, može da živi zauvek, ali ovih dana na internetu stvari viđamo samo jednom i odmah zaboravimo na njih”, rekao je Goldsmit. “Dakle, u tom smislu, čitav internet traje samo jedan dan.”
Reklame
Reklame
Reklame