Evo koliko novca porno zvezde zaista zarađuju

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE Italy.

Pornografska industrija je 2014. godine globalno vredela 75 milijardi funti, dok je tržište u SAD bilo najprofitabilnije. Ali kada se radi o prosečnoj zaradi glumaca, teže je doći do tačne cifre.

U intervjuu prošlog avgusta, Mia Kalifa – jedna od najpoznatijih glumica ove industrije – je rekla da je zaradila manje od 9500 funti tokom čitave karijere. Ali još skorije, italijanski glumac Maks Felićitas je radio-voditelju emisije La Zanzara rekao da zarađuje 15 hiljada evra mesečno. S jedne strane, eksplozija besplatnih porno sajtova je iscedila profit; a s druge, društvene mreže su omogućile izvođačima da prikupljaju pratioce, proizvode sadržaj i deluju samostalno.

Da bih shvatio koliko porno zvezde zaista zarađuju, stupio sam u kontakt sa četvoro italijanskih glumaca za odrasle čije se karijere veoma razlikuju – neki su radili u SAD, drugi u Evropi, dok jedan radi još od devedesetih godina, što je izgleda bilo zlatno doba pornografije.

Ako sanjarite o tome da ostavite svoj posao od devet do pet i postanete porno zvezda, prvo pročitajte ovo.

VICE: Da li misliš da ljudi imaju pogrešnu predstavu o tome koliko porno zvezde zaista zarađuju?

Valentina Napi: Razmisli: koliko mnogo ljudi plaća da gleda pornografiju na internetu? Većina njih ne plaća, pa su budžeti produkcija obično mali. Misliti da su porno zvezde bogate je apsurdno. Možda ta pogrešna predstava ima veze sa izloženošću: mi smo verovatno najmanje plaćene javne ličnosti, ako se uzme u obzir koliko smo popularni. Ja imam 1,5 miliona pratilaca na Instagramu, ali ne zarađujem ni blizu onoliko koliko zarađuje neki influenser sa istim brojem pratilaca.

Možeš li da mi kažeš kako kompenzacija funkcioniše u SAD?

Ovih dana, plaćaju te po snimljenoj sceni. Prilično je retko potpisati ekskluzivan ugovor, i honorar zavisi od mnogo faktora – od toga koliko si popularan, kakva scena je u pitanju, i tako dalje. Lezbejske scene se plaćaju manje od scena sa penetracijom, a analni seks se plaća više. Kada sam otišla u Sjedinjene Države, već sam bila prilično poznata, pa su moji prvi honorari bili veći od onih koje dobijaju početnici. Zarađivala sam 1070 evra za običnu hetero scenu.

Koliko scena možeš da snimiš mesečno?

Glumice angažuju najviše kada imaju između 22 i 26 godina. Tokom tog doba, obično snime oko 100 scena godišnje.

Koje troškove moraš da uračunaš?

Tu su porezi, a agencija ti uzme 10 do 15 posto. I smeštaj – Los Anđeles je veoma skup grad; običan stan lako može da košta preko 3000 funti, plus računi. Zatim su tu testovi na polno prenosive bolesti, koje obično plaćaš iz svog džepa. Instant testovi koštaju oko 150 evra, a moraš da se testiraš jednom u dve nedelje da bi mogao da radiš.

Kakav savet bi dala mladim glumcima?

Prvo prikupite pratioce na društvenim mrežama i na najvećim platformama postavljajte snimke koje ste sami proizveli. Internet možda jeste suzio tradicionalne izvore prihoda ove industrije, ali je omogućio glumcima da se proslave sami i zarađuju na sopstvenom sadržaju. To je pomalo kao Jutjub: ja imam svoj sajt i svoje kanale na Pornhabu. Snimam amaterske scene sa nekim partnerima, a onda delimo autorska prava. Na duge staze, to je najbolji način da se zaradi.

VICE: Kakva su ti bila finansijska očekivanje pre nego što si počeo da se baviš pornografijom?

Luka Ferero: Nisam imao nikakava očekivanja kada sam počeo, radio sam to iz zabave. Imao sam jedan drugi posao, što mi je u početku mnogo značilo. Na evropskom tržištu, početnici ne dobijaju mnogo novca – obično ti samo pokriju troškove, a ima čak i ljudi koji plaćaju za sopstvene snimke da bi bili primećeni.

Koliko novca profesionalni glumac zarađuje u Evropi?

Honorar glumca retko pređe 500 evra po sceni, a obično je i manji. Ako si etabliran, možeš da tražiš više, ali problem sa evropskim tržištem je to što je puno novih glumaca koji bi radili za kikiriki. Mnogo mladih ljudi mora da odustane, zato što nije finansijski stabilno. Produkcije koje dobro plaćaju retko angažuju nove glumce, tako da je veoma teško da te primete. Novi glumac može da ima ogroman penis, ali ako postoji i najmanji rizik da se ne pokaže dobro na snimanju, dovešće nekog iskusnijeg.

Da li je istina da je pornografija jedan od retkih sektora u kome se jaz u zaradama smanjuje?

Da, ali samo delimično. Glumice su plaćene više po jednoj sceni, i mogu da naplaćuju više za određene činove – na primer, analni seks i dvostruka penetracija, što se plaća odvojeno – ali su im i karijere kraćeg trajanja. Muški glumac može da radi duže, ako je dobar. Tajna života od pornografije je u razgranavanju delatnosti: nerealno je da misliš da ćeš zauvek da budeš glumac. Postoji samostalna produkcija, možeš da počneš da režiraš, možeš da postaneš producent. Moraš da budeš pametan.

VICE: Zdravo, Martina, ti si zvezda u usponu italijanske pornografije. Koliko si mislila da ćeš zarađivati pre nego što si počela?

Martina Esmeraldi: Kompenzacija u pornografiji je definitivno manja nego što ljudi misle. Ja to radim zato što volim i zato što me čini srećnom. To mi je važnije od finansijskog aspekta.

Kako si dobila svoju šansu?

Kontaktirala sam glumca kojeg sam pratila, Maksa Felićitasa, i počeli smo zajedno da snimamo. Posle je sve nekako došlo na svoje mesto. Počeli su da me primećuju i druge produkcije su me kontaktirale, uključujući i Roka Sifredija i producente Fejk Taksija [rijaliti pornografski sajt koji osmišljava scene na zadnjem sedištu taksija]. Do sada sam snimila oko 20 scena.

Kao glumica u usponu, da li si razmišljala o tome da produciraš sopstvene snimke?

Najiskrenije, ne. Još sam na početku karijere, i radije radim sa drugim produkcijama. Mada, vremenom bih želela da otvorim svoj sajt i zarađujem na svojim snimcima.

Koji savet bi dala nekom ko želi da počne da radi u pornografiji?

Moj savet bi bio da kontaktiraju samo profesionalce koji već neko vreme rade u ovom sektoru i nemaju zadnje namere, i da traže pomoć od njih. Ja sam tako postupila, i meni je uspelo.

VICE: Zdravo, Franko. Ti si pravi veteran – počeo si svoju karijeru 1989. Kolio se industrija promenila?

Franko Rokaforte: Sve se preokrenulo naglavačke, i to ne samo zbog interneta. Krajem osamdesetih, kada sam ja počinjao, prava borba je bila da se ubaciš u to, ali kada jednom počneš da snimaš, u poslu si. Radili smo sa velikim produkcijama i slavnim glumcima, i putovali smo po svetu. Vijagra je označila početak prve finansijske krize za muške porno zvezde, zato što su odjednom mogle da rade na stotine potencijalnih glumaca koji ranije nisu bili u stanju da se pokažu – i zarade su splasnule.

Koliko si zarađivao devedesetih godina?

Mnogo. Ako si bio deo tog malog kruga glumaca koji su satima mogli da imaju seks pred kamerama, produkcijske kuće su želele da potpišu ugovor sa tobom, zato što si pouzdan. Mogao si da zarađuješ svotu koja bi sada bila 13 hiljada evra mesečno, pa čak i više, kada si na vrhuncu karijere.

Koliko sada dobijaš po sceni?

Ja nikada ne idem ispod 1000 evra, ali veoma mali broj evropskih produkcija može toliko da izdvoji za honorar. Ja imam sopstvenu kompaniju, i uglavnom snimam sam.

Koja je tajna duge karijere?

Sposobnost da se menjaš. Pornografija je dinamična industrija: žanrovi se menjaju, stilovi se menjaju, tok prihoda se menja. Na primer, danas imaš društvene mreže umesto velikih kompanija. Sada je najbolji način da radiš u pornografiji taj da sam sebe reklamiraš.

Ovaj članak prvobitno je objavljen na VICE IT.