Da li ima života posle nezavršenog faksa u Srbiji

Znamo da je sezona ispitnih rokova najstresniji period godine svim studentima. Znamo i koliko je važno završiti fakultet i bez roditelja koji nas na to podsećaju svakih pet minuta. Meni se stomak prevrne svaki put kada me neko pita koliko mi je ispita ostalo, a što je najgore ni sama ne znam odgovor na to pitanje. Zbog toga sam našla sebi slične ljude, koji su upisali fakultet, ali ga nikada nisu završili i gotovo sigurno to nikada neće uraditi, da vidimo ima li života nakon nezavršenog fakulteta u Srbiji?

Upisao sam DIF i ubzo počeo da radim. Davao sam sve u roku i bio na budžetu do treće godine. Tada sam shvatio da previše zarađujem da bi me hranili govnima polupismeni partijski zaposleni idioti i tada sam prestao da idem u tu ustanovu.

Sada imam svoj fitnes, sam svoj gazda fazon. Radim od jutra do mraka i razmišljam da zaposlim nekoga da radi za mene. Uslov je da ima diplomu. Šalim se, naravno.

Iskreno da ti kažem, kada sam upisivao fakultet zamišljao sam da ću raditi baš ovo što sada radim. To sam želeo, samo nisam znao da ću moći i bez papira. Hvala Bogu pa cela zemlja funkcioniše tako, bez papira. Da smo u Finskoj ili bih i dalje studirao ili bih bio u ludnici ili zatvoru.

Kada sam upisivao fakultet u Srbiji nije bilo mnogo mesta za alternativu, naročito za bilo kakvu vrstu digitalnog arta. Pojavio se privatni fakultet, u tom trenuktu pod imenom FIT (fakultet informacionih tehnologija) smer digitalne umetnosti, veb dizajn. Kasnije, on je dobio i licencu univerziteta, i postao Metropolitan. Drugih alternativa nije bilo, i odlučio sam da krenem tim putem jer iskreno pored Youtube-a, druge opcije ni nisam imao. Pritom, ono roditeljsko: Moraš završiti fakultet, ne znaš koliko je to važno, je konstanto kod mene bilo prisutno. Kod mene, se stvari menjaju na tromesečnoj bazi. Bitno mi je da stvaram. Želeo sam da imam svoju firmu koja će raditi sve to. Skupiti talentovane ljude koji žele da napreduju i da zajedno krenemo u nove radne pobede.

Nisam dozvoljavao sebi da situacija koja me okružuje pokori ono inspiracije i motivacije koje imam. Trenutno sam treća godina, od četiri iako je tu bilo nekoliko pauza - dve godine rada na spotovima i reklamama. U glavi to je to, završio sam i ne treba mi fakultet, pa zatim ne mogu, mrzi me, ne treba mi fakultet imam internet…

Imam 13 ispita do kraja, ali sa velikim obavezama ne stižem ni da pomislim o polaganju istih, što je malo i tužno. Kako godine prolaze, a ti ispiti stoje, osećam se dosta neispunjemo jer nemam završen fakultet. Za moju struku ne treba mi čak ni papir, jer je sve u iskustvu, znanju, talentu i praksi, ali imam osećaj da mi nešto fali. Možda malo zbog, "vidi mama diploma", možda malo zbog moje dece koju ću imati jednog dana… Mislim da je fakultet užasno bitan, ali u vremenu u kojem živimo, baram za neke stvari, fakultet može da bude samo definicija kreiranja ličnosti i pronalaženja sebe. U tom slučaju, nikada ga neću završiti, al mi je to do jaja.

Upisao sam FON jer me mrzelo da se cimam od Banjice do ETF-a. A FON mi peške na 15 minuta od kuće. Znao sam da za IT moraš sam učiti, tako da mi je bilo svejedno koji od ta dva.

Studiram već pet godina i ostao mi još jedan ispit, koji mi je ujedno i diplomski, ali me jednostavno mrzi da ga završim. Nisam stigao u redovnom roku da završim, delom zbog ličnih obaveza, delimično jer mi je faks dosadio. Dođeš u četvrtu godinu kad kao imaš sve stručne predmete, a onda su neki od tih jako loše koncipirani, i zapravo ne naučiš previše, a mnogo bi ti značilo da naučiš dobro te oblasti.

Upisao sam državni ekonomski fakultet ali ne samo zato što su ,,svi upisivali" ili zato što sam išao u srednju ekonomsku već zato što me ekonomija stvarno interesuje jer da se ne lažemo sve se vrti oko para a hteo sam da upoznam kako taj svet funkcioniše.

Mislio sam da ću raditi u banci ali kroz fakultet su se interesovanja promenila sad više ne znam ni u kojoj državi ću raditi, svakako ne bih mnogo odstupao od struke mada je trend u svetu da se radi u oblastima za koje se nisi školovao, naravno ne bih bio lekar ali turizam, kultura i sport dolaze u obzir.

Nisam spreman da radim puno radno vreme, jer je to po mom mišljenju prečica do napuštanja fakulteta, a ja bih ipak studije da privedem kraju. Radim povremene poslove oko podrške sportskim, kulturnim i muzičkim manifestacijama pa spojim posao i potencijalno interesantan događaj koji mogu da pogledam.

Verujem da mogu da imam uspešnu karijeru i bez srednje škole i bez fakulteta, naravno u privatnom sektoru i uz mnogo ličnog usavršavanja, ali nisam sam na ovom svetu, imam moralnu obavezu prema roditeljima koji su i više nego strpljivi pa ću se iscimati još malo da dođem do tog ne toliko cenjenog papira.

Okolina me baš baš smara i pozitivno u svemu tome je to da čovek uvidi koliko je kreativan dajući svaki put različite odgovore na isto dobro poznato pitanje. Neke veće probleme nisam imao, bude napeto sa finansijama zbog nedostatka pravog posla ali i ovi što rade mi ne deluju nešto zadovoljni. Svakako je moglo ranije privesti to kraju ali bi me koštalo na nekoj drugoj strani.

Još na VICE:

Žene u Srbiji dominiraju na fakultetu, a gube na tržištu rada

Koliko nas stvarno košta studiranje u Beogradu

Svi ljudi koje srećeš na univerzitetima u Srbiji