zatvor

Osuđeni lopovi otkrivaju šta im je sve ukradeno u zatvoru

Pun krug.

pisao Mahmood Fazal
10 Decembar 2017, 7:00am

Shutterstock korisnik Peppinuzzo.

Kad završite u zatvoru, u njega sa sobom možete da ponesete samo cipele na svojim nogama. I ako se desi da unutra uđete sa nečim kao što su retke najke koje se ne nalaze na spisku artikala dostupnih u kantini, velike su šanse da ćete privući neželjenu pažnju. Mogli biste čak da budete pokradeni, što je ironično za nekoga ko je u zatvoru završio upravo zbog krađe.

Rimski pesnik iz drugog veka Juvenal postavio je sledeće pitanje: "Ali ko nadzire nadzirače?" To je pitanje o kom su raspravljali slavni mudraci poput Platona, razmišljajući o postupcima ljudi na vlasti. U zatvoru često nastane zasebna prećutna hijerarhija, a autoritet se stiče napadom na nove zatvorenike — i na taj način stiče moć. Želeo sam da izvrnem Juvenalovu tvrdnju naglavačke, u kontekstu zatvorskog života, i zapitam se: "Ali ko potkrada lopove?"
I zato sam pozvao neke ljude koji su proveli vreme u zatvoru zbog optužbi za krađu i zatražio od njih da mi detaljno opišu prvi put kad je neko njih pokrao.

Flickr korisnik Bart Everson.


Din, 27 osuđen za tešku provalu u kuću

Sećam se da sam zafrljačio čašu i pogodio nekoga u facu u striptiz klubu u Dandenongu. Potom sam zbrisao odatle, zgutao malo ksanaksa i probudio se u nečijoj nepoznatoj kući. Panduri nisu baš bili zadovoljni čitavom tom situacijom. I tako su me stavili u pritvor sa likom koji se gadno spuštao sa meta. Nosio je prljavu majicu Everlasta koja je izgledala starije od mene. Počeo je da me obrađuje, govoreći stvari kao što su: "Panduri su te strpali ovde sa mnom da me ispituješ. Nisam ti ja od juče. Ti misliš da jesam, ali ja sam već bio u sistemu." Počela je da me vozi žestoka anksioznost a lekari su znali za to zato što mi je bilo u dosijeu. I zato sam rekao čuvaru da mi trebaju moji lekovi. Ali taj lik me je čuo.


Nisam razmišljao o tome, a njemu su oči odjednom ovolike, postao mi je najbolji ortak. "Izvini, druže, slab sam sa živcima. Znaš kako je, svi su u kurcu ovih dana, a što si ti ovde? Izgledaš mi kao dobar dečko, ajde uzmi malo vode ili oćeš da ti skuvam čaj, bla bla bla." Nisam znao gde se gasi taj govnar.


Dan ili dva kasnije stignu mi lekovi i osećam ga kako me gleda. Prođe sat vremena a on ni reč da zucne, a onda je odjednom u fazonu: "Jesi li dobro? Dobio si svoje lekove?" Samo sam klimao glavom i pravio se da čitam. Delić mene želeo je da mu dam dva komada da nam ne bi bilo neprijatno, ali sam znao da neće prestati da me maltretira posle toga, te sam pomislio da stisnem petlju i istrpim njegov bes pa da svršimo s tim. Ali oko osam uveče sve je dostiglo vrhunac i mogla je da se oseti napetost u ćeliji. Probao sam da tražim da se premestim u drugu ćeliju, ali nisam mogao zato što sam čekao sledeći autobus za pritvorni centar.


Kad nas je čuvar zaključao unutra, tip je odmah skočio na noge. "Dakle, i ti si pička od čoveka, ipak? Mislio sam da ćemo biti drugari. Hteo sam da budem dobar prema tebi, ali ti si jebena zmija kao i svi drugi." I tu ga ja pitam je li to zbog mojih lekova, a on me je samo zveknuo u oko. Čak se ni ne sećam udarca. Samo se sećam kako je nabrao facu i potom kako stoji nada mnom urlajući —"Gde su? Je li bilo vrednog ovoga? Sam si kriv za ovo, pokušao sam da ti pomognem, želeo dam da budemo ortaci!" Bukvalno je progutao pola paketa u jednom cugu i vratio se u krevet kao da se ništa nije desilo. Potom sam zbrisao odatle i bio premešten u zaštićenu jedinicu.

Flickr korisnik Valerie Hinojosa.



Ali, 22 Teška krađa

Već sam bio u zatvoru u Adelejdu, ali Melburn je bio drugačiji. Zatvorske ptičice ovde su naprosto prevrtljivije pizde tako da sam se pravio lud kao da mi je prvi put. Gledao sam svoja posla i držao glavu nisko. Mogao sam da se sližem s Muslimanima, ali nisam želeo da se uvalim u nevolje te sam se samo držao po strani i radio svoje. Volim da sam udobro sa svima.
A onda, nekih mesec dana kasnije, ne mogu da nađem stvari koje sam kupio. Stvari za koje znam da sam ih kupio u kantini počele su da mi nestaju. Dobijamo svega 180 dolara mesečno tako da vrlo dobro znamo kako ih trošimo. Nemamo mnogo toga u zatvoru, a ono što imamo iskorišćeno je do maksimuma. Prevršilo je svaku meru kad su počeli da mi kradu sudžuk, moju omiljenu bliskoistočnu kobasicu. Kad su mi je zdipili, odigrao sam to pametno. Nisam se požalio momcima niti bilo šta slično. Samo sam se pravio blesav, ali sam zapravo kovao plan.
I tako, posle naredne kupovine, nijednog trenutka nisam ispuštao svoje stvari iz vida. Motrio sam na svoju ćeliju kao soko i zamolio najreligioznijeg prisutnog Muslimana za razgovor. Zamolio sam ga da se uvuče u moju ćeliju narednog dana zato što sam želeo da izađem u dvorište, promuvam se malo okolo. Ali sam bratu rekao da ko god bude ušao u moju ćeliju, želeće mene da sjebe. Sačekao sam malo na dvorištu i čuo komešanje. Čim sam čuo viku, potrčao sam u svoju ćeliju i ugledao mamlaza unutra. Optužio sam ga za sve što je uradio a onda sam mu uzeo sve te stvari nazad.

Flickr user KOMUnews.

CJ, 24 Osuđen za pljačku

Stigao sam u Pritvorsku jedinicu u Melburnu nakon što su me uhvatili u Bakus Maršu sa ukradenim kolima. Postajao sam zavisnik o drogama i bukvalno sam trošio svu socijalnu pomoć na poker. Kad stigneš u pritvor, dozvole ti da zadržiš cipele u kojima si uhapšen a ja sam imao par novih crno-belih najki "er maks". Bio sam malo nervozan prvog dana. Mislio sam da će biti jezivo u bajboku, da će ludaci ubadati jedni druge u oko i tome slična sranja. Ali bilo je drugačije. Ljudi su bili prijatni i mirni. Možda zato što su svi bili podjednako nervozni.


Bio je tu jedan ostrvljanin sa dugom prljavom kosom koji se šetkao po dvorištu začikavajući sve okolo. Trudio sam se da mu ne uhvatim pogled, ali nam se pogled susreo na pola sekunde i on je odmah krenuo da mi prilazi. Ali hodao je tako dramatično da mi je izgledalo kao da će me samo zajebavati. Potom je postavio svoje stopalo uz moje i rekao: "Truba." Nisam imao pojma šta hoće. Kaže mi on: "Truba, buraz." Ja sam se samo nasmejao i otišao, a on je počeo da psuje za mnom i da viče. Definitivno se nije bio šalio.


Kasnije te večeri skuvao sam sebi malo Mi Gorenga u jedinici da bih je poneo nazad u ćeliju pre nego što počne tekma. Ali video sam istog lika kako ponovo prolazi pored mene i dok sam ulazio u svoju ćeliju, on je brzo uleteo za mnom a njegov ortak je ostao da čuva vrata. Počeo je da viče na mene: "Daj ih vamo, smrade", tako da sam krenuo da skidam patike. Ali definitivno nisam razmišljao zato što sam mu onda polio facu vrelim Mi Gorengom. Ne znam zašto sam to uradio, on je odlepio. Počeo je da me udara pesnicama i da me šutira. Ja sam samo pokrio glavu najbolje što sam mogao. Njegov ortak me je gazio i onda su njih dvojica ukrali moje "jastuke". Čudno je kako se svi ponašaju nakon što se desi tako nešto. Pričaju sa tobom kao da se ničeg nije bilo. A ostrvljanin sada sve vreme šetka okolo u mojim patikama. I svi znaju za to. Ali to je samo još jedan dan na radnom mestu.


Pratite Mahmuda na Instagramu

JOŠ na VICE:

Deset pitanja koja ste oduvek želeli da postavite stražaru u CZ-u

Moji prvi dane trogodišnje kazne u srpskom zatvoru zbog vutre

Šta te čeka kada te uhvate sa drogom u Srbiji

Tagged:
Zatvorenici
Krađa
Čuvari