Moguće je sprečiti zavisnost od kokaina, kaže nauka

Ovaj tekst je prvobitno objavljen na VICE New Zealand

Ko među nama nije potajno želeo da proba sve droge bez posledica zavisnosti?

Čekajte, možda ne treba da odgovorite na to. Zato što to nije baš ono što su naučnici sa Univerziteta Britanska Kolumbija imali na umu kada su genetski proizveli miševe koji ne pokazuju nikakve znake zavisnosti, čak i nakon ponovljenih injekcija kokaina.

Vođa istraživanja Šernaz Bamdži rekla je za VICE da njen tim radi na tome da stvori nešto upravo suprotno – mišji mozak sa pojačanim tendencijama ka zavisnosti. Ipak, Bamdži je završila sa gomilom glodara koji luduju po žurkama i koji očigledno nemaju želju da se urade ponovo.

Istraživanje UBC-a, objavljeno ove nedelje u Nature Neuroscience, baca novo svetlo na to koji deo zavisnosti je naučen, a koji je genetski. Takođe dodaje na dugu i legendarnu listu kako su miševi sjebavani u ime nauke.

Za potrebe ovog članka, reći ćemo da je „učenje" bez sumnje loša stvar. Jedina stvar o kojoj pričamo kad govorimo o učenju je kako postati tužan i sjeban lik iz Rekvijema za snove. Bamdži nam objašnjava zašto je to tako: „Istraživači danas misle da je zavisnost učenje koje se otrglo kontroli u određenom delu mozga," rekla je za VICE.

To „učenje" ima veze sa proteinima koji se zovu kadherini. Bamdži kaže da se kadherini ponašaju kao lepak, jačaju veze među ćelijama mozga.

„Da bismo naučili nešto treba da ojačamo ove sinaptičke veze. Kada dodate više lepka sinapsama, onda postaju jače," kaže ona.

Prethodna istraživanja su pokazala da ljudi sa zavisnošću imaju genetske mutacije koje proizvode dodatni „lepak" u mozgu u delu povezanom sa nagradama. Ovo je oblast gde određene vrste povezivanja mogu da učine da se ljudi ponašaju kao kreteni, ili čak da izgube sposobnost da funkcionišu u potrazi za još jednom dozom dopamina.

Bamdži je želela da miševe ohrabri na loše navike. „Genetski proizvodimo životinje da imaju puno kadherinskog lepka u sinapsama. Mislili smo da više lepka, jače sinapse, više učenja znači više zavisnosti. Ali shvatili smo da je upravo suprotno."

Svim miševima su davali kokain i so naizmenično svakog dana. Narkotici su bili konstantno dopremani u delove kaveza sa prepoznatljivim oznakama. Miševi su ostavljani da ih traže dokle god im prija.

Obični miševi nisu mogli da iskuliraju i išli su pravo najkraćim putem gde su ih poslednji put pokupili. „Normalne životinje, kad ih pustite da okolo šetaju, obično idu u delove gde primaju drogu, što implicira da žele da se urade," kaže Bamdži.

Međutim, miševi sa ekstra kadherinom, izgleda da nisu pamtili. Ovo je bilo značajno i iznenađujuće saznanje, prema Bamdžiju.

Istraživači su na kraju saznali da previše lepka zapravo blokira stvaranje novih veza u mozgu. „To je kao neka vrsta saobraćajne gužve. Praktično, ne možete da imate pravu vrstu receptora za transmitere za membranu, pa tako ne učite – sinapse ne jačaju, nema učenja, nema zavisnosti."

Naravno, nije jasno da li miševi mutanti zapravo osećaju efekte droge, i da li su genetski napravljeni da imaju sposobnost zadovoljstva i mržnje.

 „Ne možemo da ispitujemo životinje da bismo utvrdili šta je u pitanju," kaže Bamdži za VICE. „Ili to prosto nije učenje kome je mesto tamo odakle ja osećam zadovoljstvo kad se naduvam, ili životinje ne osećaju da su tako urađeni – nismo potpuno sigurni."

Ono šta možemo da kažemo je da naši geni imaju više veze sa našim navikama nego što se prethodno mislilo. Ipak, možda ćemo biti u mogućnosti da ispitamo koji su genetski preduslovi kod ljudi zbog čega su skloni zavisnosti.

Bamdži kaže da ne treba da se vodimo ličnim izborima ili faktorima okruženja. Osim toga, ona sigurno neće genetski da proizvodi ljudski mozak otporan na zavisnost.

Još na VICE.com

Jednostavno objašnjenje zašto kokain pravi od ljudi budaletine

Srbija na spidu: Koliko ga uzimate i šta je zaista u njemu

Možete da zavisite od droga a da niste zavisnik