Pritisak, stres, borba: Sportski psiholog o mentalnom stanju fudbalera Srbije pred Brazil

Mislila sam da je moj posao stresan sve dok nije krenulo ovogodišnje Svetsko prvenstvo u fudbalu. Mislila sam takođe i da je fudbal sport, a ne poligon za političke provokacije i potkusuravanja pa smo i to doveli pod znak pitanja. Pritom, kao prilično indiferentna spram ove igre, doživela sam omanji nervni slom protiv Švajcarske, pa mi je tek enigma kako se osećaju oni koji su na terenu.

Razmišljajući, shvatila sam i da verovatno ne postoji stresniji momenat za igrača nego kada se nađe u poziciji da šutira penal. Sve oči i nade su na tvojim leđima, pa ti gledaj da ne zabrljaš. Uostalom, nije neobično da sa TV ekrana čujemo komentatora da se kada priča o lošoj igri tima poziva i na nekakav "psihološki pad“. Dakle, psihologija definitivno igra dobar deo ove igre koja uključuje trčanje za loptom po poljani i dva gola.

Zbog toga sam se obratila Vladimiru Kitanoviću, sportskom psihologu u Zavodu za sport i medicinu sporta Republike Srbije. I naravno prvo što sam ga zamolila je da mi rastumači šta taj psihološki pad u igri zapravo znači.

Na početku, u vezi "padova u igri", on mi kaže da se pre svega misli na pad samopouzdanja i koncetracije, koji dovodi do grešaka na terenu, koje izazivaju loš rezultat, što onda dalje vodi do impulsivnijeg, emotivnijeg, pa čak i nasilnog ponašanja.

VICE Srbija: Šta je to što našim fudbalerima na ovom prvenstu predstavlja posebno psihološko opterećenje?
Vladimir Kitanović: Značaj samog događaja, a Svetsko prvenstvo jeste najveća fudbalska smotra koja se odigrava jednom u četiri godine, kao i činjenica da su oči celog sveta uperene ka vama i da postoje ogromna očekivanja domaće publike dovoljno je razloga da sportisti osete određenu dozu pritiska.

Pored spoljašnje vrednosti takmičenja koja se odnosi na značaj koji društvena sredina pripisuje takmičenju i važnosti pobede bitan je i značaj i važnost koji takmičenju i pobedi pridaje sam sportista. Postoje, naravno i personalni izvori stresa koji se odnose na emocionalnu stabilnost sportiste, crtu anksioznosti, nivo samopouzdanja, zabrinutost u vezi sa izvođenjem. Tu svakako možemo dodati i stresore nevezane za samo Svetsko prventvo a koji predstavljaju svakodnevnicu sportista kao što su pritisci koje proizvode mediji, publika, sponzori, strah od neuspeha ili povreda, odvojenost od porodica.

Naša reprezentacija propustila je poslednjih par velikih takmičenja što može stvoriti dodatni pritisak igračima ali i želju da potvrde da su zaluženo među najboljim svetskim ekipama.

Ono što psiholozi uvek naglašavaju jeste da nije situacija ili takmičenje stresno samo po sebi već način na koji sportisti doživljavaju i interpretiraju tu situaciju.

Ako bismo za trenutak zaboravili na igru, šta je sa psihološke tačke gledišta razlog za gubitak utakmice protiv Švajcarske?
Jako je teško sa stručne strane dati osvrt na ovu utakmicu budući da sam je, kao i velika većina građana Srbije, posmatrao više navijački, sa puno emocija i navijačkih strasti. Ono što je iz izjava samih igrača posle utakmice vidljivo a moglo se primetiti i u promeni načina igre kao i poredeći utakmicu sa onom prethodnom protiv Kostarike, jeste da je u nekom trenutku utakmice igračima poremećena koncentraciju i da su odstupili od svog načina igranja. Odluke sudija, ponašanje protivničkih igrača kao i kretanje rezultata uticali su da se fokus prvenstveno usmeri na ishod a ne na proces koji nas vodi ka tom željenom ishodu. Igrači su znali šta žele ali su brojni faktori uticali na to da ne budu u potpunosti fokusirani na način na koji te želje mogu i da ostvare. Približavanje kraja utakmice dodatno je pojačavalo nervozu kod igrača budući da je bilo sve manje vremena za ispunjavanje ciljeva. Kod igrača je bila vidljiva želja da se utakmica preokrene u smeru koji bi bio povoljniji za nas, na žalost, nismo u tome uspeli.

Mogu li provokacije igrača protivničkog tima uticati na to da se poljulja igra i koncentracija?
Cilj svake provokacije i jeste da se izazove neka emocionalna, nasilna ili iracionalna reakcija kod druge osobe, kod grupe ljudi ili društva u celini tako da i u samom sportu može doći kako do pada koncentracije tako i do impulsivnih ili emocionalnih reakcija provocirane strane.

Sačuvavši mir i tražeći rešenja kroz igru, odgovarajući na sportski način uz neophodnu dozu asertivnosti i sportske drskosti, pretvarajući provokaciju u motiv, često smo u stanju da protivnika uvedemo u nervozu. Postoje i tehnike mini-relaksacije, samo-govora ili centriranja koje nam mogu pomoći u tome kao i podrška saigrača i kohezivnost tima. Razumevanje verbalnih i neverbalnih poruka koje šalje igrač od strane njegovih saigrača i stručnog štaba jako je bitno kako bi se pojedincima pomoglo da povrate mir i koncentrisanost.

Šta je sa psihološke tačke gledišta najvažnije za igru protiv Brazila?
Važno je da sportisti budu fokusirani na sadašnji trenutak, na aktuelna dešavanja na terenu oslobađajući se osujećujućeg uticaja razmišljanja o prethodnim utakmicama ili negativnim očekivanjima u budućnosti. Jedino nad čime imaju potpunu kontrolu jeste sadašnjost i ono što rade u njoj. Jasna podela uloga i zadataka i koncentracija na proces a ne ishod određene akcije ili utakmice u celini pomoći će fudbalerima da budu pravilno fokusirani.

Samopouzdanje treba da crpe iz ranijih uspeha (kvalifikacije, meč protiv Kostarike, pozitivni delovi meča protiv Švajcarske), uverenja da dobro rade, da se maksimalno zalažu i trude. U neposrednoj pripremi za meč važno je uraditi standardnu rutinu koja igrače upućuje jedne na druge, pomaže u blokiranju distraktora, upravljanju predtakmičarskom anksioznošću i prevladavanju pritiska. Bitno je postići pun osećaj zajedništva i poverenja. Stručni štab treba svojim ponašanjem i postupcima da ulije igračima dodatnu dozu samopouzdanja i motivacije i da ima punu kontrolu utakmice svih 90 minuta, da svojim instrukcijama i porukama pomogne igračima u kontroli pažnje i emocija.

Za slučaj da neki od naših igrača stane na belu tačku u toku utakmice protiv Brazila šta je psihološki važno za pogodak?
Siguran sam da u našoj ekipi ima dovoljan broj igrača koji, zahvaljujući svom znanju, kvalitetu i iskustvu mogu uspešno izvesti penal. Ono što je bitno kod izvođenja penala u situacijama u kojima je pritisak naglašen jeste pravilna takmičarska orijentacija odnosno usmerenost ka očekivanju uspeha tj. postizanju gola a ne izbegavanju neuspeha (samo da ne promašim!). Ne treba žuriti, sportista treba da uzme vremena za svoju pripremu, da se fokusira na ono šta radi, kako izvodi penal a ne na ishod šuta. Moguće je i kratko vizualizovati uspešno izvođenje jedanaesterca. Ukoliko fudbaler ima svoju rutinu treba je izvesti u celini. Važno je da sportista veruje u svoje sposobnosti, u svoje prethodno iskustvo, uvežbanu tehniku i donetu odluku o izvođenju penala.

Jednom donetu odluku ne treba menjati budući da razgovori sa sportistima upućuju na zaključak da je najveći broj slabo izvedenih udaraca bio posledica nesigurnosti i promene odluke u poslednjem trenutku. Kolika je uloga medija u stvaranju psihološkog pritiska na igrače?
U savremenom, informacionom društvu, uloga medija je velika u svim društvenim sferama pa tako i u sportu. Način na koji mediji izveštavaju, pišu ili komentarišu sportiste svakako može uticati u kreiranju određene vrste pritiska. Pre svega, smatram da su mediji odigrali važnu ulogu u prenaglašavanju značaja pobede u sportu. Savremeni sport je davno prevazišao onu Kubertenovu maksimu „važno je učestvovati”.

Svedoci smo da od naših sportista stvaramo neku vrstu superheroja sa kojima se identifikujemo i koji umesto nas vode neke teške borbe, pobeđuju i ulepšavaju sliku o nama. U različitim sportovima smo ravnopravni sa svetom i često pobeđujemo neke velike sile. Sa druge strane, porazi naših sportista doživljavaju se kao lični neuspesi, sa jakim emocijama izneverenosti, razočaranosti i ljutnje i to često vidimo i u neprimerenim komentarima. Fudbaleri su, čini mi se, bili pošteđeni negativnih komentara u javnosti posle poraza od Švajcarske, zahvaljujući nesportskim gestovima protivničkih fudbalera i sudijskim odlukama. Poseban pritisak na sportiste čini i tabloidno novinarstvo gde se traga za pojednostavljenim informacijama, pre svega o privatnim životima sportista. Senzacionalizam, zadiranje u privatni život sportista, objavljivanje neproverenih informacija bez bilo kakve odgovornosti svakako mogu uticati na psihu sportista.