Modeli pričaju kako su njihove fotografije zloupotrebljene

Prošlog meseca, saradnik za VICE Španija je napisao tekst o tome kako mu je modeling za stock fotografije bila najveća greška u životu. Za godinu dana je, između ostalog, postao glavno lice jednog užasnog poremećaja penisa. On nije usamljen u ovm slučaju – modeli često nemaju nikakvu reč o tome gde će i kako završiti fotografije njihovih lica i tela.

Pitali smo modele iz svih delova Evrope o najgorim iskustvima koja su imali sa svojim fotkama.

Ako na Guglu među fotografijama tražite "prirodna afro kosa" ili "kovrdžava kosa," naći ćete desetine mojih fotografija. Razlog za to je zato što vodim uspešan francuski blog za lepotu i dobro radim SEO. Rezultat toga je da moje fotke često iskaču ljudima iako ja nisam profesionalni model. To je super zato što dovodi veliki broj ljudi na moj blog, ali ima i lošu stranu – mnogo ljudi koristi moje slike kao da su stock fotografije koje su platili. Kada ih opomenem uvek reaguju u stilu "Ali našao sam je na internetu!" kao da je zbog toga sve ok.

Redovno nailazim na sajtove koji koriste moje fotografije – čak i brendovi to rade, bez moje dozvole. U 2015. godini jedan grafički dizajner koji radi za veliku trgovinsku firmu u Francuskoj je iskoristio moje fotke za promociju njihovih proizvoda za kosu u supermarketu. Šest meseci kasnije, jedan internacionalni kozmetički brend je uradio istu stvar.

Ali najgori su Glutathione Cosmetics zato što su iskoristili moje lice da promovišu proizvode za izbeljivanje kože. Angažovala sam dva advokata kako bih to prekinula, ali do sada nisam uspela da dobijem odgovor. Oni su u Atlanti i izgleda da trguju po celoj Africi. Svaki put kada jedan brend prestane da koristi moju fotku, drugi počne to da radi – jednostavno nema kraja. Njihova stranica na Fejsu ima preko 250,000 lajkova i činjenica da koriste moju fotografiju sugeriše da ja verujem da je svetla put lepša od tamne kože. To ne može biti dalje od istine. Pretvorili su me u zaštitno lice nečega u šta uopšte ne verujem, nečega što ženama šalje izuzetno pogrešnu poruku.

Ova fotografija je nastala u jednom hramu u Šangaju, 2008. godine. Fotograf je bio moj tadašnji dečko – on je danas veliko ime u svetu stok fotografije. Dok smo bili u vezi, često sam se oblačila i šminkala u neutralnim bojama kako bi on mogao da uradi fotku kada se za to ukaže prilika i kada ga uhvati inspiracija. Upravo to se dogodilo sa ovom fotografijom – bili smo na odmoru zajedno i tražio mi je da poziram za njega dok plačem. Ubzo nakon što je postavio na internet dobila sam prvu rundu memova o problemima prvog sveta sa mojom fotkom gde plačem. U početku sam bila jako besna; banke fotografija treba na bolji način da štite svoj sadržaj.

Kada sam dečku fotografu objasnila šta se desilo rekao je da verovatno mogu da tužim sajtove koji su hostovali fotografiju, ali da najverovatnije neću dobiti ništa iz toga. Videla sam neke mnogo odvratne i uvredljive i ponekad sam tražila ljudima da ih uklone. U jednom trenutku su ljudi počeli da otkrivaju moje ime i da me nalaze na internetu. Videla sam komentare u stilu "Ona se stalno nešto žali na Fejsu, ovaj mem joj savršeno pristaje." To me je mnogo nerviralo, ali sam se godinama vezala za taj mem. Ja živim u Los Anđelesu i iako sam 15 godina radila kao glumica, za šta sam osvojila i nagrade, ništa od toga mi mije pružilo slavu i prilike kao taj meme. Tako da sam odlučila da se odreknem svojih principa i da sa prijateljima stvorim web serijal o mojim problemima prvog sveta.

Kada sam imala 18 godina bavila sam se modelingom, živela sam u Londonu i radila sam fotke sa jednim fotografom koji mi je bio prijatelj. Tada je otprilike bio vrhunac Lejdi Gaga ere i uradili smo nekoliko polu nagih fotki u tom stilu. Serijal je objavljen u nekom umetničkom magazinu tamo.

Godinu dana posle toga sam dobila mejl od fotografa koji mi je rekao da je bio u jednoj radnji i video moju fotografiju na kojoj nosim samo jaknicu isprintanu na majicama za muškarce – parčence trake mi je prekrivalo bradavice. Ispostavilo se da je neki brend samo preuzeo tu sliku bez dozvole, isprintao na majice i dodao neku lošu umetnost. Dali su mi krila jebote. Moje telo je bilo na prodaju u radnjama za ružne muškarce za 55 funti, na različitim lokacijama i robnim kućama – čak i u mnogim internet prodavnicama.

Majice su povučene iz proizvodnje odmah nakon što smo zapretili tužbom, ali to je otprilike jedina stvar koju su uradili – niko od nas nije dobio kompenzaciju. Još je cela situacija pokvarila odnose između mene i tog fotografa, tako da mi je iskustvo ostavilo baš gorak ukus u ustima. U svakom slučaju, verovatno postoje ljudi koji okolo šetaju sa polu golom osamnaestogodišnjakinjom na majici.

Jednom sam 2012. godine bila na modnom događaju u Montkalm hotelu i kada sam krenula gore da se presvučem, neki fotografi su me pratili govoreći, "Kimberli, ispoziraj nam na stepeništu!" Generalno ne radim polunage fotke, ruka preko grudi je najekstremnije što mogu da uradim, ali sam u tom trenutku bila skroz u fazonu.

Sledećeg dana sam videla naslov u Dejli Mejlu "Sada nećeš osvojiti njegovo srce… Takmičarka iz Neženje se skinula u donji veš na modnom događaju" sa onom fotografijom koju su uradili na stepenicama hotela. Oni su izgleda mislili da ja učestvujem u emisiji Neženja i da se borim za srce Gavina Hensona. Ja sam bila u fazonu ko je Gavin Henson? Sada znam ko je, on je ragbista iz Velsa koji je godinama bio u vezi sa Šarlot Čurč. Ali ne bih išla na televiziju da se takmičim za njega, naravno. Izgleda da je na tom događaju bilo mnogo učesnika iz te emisije i jedna od njih je čak šetala pistom. Ali to nisam bila ja. Tada nisam znala da uopšte postoji britanska verzija Neženje, mislila sam da je to samo stvar u Americi.

Pre dve godine sam radio kao model u Londonu kada me je jedan fotograf preko Instagrama pitao da uradimo neke fotke zajedno. Nije mogao da mi plati i nije išlo preko agencije, ali sam želeo da izgradim portfolio tako da sam pristao.

Ljudi na setu su bili jako prijatni i fotkanje je bilo zabavno. Bilo je malo drugačije od onoga na šta sam navikao – tražili su mi da budem nepomičan, kao lutka i obukli su me u jako kratak drečavo crveni šorc, zlatnu kožnu jaknu i sjajnu kabanicu. Većinu vremena sam bio go do pojasa.

Šest meseci kasnije sam video te fotke u jednom onlajn magazinu – obrađene pastelnim ilustracijama. Pretvorili su me u Ken lutku. To nisam očekivao i zato sam poslao poruku tom fotografu ali mi on nije odgovorio. Nisam hteo da pravim veliku stvar od toga, ali trebalo je da mi kažu kakve fotografije radimo. Sada uvek unapred pitam za koncept pre nego što pristanem na fotkanje.

Radila sam fotografije za jedan srpski magazin – trebalo je da bude deo o kupaćim kostimima. Bukirali su mene i još nekoliko devojaka. Znali su naše mere, ali kada smo došle tamo, tokom priprema za fotkanje su imali užasne komentare, tipa "Nismo očekivali da će ovi kupaći biti mali na vama" i da ne mogu da veruju da je agencija poslala devojke kao što smo mi. Fotografisanje je trajalo satima i napravili su milijardu fotki u različitim kostimima i pozama.

Međutim, kada je to izdanje magazina izašlo u prodaju, videla sam da je deo sa kupaćima dobio samo jednu stranu i da su nam isekli glave na slikama. Naslov je bio u fazonu: "Vreme je da pokažete telo za koje ste se mučili cele zime!" Cela stvar je bila fejk glupost.

Za jedan od mojih prvih poslova sam bila bukirana da radim fotografije za Božićne čestitke za jedan amaterski fudbalski klub. Želeli su da pošalju specijalnu čestitku svojim sponzorima. Moj prijatelj fotograf mi je ponudio taj posao i kako sam tek počinjala da gradim karijeru nisam imala pojma šta da očekujem. Pitao me je da li sam raspoložena da uradim nešto provokativno, ali je rekao da fotke neće biti za javnost i da neće biti golotinje. Pomislila sam što da ne, uradiću to.

Konačan rezultat je više podsećao na neki promo za S&M klub nego na Božićnu čestitku za fudbalski klub. Radili smo nekoliko setova, na jednom je igrač bio na sve četiri gledajući u kameru. Imao je debeli lanac oko vrata dok sam ja stajala do njega i držala mu povodac. Plava manekenka je bila sa desne strane sa bičem. Ta tematika mi nimalo ne smeta, ali kada sam videla rezultate sve mi je izgledalo nekako prljavo i nepotrebno za jedan amaterski fudbalski klub.

Još na VICE:

Pitala sam sve moje momke šta rade sa mojim golim slikama

Izgubljene duše žurki na Tajlandu

Ren Hang i zabranjena nagost u komunističkoj Kini