Naučnici su našli novu vrstu zvezde koju ne umeju da objasne

Svi oblici života na Zemlji, uključujući ljude, sačinjeni su od elemenata nastalih u ekstremnim reakcijama duboko u trbuhu zvezda. Fosfor je među osnovnom grupom elemenata koji omogućavaju život, ali naučnici nisu sigurni koji tačno zvezdani procesi stvaraju ovaj važan biološki sastojak.

Sada je tim naučnika produbio misteriju porekla ovog važnog elementa otkrivši 15 „hemijski neobičnih zvezda“ u Mlečnom putu koje sadrže „veoma velike količine fosfora“, a koje nijedna teorija ne može objasniti, kako se navodi u studiji objavljenoj u časopisu Nature Communications.

„Fosfor je posebno zanimljiv jer postoji samo pet elemenata za koje znamo da od njih zavisi život na Zemlji: ugljenik, azot, kiseonik, fosfor i sumpor“, rekao je glavni autor Tomas Maseron, astronom na Instituto de Astrofisica de Canarias, Tenerife, Španija, telefonskom pozivu.

"Fosfor je se ređe susreće”, dodao je, "tako da uglavnom postoje velike nedoumice odakle dolazi." Maseron i njegove kolege izneli su nekoliko modela kako bi objasnili otkud zvezde bogate fosforom (P bogate), koje su možda slične davno umrlim zvezdama koje su zasejale ovaj element neopodan za život po našem Sunčevom sistemu.

Najverovatnija priča o poreklu je da su ove zvezde rođene iz pepela prethodne generacije masivnih zvezda koje su iz nekog razloga prekomerno proizvodile fosfor za svog života. Ovo bi zahtevalo da zvezde-potomci prođu kroz "sasvim specifičnu i posebnu nukleosintezu", kako kažu iz naučnici iz tima, misleći na proces koji se u unutrašnjosti zvezda odvija kako bi se stvorili novi elementi.

Ove masivne zvezde su raspršile rezerve fosfora po svemiru kada su eksplodirale u supernovu, stvarajući tako nova legla “P-bogatih” zvezda. Međutim, računarski modeli ovog scenarija sugerišu da bi on takođe trebalo da dovede do obogaćivanja ugljenikom, natrijumom i sumporom u narednoj generaciji zvezda. “P-bogate” zvezde koje su istraživali posmatrali ipak ne prate taj obrazac.

Takođe je moguće da su zvezde “P-bogate” bogate ukrale fosfor iz prateće zvezde u orbiti oko njih ili da su se u potpunosti stopile sa drugom zvezdom. Sudari između neutronskih zvezda - što su mrtve, urušene zvezde - pružaju još jedan potencijalni način za stvaranje oblaka gasa i otpada obogaćenih fosforom. Međutim, svim tim objašnjenjima na jedan ili drugi način su suprotstavljena stvarna zapažanja.

"Ovo istraživanje se bavi razmatranjem svih mogućnosti i isključivanjem svih njih", rekao je Maseron. "U osnovi, odgovor je da ne znamo." Iz tog razloga, tim planira da prouči zvezde u različitim talasnim dužinama svetlosti kako bi saznali više o njihovim hemijskim otiscima. Oni se takođe nadaju da će uočiti više primera ovih spoljnih zvezda kako bi videli da li pripadaju široj porodici zvezda sa istim neobjašnjivim istorijama.

„Pored dodatnih zapažanja koja ćemo napraviti, postojaće još jedan važan aspekt u vezi s saradnjom sa stručnjacima za unutrašnjost i evoluciju zvezda, koji sada moraju da razviju nove modele i eventualno primene novu fiziku kako bi pokušali da reprodukuju ono što smo opazili i tako eventualno otkrili poreklo tih zvezda “, zaključio je Maseron.