Brajan Molko, frontmen benda Placebo, fascinantna je osoba. Pre dve decenije se pojavio na sceni, na samoj oštrici pop kulture, kao kvir marginalac ipak nehajno prisutan na svim bitnijim mejnstrim događanjima. On oličava poslednje dve dekade promenljivih pogleda na seksualnost i identitet.Dvadeset godina posle prvog albuma, nije ništa manje vitalan. Placebo priprema retrospektivno izdanje i turneju u čast dvadesetogodišnje karijere, a Brajan je odvojio vreme da popriča sa nama o mokraći, X-faktoru, drogama i panku.VICE: Imaš li nekog, osim partnera, u čijem bi društvu potpuno opušteno bio nag?
Brajan Molko: Kad sam bio mali moj otac je šetao go po kući, i nije mi bilo svejedno. Dakle ne, ne skidam se u prisustvu svog sina. Jedino me garderoberka i šminkerka vidi golog, ali sa njom radim već šest godina tako da joj ne smeta. Menjam gaće – kad god izađem na binu, moram da imam čist par na sebi!Imaš li neki poseban par?
Imam jedne samo za nastup! Nosio sam ženske čipkaste gaćice, donosile su mi sreću. Kad god mi je trebala dodatna doza hrabrosti pred nastup, njih bih obukao.Jel' pomoglo?
Jeste, psihološki uvek pomaže! Kao, nosiš elegantno skrojeno odelo, a u stvari ispod ženske gaćice. Ili kad pevaš pred pet do deset hiljada ljudi, niko ni ne zna!Da se izjednačite po položaju.
Mi smo jedno vreme često imali upoznavanja sa fanovima koji bi pobedili na nekom takmičenju, sve dok me jednom prilikom nisu napali pa smo morali da prestanemo. Od tada se retko viđam sa fanovima, ali u ono vreme sam imao običaj da odem u WC i namerno se malo zapišam po prstima, ne operem ruke posle. Svi ti Placebo fanovi koji bi došli da se rukuju sa mnom, odneli bi delić moje mokraće sa sobom a nisu znali! Delić Molko DNK… ali to više ne radim.Kad si poslednji put odbio neku poslovnu ponudu?
Juče. Nažalost ne smem da kažem o čemu se radilo, ali bila je značajna poslovna odluka – mogli smo ogromne pare da zaradimo, ali Stefan [Olsdal, Placebo basista] smo odbili.Da li ti se to često dešava?
Kako da ne, nismo još završili na ambalaži lažne Nespreso kafe kao moj dragi stari drug Robi Vilijams. Bend više definišu odbijene ponude nego prihvaćene – što donekle važi i za sve ljude sveta. Lako je prihvatiti kad ti neko nudi novac. X-faktor u Francuskoj… ja meni je francuski kao maternji, ali ni za koje pare ne bih išao na taj karaoke šou.Da budeš sudija?
Da, ponudili su mi milion evra, ali pošto takve emisije imaju veliki udeo u upropašćivanju pop muzike, ni za koji novac nisam bio spreman na to. Znači eto, ja sam jedan od onih koji su odbili milion evra. Naši prioriteti su umetničke a ne finansijske prirode.Da li to stvara poteškoće?
Ne znam, ali ja prosto ne bih mogao sebe da pogledam u ogledalu da sam pristao. A to nema cenu.Da si na Mastermajnd kvizu, koju bi temu izabrao?
Pop osamdesetih. Znam da je ozloglašena decenija kad je muzika u pitanju, ali ja smatram da je pop važna umetnička oblast, zato me i ljute svi ti karaoke serijali. Ako uzmeš osamdesete, imaš na primer Ashes to Ashes, Bouvijeva pesma, muzički jako čudna, o skidanju sa heroina – a u svakom je top tenu! U isto vreme kad je Kejt Buš pevala „babuška, babuška, ja ja", Piter Gejbrijel je pravio neobičnu avangardnu muziku… sve te ploče bile su slušane, ljudi su tek otkrivali nove tehnologije, bili su spremni da pomeraju granice mejnstrim muzike.Misliš da toga više nema?
Danas je sve homogenizovano. Zbor karaoke programa, smatra se da postoji samo jedan prihvatljiv način da se otpeva balada, i samo jedan da se otpeva nešto brže, sve po šablonu. Kompletno sranje!Da li znaš za nekog ko još uvek radi nešto interesantno?
Iskreno da ti kažem, od belih izvođača ništa kvalitetno nisam čuo već dosta dugo. Ostaju mi u pamćenju samo crni umetnici, bilo da je R&B ili hip-hop u pitanju, ili koji već podžanr. Samo crnci danas rade eksperimentalne stvari. Šta god mislili o Kanje Vestu, koliko god suludih intervjua pročitali, čovek je jebiga neviđen talenat. Ima i Džej Zi novu ploču, eto gde je inovacija. Sigurno je nećeš naći kod Sajmona Kauvela. Ne znam da sam ikakav dobar beli pop čuo u poslednjih deset godina.Kad bi mogao da biraš u koji period da se vratiš, kada i gde bi živeo?
Ništa lakše! Imao bih 22 godine negde 1967., živeo bih u San Francisku, pravi hipi san. Nekad sam mislio da sam u duši panker, ali to je bilo od droga. Kad sam se sa tog sranja skinuo, postao sam neuporedivo manje ljut, počeo sam da meditiram, da učim o budizmu. Postao sam hipik! To mi je verovatno i prava priroda, samo su me droge ljutile. Znači eto, voleo bih da sam mogao da živim u hipi doba. Otišao bih da slušam Grejtful Ded u San Francusku.Kad misliš da si bio na vrhuncu u seksualnom smislu?
Uh! Pa to zavisi s kim sam bio. Sad sam u vezi ima već dve godine, tako da bih rekao da je to moj seksualni vrhunac! Najiskrenije sam zaljubljen, što je strašno važno. U ono vreme kad su nas pratile grupi devojke, skoro uvek bi se ispostavilo da je njima bilo stalo samo do toga da me odvuku u krevet, gde bi odjednom postale pasivne kao krpa. Meni ipak sve zavisi od emotivne veze i ljubavi.Pišanje pod tušem, da ili ne?
Naravno! Ne razumem zašto se neki ljudi kade, pod tušem valjda operu i dupe, u čemu je problem?I za kraj, koliko često lažeš tokom intervjua?
Ovaj mi je jedan od najiskrenijih do sada – još ništa nisam slagao! Kad lažem, obično se radi o nekom previdu, ređe je sa namerom. Eventualno ako nešto sročim da zvuči glamuroznije nego što jeste. Ali danas sam bio sasvim iskren.Još na VICE.com:Dvadeset godina posle "Nancy Boy": Brajan Molko, alternativni srcelomacVICE intervju: Luj TeruVICE intervju: Peti Smit
Reklame
Brajan Molko: Kad sam bio mali moj otac je šetao go po kući, i nije mi bilo svejedno. Dakle ne, ne skidam se u prisustvu svog sina. Jedino me garderoberka i šminkerka vidi golog, ali sa njom radim već šest godina tako da joj ne smeta. Menjam gaće – kad god izađem na binu, moram da imam čist par na sebi!Imaš li neki poseban par?
Imam jedne samo za nastup! Nosio sam ženske čipkaste gaćice, donosile su mi sreću. Kad god mi je trebala dodatna doza hrabrosti pred nastup, njih bih obukao.Jel' pomoglo?
Jeste, psihološki uvek pomaže! Kao, nosiš elegantno skrojeno odelo, a u stvari ispod ženske gaćice. Ili kad pevaš pred pet do deset hiljada ljudi, niko ni ne zna!Da se izjednačite po položaju.
Mi smo jedno vreme često imali upoznavanja sa fanovima koji bi pobedili na nekom takmičenju, sve dok me jednom prilikom nisu napali pa smo morali da prestanemo. Od tada se retko viđam sa fanovima, ali u ono vreme sam imao običaj da odem u WC i namerno se malo zapišam po prstima, ne operem ruke posle. Svi ti Placebo fanovi koji bi došli da se rukuju sa mnom, odneli bi delić moje mokraće sa sobom a nisu znali! Delić Molko DNK… ali to više ne radim.Kad si poslednji put odbio neku poslovnu ponudu?
Juče. Nažalost ne smem da kažem o čemu se radilo, ali bila je značajna poslovna odluka – mogli smo ogromne pare da zaradimo, ali Stefan [Olsdal, Placebo basista] smo odbili.
Reklame
Kako da ne, nismo još završili na ambalaži lažne Nespreso kafe kao moj dragi stari drug Robi Vilijams. Bend više definišu odbijene ponude nego prihvaćene – što donekle važi i za sve ljude sveta. Lako je prihvatiti kad ti neko nudi novac. X-faktor u Francuskoj… ja meni je francuski kao maternji, ali ni za koje pare ne bih išao na taj karaoke šou.Da budeš sudija?
Da, ponudili su mi milion evra, ali pošto takve emisije imaju veliki udeo u upropašćivanju pop muzike, ni za koji novac nisam bio spreman na to. Znači eto, ja sam jedan od onih koji su odbili milion evra. Naši prioriteti su umetničke a ne finansijske prirode.Da li to stvara poteškoće?
Ne znam, ali ja prosto ne bih mogao sebe da pogledam u ogledalu da sam pristao. A to nema cenu.Da si na Mastermajnd kvizu, koju bi temu izabrao?
Pop osamdesetih. Znam da je ozloglašena decenija kad je muzika u pitanju, ali ja smatram da je pop važna umetnička oblast, zato me i ljute svi ti karaoke serijali. Ako uzmeš osamdesete, imaš na primer Ashes to Ashes, Bouvijeva pesma, muzički jako čudna, o skidanju sa heroina – a u svakom je top tenu! U isto vreme kad je Kejt Buš pevala „babuška, babuška, ja ja", Piter Gejbrijel je pravio neobičnu avangardnu muziku… sve te ploče bile su slušane, ljudi su tek otkrivali nove tehnologije, bili su spremni da pomeraju granice mejnstrim muzike.Misliš da toga više nema?
Danas je sve homogenizovano. Zbor karaoke programa, smatra se da postoji samo jedan prihvatljiv način da se otpeva balada, i samo jedan da se otpeva nešto brže, sve po šablonu. Kompletno sranje!
Reklame
Iskreno da ti kažem, od belih izvođača ništa kvalitetno nisam čuo već dosta dugo. Ostaju mi u pamćenju samo crni umetnici, bilo da je R&B ili hip-hop u pitanju, ili koji već podžanr. Samo crnci danas rade eksperimentalne stvari. Šta god mislili o Kanje Vestu, koliko god suludih intervjua pročitali, čovek je jebiga neviđen talenat. Ima i Džej Zi novu ploču, eto gde je inovacija. Sigurno je nećeš naći kod Sajmona Kauvela. Ne znam da sam ikakav dobar beli pop čuo u poslednjih deset godina.Kad bi mogao da biraš u koji period da se vratiš, kada i gde bi živeo?
Ništa lakše! Imao bih 22 godine negde 1967., živeo bih u San Francisku, pravi hipi san. Nekad sam mislio da sam u duši panker, ali to je bilo od droga. Kad sam se sa tog sranja skinuo, postao sam neuporedivo manje ljut, počeo sam da meditiram, da učim o budizmu. Postao sam hipik! To mi je verovatno i prava priroda, samo su me droge ljutile. Znači eto, voleo bih da sam mogao da živim u hipi doba. Otišao bih da slušam Grejtful Ded u San Francusku.Kad misliš da si bio na vrhuncu u seksualnom smislu?
Uh! Pa to zavisi s kim sam bio. Sad sam u vezi ima već dve godine, tako da bih rekao da je to moj seksualni vrhunac! Najiskrenije sam zaljubljen, što je strašno važno. U ono vreme kad su nas pratile grupi devojke, skoro uvek bi se ispostavilo da je njima bilo stalo samo do toga da me odvuku u krevet, gde bi odjednom postale pasivne kao krpa. Meni ipak sve zavisi od emotivne veze i ljubavi.
Reklame
Naravno! Ne razumem zašto se neki ljudi kade, pod tušem valjda operu i dupe, u čemu je problem?I za kraj, koliko često lažeš tokom intervjua?
Ovaj mi je jedan od najiskrenijih do sada – još ništa nisam slagao! Kad lažem, obično se radi o nekom previdu, ređe je sa namerom. Eventualno ako nešto sročim da zvuči glamuroznije nego što jeste. Ali danas sam bio sasvim iskren.Još na VICE.com:Dvadeset godina posle "Nancy Boy": Brajan Molko, alternativni srcelomacVICE intervju: Luj TeruVICE intervju: Peti Smit