Reklame
Epidemija

Studente iz Studenjaka uprava izlaže riziku od zaraze korona virusom, evo šta oni na to imaju da kažu

"Apel je da sedimo kući i čuvamo zdravlje, ali molba je da prevalimo put od više sati, preko cele Srbije, ugrozimo i sebe i svoje bližnje."

pisao Milana Petković
24 Mart 2020, 4:22pm

Foto: privatna arhiva sagovornika

Studenti sudentskih domova u Srbiji iseljeni su iz svojih soba 17. marta, uz obrazloženje da na taj način staju na put širenju epidemije korona virusa, uprkos činjenici da je u domu "Studentski grad" bilo potvrđeno zaraženih studenata, kao i onih koji sumnjaju na zarazu. Akademci iz provincije na naredbu uprave doma ipak odlaze kud koji. Mnogi se vraćaju u svoje porodične kuće i stanove širom zemlje u kojima borave lica iz najugroženije grupe, one iznad 65 godina. Ovako dovode svoje najmilije u rizik od oboljenja, ali ipak postupaju u skladu sa uputstvima nadležnih.

Nakon ovog poteza, koji se kosi sa svim apelima koje država upućuje građanima usled epidemije, sledi još gori za koji slabo da ima opravdanja.

Naime, stiglo je novo obaveštenje uprave "Studentskog centra Beograd" u kojem stoji kako bi studenti sada trebalo ponovo, u sledeća dva dana, da svrate do doma u kojem u normalnim uslovima živi oko 4500 studenata i pokupe svoje stvari, jer je neophodno da se baš taj prostor ustupi na korišćenje lekarima. Zauzvrat im je obećano oslobađanje od plaćanja stanarine za sobe u kojima već ne borave i određene neimenovane beneficije kada se u njih vrate.

Uzimajući u obzir da je uveden policijski čas koji počinje u 17 sati, pitala sam studente kako i da li planiraju da izvedu ovu organizacijsku vratolomiju s obzirom na to da neki od njih žive na i po nekoliko sati vožnje udaljenosti od Beograda, kao i da li strahuju od zaraze jer su pozvani da krše preporuku o samoizolaciji donesenu usled vanrednog stanja uzrokovanog pandemijom korona virusa.

Sagovornike sam pronašla u Fejsbuk grupi koju su studenti osnovali pod nazivom - Studenti protiv pretvaranja studentskih domova u karantin, a koja trenutno broji nešto više od 4600 članova.

Sanja Paunović, 22, Filozofski fakultet

1585058162170-90552616_696845101057171_7885833360189161472_n
Foto: privatna arhiva sagovornika

Hoćeš li doći po svoje stvari i šta misliš da će sa njima da se desi ako ne ispoštuješ odluku uprave studentskog doma?

Zapravo da, imam tu sreću da živim samo pedesetak kilometara od Beograda, stoga dolazak do doma neće biti neki preterani logistički poduhvat. Krenuće neko od mojih ukućana sa mnom, autom.
Verujem da će se stvari pokupiti u neke kese ili kutije i da će biti sklonjene u određene magacine doma ili gde već. No, nisam sigurna da će to biti najsrećniji uslovi za iste. I iskreno se nadam da neće biti kažnjavanja ukoliko se ne postupi prema njihovoj odluci.

Kako uopšte komentarišeš razvoj situacije u Studenjaku i zvanično saopštenje da nakon što ste po hitnom postupku iseljeni, budete vraćeni masovno u isti prostor da biste uzeli ono što je vaše?

Kao i cela situacija oko korone, nedovoljno blagovremeno, poprilično haotično, ostavljajući ljude zbunjenim oko daljih koraka. Apsolutno razumem da je i sam Studentski centar zatečen, no verujem da su morali znati da su oni državna svojina i da će postojati realne šanse da se prostor doma uzme pod ruke države. Potrebno je zamisliti cik cak liniju, mislim da ona najbolje pokazuje sve kontradiktornosti oko nas. Evo tačaka na toj liniji:

1. Određen broj studenata je samostalno napustio dom prvih dana nakon pojave virusa u Srbiji.

2. Nakon toga, Studentski centar je naložio preostalim studentima da se vrate kući, uz uveravanje da se lične stvari ne moraju nositi i da će ostati tamo gde jesu, pošto je ovo samo mera predostrožnosti. Većina studenata koja je ostala u domu bila je protiv odlaska kući zbog stalnih propovedi da je bolje ostati tamo gde si, nego se vratiti u provinciju i raširiti zarazu.

3. Predsednik izjavljuje da su potrebni dodatni kreveti i da je Studenjak jedan od opcija za smeštanje lakših slučajeva oboljevanja.

4. Instagram objava stranice Studentskog centra kruži internetom, gde se studenti pozivaju da pokupe stvari u najkraćem roku.

Čija je ova situacija odgovornost? Misliš li da je samo i isključivo uprava doma donela odluku zbog koje će nekoliko hiljada studenata iz svih krajeva Srbije potencijalno ispaštati zajedno sa svojim porodicama?

Uh, odgovornost je svačija. Najmanji procenat dajem studentima, među kojima sam i ja, koji su napustili dom u prvi mah i samim tim pružili priliku za zatvaranje doma. Veći procenat odgovornosti pripisujem Studentskom centru koji je postupao neracionalno i zbog koga se veliki broj ljudi sada izlaže riziku da se zarazi koronom, jer mora otići u dom po stvari, u kom će biti bar stotinak ljudi na svakom spratu istovremeno, iako je to moglo biti gotovo još kada su studenti napuštali domove. Najveću odgovornost pripisujem vlasti. Do sada je već razvoj korone u Srbiji dobio određeni eksponencijalni oblik i delimično je moguće očekivati rast obolelih kroz naredni period. Na osnovu te računice su mogli da uvide koliko će im kreveta biti potrebno. Prva bih se odrekla svog mesta u domu zarad obolelog. Sve što je bilo potrebno učiniti, to je na vreme javiti, na vreme ponuditi period da se sačuva lična svojina, a sve mi je tamo, sve sam preselila u dom. Sigurna sam takođe da su mogli pronaći i neko bolje rešenje. Studenjak nema liftove u svim krilima, nije mi jasno kako očekuju da doktori rade. Neke sobe su kriminalno prljave, prašnjave, nepogodne za plućne bolesnike. Verujem im kada kažu da su im potrebni dodatni prostori, ali nisam sigurna da su izabrali najbolju opciju.

Šta bi poručila vlastima u vezi ovoga?

Nemojte pritiskati studente i svaljivati odgovornost na ljude koji nisu bili u prilici da se vrate u dom. Postupite jednom za ove dve nedelje malo organizovanije, sa manje panike u glasu i više poverenja u građane. To što su studenti najfleksibilniji, ne znači da su okačeni na ofingeru da mogu iste sekunde postupiti prema vašoj volji, bez obzira na to što je vanredno stanje. Brojne kočnice postoje, postojanje zabrane boravka u prostoriji gde je više od 5 ljudi. Nepostojanje međugradskih prevoza, svašta nešto. Sve to uliva dodatni strah studentima, stvari same po sebi nisu toliki problem. I nemojte misliti da smo sebični, jer zaista nismo i postupićemo onako kako je potrebno, ali uzmite u obzir i naše potrebe i strahove.

Marko Mlađenović, 23, Rudarsko-geološki fakultet

1585058875694-90783046_245074239860199_8075442199073914880_n
Foto: privatna arhiva sagovornika

Hoćeš li doći po svoje stvari i šta misliš da će sa njima da se desi ako ne ispoštuješ odluku uprave studentskog doma?

Da, sutra ću doći po svoje i stvari svog cimera jer sam ja opet bliži Beogradu, iz Čačka sam.
Mislim da će u suprotnom stvari biti skladištene u nekom magacinu za koji su upravnici domova rekli da nam ne osiguravaju da će sve biti na broju. Dolazim sa bratom koji mora uzeti slobodan dan na poslu.
Mogao bih i sam, ali ne bih smeo da se usudim da toliko vremena ostanem u domu i želim da izbegnem kontakt sa drugim nepoznatim ljudima jer treba da budemo svesni da je svako od nas potencijalni zaraženi. Plan je da se krene sutra u 5.00 iz Čačka da bih blagovremeno mogao da odradim svoj deo nametnutog zadatka.

Čija je ova situacija odgovornost? Misliš li da je samo i isključivo uprava doma donela odluku zbog koje će nekoliko hiljada studenata iz svih krajeva Srbije potencijalno ispaštati zajedno sa svojim porodicama?

Smatram da je ovo odgovornost političkog vrha i isto tako smatram da su upravnici domova i radnici Studentskog centra ovde samo marionete jer su i oni primorani da isprate sva ova dešavanja. Ljudima se mora pomoći, ali potencijalno žrtvovanje studenata nije način. U svetu su biznismeni, sportisti i druge javne ličnosti ustupili adekvatnije prostore od studentskih domova za obolele, to treba da se dogodi i kod nas. Apelujem na studente i njihove najbliže da se čuvaju jer nam država po ko zna koji put okreće leđa. Prvo je bilo predviđeno da se studenti iz Studentskog grada isele zbog univerzijade, bez da su imali adekvatan alternativni smeštaj, zbog čega su nam i rokovi pomereni. Studenti bi trebalo da traže da im se novac za stanarinu refundira jer nisu u njemu od 18. marta, kada su nas uveravali da nema potrebe da se iseljavamo, već da ponesemo samo one stvari koje su nam neophodne.

Koja je tvoja poruka srpskoj vlasti?

Mi studenti smo budućnost ove zemlje i smatram da bi bar u jednom momentu država trebalo da stane na našu stranu. Nemojte dozvoliti da studenti iz dana u dan sve više žele da odu iz ove zemlje.

Aleksa Tasić, 23, Matematički fakultet

1585060908546-91061781_883124985460816_1405389148373647360_n
Foto: privatna arhiva sagovornika

Hoćeš li doći po svoje stvari i šta misliš da će sa njima da se desi ako ne ispoštuješ odluku uprave studentskog doma?

Kao što je rečeno u obaveštenju ukoliko lično ne dođemo po stvari, one će svakako biti isnesene iz soba, međutim, nisam bas siguran da će ispoštovati svakog, te da će sve stvari uredno upakovati i smestiti negde u prostoriju. Ja svakako čekam obraćanje predsednika u vezi sa ovom situacijom, nadam se da ćemo dobiti konkretnije obaveštenje i plan kako bi se sve to izvelo, a ukoliko ne bude tako, planirao sam sutra da odem po stvari svakako, ukoliko nađem načina.

Kako uopšte komentarišeš razvoj situacije u Studenjaku i zvanično saopštenje da nakon što ste po hitnom postupku iseljeni, budete vraćeni masovno u isti prostor da biste uzeli ono što je vaše?

Po mom mišjenju, odigravanje svega ovoga uopšte nije bilo smišljeno, već su sve odluke donošene
mahinalno bez prethodnog razmišljanja. Povratak u domove je ravno odlasku u centar epidemije. S tim da je doneta konačna odluka da sve stvari moraju biti iznete iz soba Studentskog grada, veliki broj studenata će se opredeliti da te stvari lično iznese. Svakako, uzmimo u obzir da će svi studenti doći sa najmanje jednim roditeljem, prijateljem ili nekom drugom osobom koju su jedva namolilii da im pomogne, dolazimo u situaciju da će na relativno malom mestu i to zatvorenom biti mnogo više ljudi od broja dozvoljenih, što poništava preporuku predsednika, ministara i lekara.

Čija je ova situacija odgovornost? Misliš li da je samo i isključivo uprava doma donela odluku zbog koje će nekoliko hiljada studenata iz svih krajeva Srbije potencijalno ispaštati zajedno sa svojim porodicama?

Najveću odgovornost treba da snosi Ministarstvo Prosvete, svakako je ono tu da svima nama bude bolje, a takođe računamo i na predsednika Republike Srbije. Uprava Studentski centar je takođe objavila par obaveštenja, a da prethodno nisu bila ovlašćena od strane direktora Studentskog centra, već onako ishitreno napisana, što ne sme da se dešava za jednu takvu ustanovu koja je u službi studenata. Na kraju oni moraju da sprovedu sve te mere koje su naređenje od strane Ministarstva i predsednika.

Šta bi poručio vlastima?

Poručio bih da više povedu računa o statusu studenata u ovoj zemlji, jer svakako budućnost je u našim rukama.

Milica Marjanović, 23, Ekonomski fakultet

1585061168714-90775757_203065094312066_1201718857144729600_n
Foto: privatna arhiva sagovornika

Hoćeš li doći po svoje stvari i šta misliš da će sa njima da se desi ako ne ispoštuješ odluku uprave studentskog doma?

Mislim da nemam nekog izbora po tom pitanju, nije to samo neki ''koferčić nebitnih stvari'', meni je 5 godina života tamo, od dokumenata, preko garderobe, pa do računara, dakle sve. Garantujem da je većina nasi ponela sa sobom samo neki minimum, jer nam nisu dali vremena da se bolje organizujemo, uz reči da slobodno možemo ostaviti sve. Sada nas mole da odemo i pokupimo to ne bismo im olakšali posao, a za one koji ne mogu će se, kao, pobrinuti. Naravno da nemamo poverenja u njih, zbog prethodnog ophođenja prema nama, svesni smo da će pola toga što ostane biti ''izgubljeno'' a pola uništeno. Shvatate, to je oko 5000 studenata i svako ima po par godina sebe u tim sobama, nemaju oni ni vremena, ni sredstava ni dovoljno ljudi da se brinu o tome.

Kako uopšte komentarišeš razvoj situacije u Studenjaku i zvanično saopštenje da nakon što ste po hitnom postupku iseljeni, budete vraćeni masovno u isti prostor da biste uzeli ono što je vaše?

Tvoje pitanje sve govori. Smešno, žalosno, neodgovorno. Kontradiktorno. Javnosti se prikazuje jedna stvar, a radi se totalno suprotno. Apel je da sedimo kući i čuvamo zdravlje, ali molba je da prevalimo put od više sati, preko cele Srbije, ugrozimo i sebe i svoje bližnje. Pritom, masovno okupljanje nas na istom mestu... Već je sada gomila ljudi tamo, rok je četvrtak, dakle sutra će tek biti gužve. I moram da dodam, nismo mi studenti materijalisti, kako će nas verovatno predstaviti, jednostavno, tamo je sve što imamo, i otežaće nam život bezbroj puta ako ostanemo bez toga. Nema bezbednog načina da se ovo odradi, sutra ćemo svi krenuti u 5 ujutru, otići tamo i napraviti vašar, požuriti da što pre obavimo to, ne bi li se vratili pre nego budemo u opasnosti da nam pišu kaznu jer nismo u kući. Mogu da zamislim situaciju, hodnici u Studenjaku su vrlo tesni, portirnice male, fizički nije izvodljivo da držimo propisano rastojanje jedni od drugih, kamoli bilo šta drugo.

Čija je ova situacija odgovornost? Misliš li da je samo i isključivo uprava doma donela odluku zbog koje će nekoliko hiljada studenata iz svih krajeva Srbije potencijalno ispaštati zajedno sa svojim porodicama?

Ne mislim da je samo uprava doma doma kriva, opet i oni slušaju nekog ko je iznad njih. Ali, krivi su zbog toga što su to prihvatili bez pogovora, bez pokušaja da se dokaže da ova odluka prosto nije racionalna. Kako je za njih to izvodljivo, ne znam. Ali ako im je ''lakše'' da isprazne Studenjak prepun stvari nego da jednostavno usele postojeće prazne objekte, to nam svima govori da oni nemaju namere da vode računa o njima.

Šta bi poručila vlastima u vezi s ovime?

Nažalost smo mi svi suviše mali da bi se naša poruka čula, ali bih pitala kako ih nije sramota. I nemojte da lažete, ne smanjujete vi širenje virusa, vi ga sejete sve više svojim nemarnim, nelogičnim i iracionalnim odlukama! Dozovite se pameti, ovo nema smisla.

Maja*, 23, Farmaceutski fakultet

*identitet poznat redakciji, studentkinja je želela da ostane anonimna

Hoćeš li doći po svoje stvari i šta misliš da će sa njima da se desi ako ne ispoštuješ odluku uprave studentskog doma?

Prvobitno sam bila rešena da po stvari ne odem, kako ne bih izlagala riziku ni sebe, a ni svoje roditelje. Međutim u toku dana sam, razgovarajući sa drugarima iz doma saznala da ako sada ne odem po stvari, oni će ih spakovati u kutije i odložiti u nekom magacinu. Zato sam odlučila da po stvari ipak odem, jer nemam poverenja u to na koji način će se sa njima nadalje postupati.

Kako uopšte komentarišeš razvoj situacije u Studenjaku i zvanično saopštenje da nakon što ste po hitnom postupku iseljeni, budete vraćeni masovno u isti prostor da biste uzeli ono što je vaše?

Vreme i način na koji su odluke donete, prevazilaze sve granice logičnog i normalnog ponašanja, u skladu sa trenutnom situacijom. Prvo nam je, u utorak, 17.3, rečeno da napustimo dom, da bismo nedelju dana kasnije saznali da ipak treba da se vratimo i sve svoje stvari iznesemo iz soba. Znači 5000 studenata, sa bar jednim roditeljem u istom trenutku na istom mestu. Apsolutno kontradiktorno svim preporukama koje iz dana u dan slušamo.

Šta misliš, na koji način bi trebalo da se organizuješ da bi stigao do doma, pokupio stvari i vratio se kući, a da izbegneš policijski čas i potencijaln ostanak u domu tokom noći i rizikovanje zaraze?

S obzirom da je međugradski prevoz ukinut, jedina opcija je dolazak kolima. Opremiću se zaštitnim rukavicama, maskama i asepsolom i otići što ranije, da izbegnem gužvu.

Čija je ova situacija odgovornost? Misliš li da je samo i isključivo uprava doma donela odluku zbog koje će nekoliko hiljada studenata iz svih krajeva Srbije potencijalno ispaštati zajedno sa svojim porodicama?

Uprava doma sigurno nije sama donela tu odluku, to znam zato što smo ih mi, studenti, kontaktirali čim smo saznali šta se sprema. I oni su zatečeni ovom odlukom, ali naloženo im je od strane državnog vrha i osoba odgovornih za to i oni ta naređenja sprovode.

Šta bi poručila vlastima po ovom pitanju?

Državu, koja svoje studente tretira kao najnebitnije stanovnike i do čije joj je bezbednosti najmanje stalo, ne treba da čudi sve veći odliv mozgova. #ostanikodkuće od danas ne važi za studente iz provincije i njihove roditelje. Velika sramota!

Tagged:
studenti
zaraza
Rizik
preseljenje
karantin
vanredno stanje
dom za studente