Ovaj tekst se prvo pojavio na VICE France.U ruskom romanu Mrtve duše Nikolaja Gogolja, jedan od likova Ploškin, provodi sve vreme u potrazi za lomom koji bi doneo u svoju već haotičnu kuću. Ploškinov sindrom, ili Diogenov sindrom je skup opsesivno-kompulsivnih ponašanja, okarakterisanih kao preterano sakupljanje, povlačenje iz društvenog života i zapuštanje koje obično pogađa ljude preko 60 godina.
Reklame
U intervjuu za Figaro 2016. doktor Žan Klod Monfort, neurolog i specijalista za ovu oblast, objašnjava da je poremećaj često izazvan „traumatičnim događajem koji se desio još u ranom detinjstvu", ili kao stanje slično šizofreniji ili Alchajmeru.
Fotograf Arnaud Čočon skoro je proveo godinu dana dokumentujući dnevni život Žana, šezdesetogodišnjeg Francuza, kome je dijgnostifikovan Ploškinov sindrom. Arnaudov rad fokusira se na teške ljudske priče, a kad su se sreli Arnaud je odmah znao da je Žanova priča značajna. Ali to ne znači da ga je Žan dočekao širom raširenih ruku.„Bilo je veoma teško prići mu," kaže Arnaud. „Morao sam da steknem njegovo poverenje. Imali smo duge razgovore na ulici pre nego što me je pustio u svoju kuću. Ali smo se na kraju zbližili."
„U isto vreme svake noći Žan je lutao ulicama, uvek je imao istu rutu, u potrazi za onim što ga je najviše zanimalo: hrana da se prehrani i knjige i novine da zasiti svoju glad za znanjem. Sakupljao je sve vrste predmeta, bez obzira na to da li imaju neku upotrebnu vrednost, „ kaže mi Arnaud.„Njegov način života je neobičan, ali on ima sopstvenu logiku koja ga razlikuje od ostalih. Na primer, on vodi računa o životnoj sredini, isušuje hranu koju donosi kući iz kanti, da bi im smanjio zapreminu i da bi đubretari radili efikasnije. Spava na novinama na krevetu."
Žan kaže da je njegovo „interesovanje za kante" počelo 1995. mnogo pre nego što je napustio posao kao građevinski tehničar 2002. „Jednog dana sam video kobasice na vrhu kante," priča mi. „Uzeo sam ih i poneo sa sobom. Dao sam ih ocu koji je zaista uživao u njima. Pronalaženje raznih stvari tokom celog dana bilo je mnogo zabavnije nego raditi glup posao u kancelariji." On sada živi od onoga što pronađe i od nešto nasleđenog porodičnog novca.
Reklame
„Veoma je kulturan i načitan," kaže Arnaud o Žanu. „Seća se svega što je pročitao ili čuo na radiju, i redovno ide na izložbe i konferencije. Provodimo dosta vremena u razgovoru o istoriji i trenutnim dešavanjima. Ali on jedva da komunicira sa ljudima."
Jednom godišnje, Žan je prinuđen da ima kontakt sa ljudima. Zbog zdravstvenih i bezbednosnih razloga, gradsko veće insistira na tome da unajmi kompaniju za čišćenje koja godišnje odradi proveru njegovog stana i očisti ga – usluga za koju Žan mora da plati. "Kada se to dešava, trudi se da svoje najvrednije stvari skloni sa strane i da sačuva sve knjige i novine," Arnaud objašnjava.
"Tokom dva dana intervencije, pobaca se sve što je skupljao godinu dana. To je težak trenutak za njega. Bio sam tu tokom tih dana, i bilo je vrlo napeto. Žan se trudi najbolje što ume da sačuva većinu stvari, ali ne može protiv četvoro ljudi koji su došli da mu isprazne stan."
Ali čim čistači izađu, Žan se vraća u grad sa istim ciljem kao i uvek – da ispuni kuću sa gomilama hrane, novinama i drugim stvarima koje nađe.Još na VICE.comŠta stvarno možemo da uradimo sa tolikim đubretom u SrbijiZašto neki ljudi čuvaju previše životinjaOvaj tip obožava svojih 13.000 olovaka