Quantcast
Sobe mladih Roma: Mesto gde se sudaraju svetovi detinjstva i zrelosti

Veliki trud se ulaže da se odvoje prostorije za tinejdžere, što je moguće ako ih nema više od dvoje.

Socijalni pokazatelji ukazuju da stanje u populaciji mladih Roma u Srbiji nije bajno, uprkos evidentnom pomaku od početka Dekade Roma, međunarodne inicijative pokrenute 2005. godine. Mladi Romi se teže zapošljavaju od ostalih i, pritešnjeni predrasudama sa jedne, i običajnim pravom sa druge strane, mladi nalaze egzistencijalni izlaz u nevladinim organizacijama i sivom ekonomskom sektoru. Ipak je sve više njih i u zvaničnim tokovima. Slika životnog ambijenta mladog pripadnika romske zajednice još uvek je stereotipna i dobrim delom se zasniva na istini.

Tanka je granica kod Roma između detinjstva i odrastanja, iako je pre samo deceniju bila još nevidljivija. Pa bi direktno iz igre ili lakih zaduženja, osmišljenih kao vaspitno sredstvo, uranjali u svet bračnih i roditeljskih obaveza. 


Sve jača svest o potrebi za školovanjem, odložila je trenutak zvaničnog sazrevanja, ali i unela promene u planiranju životnog prostora. Tako je sve manje domaćinstava sa nekoliko generacija žitelja, a još manje onih gde se sve dešava u jednoj sobi. Veliki trud se ulaže da se odvoje prostorije za tinejdžere, što je moguće ako ih nema više od dvoje. Sledeći korak u osamostaljenju je sklepati, sagraditi, podići sopstvenu kuću, po vlastitom ukusu.


Protivno predubeđenjima ali i realno uglavnom zapuštenim uličicama mahala, domovi su im uredni, koliko spoljni uslovi – blato i prašina – dozvoljavaju. Ovo se tiče izolovanih romskih naselja, dok je u stambenim zgradama situacija u okviru datog proseka – ni po čemu se ne razlikuju od komšija. TV, kompjuter, sedeća garnitura koja se po potrebi pretvara u ležaj, najčešće i grejalica – redovni je inventar sobe svakog mladog Roba, baš kao i Srbina, Hrvata, Bugara... i mnogo šire.

Ambijenti se razlikuju po detaljima, premda i ovde ima pravilnosti: baš u sitnim cakama dešava se taj sudar svetova. Prestareli za igračke, sebi dozvoljavaju pogled u prošlost posedovanjem plišanih medveda i srca od jambolije. Već na drugom zidu moguće je sresti pogled zanosne obnažene lepotice sa kalendara.


Na zidovima su gotovo neizostavno ćilimi, ili njihove verzije od tanjeg materijala. Motivi su često verski, premda njihov izbor više zavisi od kolorita nego od konfesije. Nadreligijska crta ispoljava se u prizorima tigrova, paunova i drugih životinja poznatih po lepoti. Nekad je prisutan i žal za postojbinom, izražen umetničkim sredstvima – zidnim slikama iz staroindijskih epova. Gde se senzualno izvijaju ženska tela, a muškarci dokono puše u senci palmi i ogromnih džamija, što dozvoljava stvaralačka sloboda. 


Od ukrasa tu je uvek mnoštvo porodičnih fotografija. Ćilimi su i na podovima, neretko i u više slojeva što doprinosi boljoj izolaciji od zemljanog ili betonskog poda, ali i osećaju udobnosti. Sve ređe očekuju da se gost izuje, uvek se tu vrzma neki devojčurak koji će da pospremi za posetiocem. Ili neki malac koji će da otrči po sok i keks. Sobe su ušuškane raznobojnim ćebadima koji se tonom slažu sa jastucima. Izribani milijardu puta, često kriju poreklo – iz kanti, ili sa „buvljaka". Pokućstvo soba nikad nije novo, za razliku od kuhinja, dopremljenih često iz inostranstva. 

Kada bih morala da sročim definiciju enterijera životnog ambijenta mladih Roma, rekla bih da je to savršena kombinacija atraktivnog i praktičnog, jednostavnost bez izlišnog komfora. Sav višak stacioniran je u zajedničkoj prostoriji, koja buja od života sitnica. Još jedno im je zajedničko: natprosečna gostoljubivost domaćina, ničim izazvana, pa joj je vrlo teško i dolično uzvratiti.

Pogledajte sve fotografije:

Mikicina soba

Kompjuter sam dobio od mog tate kad sam završio peti ili šesti razred zato što sam bio dobar.

Ovu stolicu sam na primer doneo, mučio sam se tamo od Matijevića sam je nosio.

Uspomena od dede koji je umro.

Ovaj krevet smo dobili od komšinice što nam daje struju.

Sve sam to našao u kanti ili smo zaradili pomoću kanti.

Soba Mikicine sestre Marije

Mikijeva soba

Ovo je dres zvanične romske fudbalske reprezentacije Srbije podržane od FSS-a (levo). Sam sam ga dizajnirao.

Šešelj mi je lično poklono te knjige.

Ja sam krečio.

Brojanice skupljam, brojanice poklanjam, brojanice me smiruju.

Moja ćerka u majici Football People.

Zufina soba

Tigra mi je doneo Demuš.

Palme.

Soba Denisa Ibrahimovića

Denisovi baba i deda.

"Taj jastuk je iz kante. Šalim se - iz CIMa."

"Ovo su mi pokojni stric i sestra".

Demuševa soba