Ljudi nam pričaju o najglupljim načinima na koje su gubili drogu

Prethodno objavljeno na VICE Španija.

Kad god nešto izgubimo, osećamo se kao da nam izmiče tlo pod nogama. Znate ono kad dođete kući, odspavate sedam sati, probudite se i shvatite da vam nedostaju kartice i pasoš, a let vas čeka istog popodneva? Ili ono kad se vratite sa žurke, sakrijete kusur ketamina ali zaboravite gde, a bliži se nečiji rođendan? Hoću da kažem, užasno me nervira kad mi se droga negde zagubi. Gram nije isto što i ključevi. Ne možete da zamolite roditelje da vam pomognu da nađete pilulu koju st sačuvali u povratku sa festivala. Potraga je stoga obavezno suptilna, diskretna, duga, i često uzaludna.

Da bih otkrila koliko ovo zaista nervira ljude, potražila sam par blesavih priča o izgubljenoj (a ponekad i nađenoj) drogi. Kao i uvek, ako planirate uzimanje rekreativnih droga, testirajte ih i pazite šta radite (nešto više o tome ovde.)

„Pre par nedelja smo izašli na večeru u jedan bar, i kad smo završili, rekli drugu koji je plaćao da ne bude kurton nego da ostavi pristojnu napojnicu. On je teatralno u korpicu sasuo sve sitno iz novčanika. Problem je u tome što se nije setio da u sitnini ima ceo gram koksa. Nedugo pošto smo napustili lokal, shvatio je šta je uradio pa smo morali da se vratimo. Pitao kelnera da li je „možda ostavio nešto osim novca” a ovaj kao, „da, da, evo” i vratio mu gram dok smo se mi cerekali sa vrata.” – Dijego, 27

„Pre par godina, dok sam još živela sa mojima, vratila sam se sa festivala sva napržena i počela da perem veš. Znala sam da mi je ostalo nešto spida, ali nisam imala pojma gde sam ga stavila. Bila sam sigurna da je ko mene je sam se tačno sećala kako sam ga iznela iz šatora u povratku.

„Par nedelja je prošlo ali spida ni od korova. Nisam se previše brinula ali jesam malo paranoisala da mi ga ne nađu roditelji negde.

„Nekoliko meseci kasnije, kad sam sve to već zaboravila, spid je iskrsnuo u džepu od šorca – sav zgrudvan, kao mrvljena plastika. Šorc sam u međuvremenu i oprala i i nosila ne znajući. Sačuvala sam ga nako bezveze, i jedne večeri ipak podelila sa društvom. Računali smo, u spid se već meša sve i svašta, neće nam valjda škoditi malo deterdženta i omekšivača.” – Ana, 25

„Sa 22 godine sam se spremala za festival sa društvom. Završili smo drogu i posakrivali je svud po kolima – ja sam vozila. Odlučila sam da gram MDMA sakrijem u postavu pantalona, za slušaj da nam kola budu pretresali. Usput smo stale da piškimo, a meni mdma ispala u WC šolju. Videla sam kako pluta u vodi i urinu, upecala koliko sam mogla, ali veći deo sam izgubila. Mislila sam da će me se drugarice odreći, ali kad smo stigle ispostavilo se da je praktično svaka od nas uspela da izgubi bar nešto od droge koju smo ponele.” – Alba, 28

„Vutru sam uvek držala u najkičastijoj tašnici sa leopard-tufnama. Jednom prilikom sam se vratila iz grada prilično olešena. Dok sam vadila ključeve, trava mi je ispala na prag. Nažalost, mama je naišla par sati kasnije da počisti. Nije me nešto grdila, znala je šta mi klinci radimo, ali od tog dana se uvek mrštila kad bi videla da nosim onu tašnu.” – Ester, 32

„Otišao sam sa dva druga u klub, i bili smo nešto umorni pa smo odmah u startu uradili pola grama, a drugu polovinu je trebalo ja da sačuvam. Nešto kasnije, ortak je hteo da se doradi, a ja sam shvatio da ne znam gde mi je ostatak koks. Svugde sam tražio, ali džabe. Pozvali smo opet dilera i tražili još pola, što mora da ga je iznenadilo jer nas je snabdeo pre samo pola sata. Nešto kasnije, setio sam se da sam drugu polovinu zavukao u čarapu.” – Oskar, 26

„Ovo je više priča o nalaženju nego o gubljenju. Jednog dana mi je u autobusu ispao novčanik, u kom sam držala i travu i dokumenta. Vozač ga je našao, ljubazno otišao na adresu iz lične, ali vrata mu je otvorila moja mama, ja nisam bila tu. Nesrećnik je morao u hodu da se presabere, da li da me ocinkari ili da mi prosto ukrade štek. Odlučio je da je slaže, rekao joj je da je našao moj novčanik ali ga je ostavio kod kuće, pa kao, kad se ja budem vratila da ga pozovem na ovaj broj. Posle sam ga nazvala, našli smo se, i sve mi je vratio netaknuto. Objasnio mi je celu priču, ja sam mu se hiljadu puta zahvalila i shvatila da u svetu ipak ima još pristojnih ljudi. Dan kasnije me je porukom pozvao da izađemo, ali sam ga odbila. Možda bismo tako počeli jednu divnu ljubavnu priču, ali šta bih posle rekla deci kad me pitaju kako smo se upoznali.” – Adrijana, 27