Deset pitanja koja ste uvek želeli da postavite meteorologu u Srbiji

Znamo kakav status imaju taksisti, vozači GSP-a, medicinari, ljudi na šalterima, ali se sve do skora nisam zapitala kako je jednom meteorologu. A onda mi je taksista ispričao da njegovog prijatelja meteorologa, u gluvo doba noći, zovu domaćice da ga pitaju da li da prostru veš?

Morala sam da proverim istinitost te tvrdnje u razgovoru sa Nedeljkom Todorovićem, meteorologom sa 39 godina radnog staža.

VICE: Kako vas često doživljavaju ljudi?

Nedeljko Todorović: Ljudi nas često zovu i pitaju nas da li vam je stigla prognoza, kao da pada sa neba, a ne da se ona kreira i tumači. Ili misle da smo svemogući. Prosto postoje ograničenja u prognoziranju, to je činjenica i tako je svuda u svetu.

Da li je istina da vas u gluvo doba noći zovu zabrinute građanke da pitaju da li da prostru veš?

Da, ima toga!

Postoje li bizarni pozivi kada niste znali šta da odgovorite?

Ne, ne, ne. Mi smo u službi građana. I domaćica kada pozove, njoj je najvažniji događaj da li će da joj pokisne veš ili ne. Dakle to je njena preokupacija. Dobija informaciju i ona se prema tome ravna. Isto je sa vešom ili kada neko menja krov kuće. Koliko još suvog vremena ima da organizuje posao i tako dalje.

Da li je nekada bilo zloupotrebe vašeg telefona?

Ima retko pojedinaca koji ne razumeju problematiku prognoze vremena. Oni misle da prognoza vremena podrazumeva stopostotnu tačnost. U nekim situacijama je moguća ali u nekima ne, pogotovu ne za neki lokalitet. Prognoza ne može, na primer, da predvidi u kom selu će tačno biti letnji pljusak. To važi i za Beograd, bude pljusak u Zemunu, a ne bude na Voždovcu i onda taj neki nezadovoljnik zove i meteorolozi mu budu krivi što nije uspeo da obavi neki posao. Hvata se za neke detalje koje je prosto nemoguće predvideti. Neki put se i malo, kako bih rekao, nepristojnim rečnikom izražavaju. Ali mali je to broj. U većem broju se zahvaljuju i naknadno – bila je uspešna berba malina, stigao nam je krov.

Kada u medijima vidite naslove koji se odnose na vremenske prognoze a zvuče apokaliptično, kako reagujete na njih?

U principu smo nezadovoljni. Novine prodaju sve preko bombastih naslova i onda ispada da smo mi to rekli, a to je autor novinar preuveličao neki detalj. Taj naslov takođe ne priliči događaju. To ide na našu štetu, kada se tako nešto radi.

Da li je istina da je ovo leto bilo najgore do sada?

Ma kakvi! Sve je to već bilo. Dogodi se nekada neki rekord ako gledamo temperaturu. Postoji niz podataka od 130 godina unazad u Beogradu, što je lep niz za svet i Evropu, mada je to relativno kratak niz. I onda se desi da se obori neki rekord, ali retko se desi obaranje rekorda na mesečnom nivou. Ali i to je sve u nekoj decimali, nije ekstremno kao da se taj rekord drastično oborio. To su samo mala odstupanja.

Šta se od vas očekuje u kriznim situacijama kao što su na primer poplave?

Vidite mi ravnopravno posmatramo i regularne i ekstremne situacije. Ali na primer nama je bilo lakše jer smo preciznije analizirali količinu padavina koja nije uobičajena, kao kada je bilo ekstremno u 2014. godini zato što u našim pojmovima tj. u regionu je malo verovatno da će u jednom danu da padne 100 litara kiše po kvadratnom metru, kada je mesečni prosek 50-60 u jednom danu. Mi tada gledamo da budemo što precizniji ali pošto nije uvek moguće oslanjamo se na krajnji efekat mogućih posledica, pa se odlučimo za neku brojku odnosno parametar koji ukazuje na opasnost i koja može biti alarmantna. Mi nekada naglasimo tu ozbiljnost pa čak i ako ne bude baš toliko, bolje je naglasiti opasnost po život i imovinu nego da je nikada nismo rekli. Jer da nismo rekli onda bi bila mnogo veća nevolja.

Da li postoji nekada nešto što ne smete da kažete u javnosti?

Bilo je ali retko, ja pamtim samo par starih slučajeva. Bio je incident kada je bila havarija nuklearne elektrane u Černobilju, to je bilo 1986. godine. Tada je stigla politička direktiva, odnosno nalog iz nadležnog ministarstva direktorima tadašnjih saveza da dajemo meteorloške informacije ali da ih ne povezujemo sa nuklearnim incidentom. Mi smo normalno kolegama i prijateljima govorili, ali ne i zvanično. To je na žalost jedna tužna priča i politička neodgovornost. Tek kada je opasnost već stigla onda su politički krugovi odlučili da podele informacije, ali pre toga kada smo mi videli da će strujanje iz Ukrajine da prebaci ka nama i da dolazi kiša sa tim strujanjem – mi smo rekli da dolazi kiša ali nismo smeli da kažemo da sa njom dolazi i radijacija.

Oni koji su se razumeli oni su to shvatili. Tužna priča sa političke strane tačnije od tadašnje vlasti. Oni su se bojali frke i panike. Trebalo je upozoriti ljude da ne izlaze iz kuće, da ne pokisnu, da ne jedu trešnje, jagode, zelene salate, to su uradili tek nakon nekoliko dana kada je kiša već pala. A ljudi su već pokisli.

Danas bi bilo puno drugačije, sad preko interneta ne bi moglo da se sakrije ništa kada bi neko tamo rekao stiže radijacija iz, na primer, Mađarske, Poljske, neko bi odmah rekao – e, a kako će to uticati na nas?

Koliko klimatske promene utiču na vaš posao?

Uopšte ne utiču klimatske promene, pošto one ne postoje. To je moje lično mišljenje, ja se sad ograđujem. Klimatske promene kako se predstavljaju u javnosti, da je čovek uzrok klimatskih promena, ne postoje, to nije tačno, po mom mišljenju. Ekolozi brinu o zagađenju životne sredine pa brkaju pojmove. Klima ne zavisi od zagađenja. Ljudi zagađuju planetu ali klimu ne određuje čovek nego energija sa sunca. Čovek može samo malo da menja mikro klimu na primer ako posadi ili poseče šumu, ali to je samo mikro klima. Klima se ne manja od danas do sutra, nego reda veličine od nekoliko hiljada godina. Ljudi ne znaju šta znači pojam klime.

I jedno kliše pitanje, kakva nas zima očekuje?

To je dugoročna prognoza i jako je nezahvalna. Ja mogu samo da pokušam da pronađem metodologiju ali to nije pouzdano previše. Šta da vam kažem, po mom mišljenju bila bi ovo neka prosečna zima. Dva puta mesečno će biti zahlađenja sa kišom i snegom, na primer. A između toga bi bilo suvo sa maglom, evenutalno neki dan sa Košavom. Kada bi se sabralo bila bi neka prosečna zima, ne smem ozbiljno da iskačem iz toga.

JOŠ NA VICE.COM:

Kako žive ljudi u izolovanoj zoni Černobilja

Kako studenti u Beogradu uspevaju da se zagreju

Dolazi zima: Kako naći kres šemu