Foto: Aneta Bartos iz njene serije Dečak, posredstvom umetnice i Muzeja seksa
Jedino što je ređe od fotografkinje koja ovekovečava scene muške masturbacije za oči javnosti jeste ona koja taj čin vidi kao samo još jedan korak u dokumentovanju neprikrivenih istina o ljudskom životu. Ali za Anetu Bartos, tabui su kao tanušne crvene trake na finišu trke: postoje zato da bi se rušili.Radeći kao fotograf, Bartos je primenila žensku perspektivu umetnice na mušku i žensku golotinju, masturbaciju i, skorije, sopstveni odnos prema ocu bodibilderu u serijalu polunagih autoportreta. Upravo nežni i besramni portreti Bartosove, i sebe i drugih, čine je sastavnim delom bilo koje rasprave o tome kako savremene umetnice nastavljaju da oblikuju percepciju seksualnosti.
Reklame
Kad se Bartos preselila iz Poljske u Njujork sa 16 godina, nije znala ni reč engleskog. U svojoj novoj državnoj srednjoj školi u Bruklinu, ispričala nam je da je "fotografija bila jedini čas na koji je išla a da je osećala da preko njega može da se izrazi." Trebalo je, međutim, da prođe još nekoliko godina, na polovini njenih studija, da bi odlučila da se okuša u umetnosti koja joj je toliko prirodno legla.
Fotografija Anete Bartos iz njene serije Majmuni pauci, posredstvom umetniceGolotinja i polugolotinja konstante su i nekad i sad u radu Bartosove. Ona kaže da su za nju oba stanja nekako "istinitija". Mnogo toga je očigledno već u njenim ranim radovima, kao što je emotivni serijal Jutarnji sumrak ili njena eksplicitnija serija Na prodaju, u kojoj se mlade žene zajedno uvijaju u erotskoj ekstazi.Bartos je 2011. godine, međutim, prešla na potpuno novu temu. U to vreme primetila je da "postoji svega šačica uspešnih umetnica koje rade sa golim muškarcima." I tako, umesto da nastavi da se bavi vitkim, ženskim telima, svojim ili telima prijateljica, Bartos je odlučila da svoj objektiv preusmeri na muško telo."Delovalo je kao da je to uglavnom neistraženi fenomen", objašnjava ona, "naročito kad je u pitanju predstavljanje muške seksualnosti iz ženske perspektive." U serijalu Dečaci, iz kog su delovi predstavljeni u NSFW: Female Gaze, izložbi postavljenoj u saradnji sa Creators u Muzeju seksa, ova fotografkinja prikazuje muškarce u ležećim pozama, ispruženim po jeftinim motelskim sobama; neki od njih izgledaju kao da su se nedavno ispraznili, neki su usred samozadovoljavanja kao da ih niko ne gleda.
Reklame
Foto: Aneta Bartos iz njene serije Dečak, posredstvom umetnice i Muzeja seksaReakcije na projekat bile su oprečne, mešavina divljenja i zgražavanja. "Od tada je očigledno došlo do velikog napretka", kaže ona. "Međutim, čak i danas osećam otpor. Štampa kao da se plaši da prikaže umetnikovu viziju", na primer, "jednog vrlo ljudskog čina kao što je masturbiranje."Radeći serijal Dečaci, Bartos kaže da je shvatila da je fotografisanje muškaraca, naročito seksualizovanih golih muškaraca, "izazov, baš kao i osećaj moći." Nije se, međutim, zadržala kod njega. "Bilo je to nešto što sam želela da uradim i uradila sam", kaže ona. "Čim sam odgovorila izazovu i rekla ono što sam želela da kažem, pošla sam dalje na drugačije projekte."
Foto: Aneta Bartos iz njene serije Dečak, posredstvom umetnice i Muzeja seksaBartos je otkrila da je sledeći izazov za nju bio mnogo ličniji. Jednom godišnje, na otprilike nedelju dana, fotografkinja je odlazila u Poljsku, gde joj i dalje živi otac. Prilikom jednog takvog putovanja, otac Bartosove zamolio ju je da fotografiše njegovo telo, da ovekoveči čitav jedan život posvećen održavanju fizičke forme. Serija koja je iz toga nastala, Tata, prikazuje muke čoveka, doživotnog bodibildera, koji iščekuje da zub vremena neminovno ostavi trag na njegovoj izvajanoj formi.
Fotografija Anete Bartos iz njene serije Tata, posredstvom umetnice.Bartos je otkrila da je sledeći izazov za nju bio mnogo ličniji. Jednom godišnje, na otprilike nedelju dana, fotografkinja je odlazila u Poljsku, gde joj i dalje živi otac. Prilikom jednog takvog putovanja, otac Bartosove zamolio ju je da fotografiše njegovo telo, da ovekoveči čitav jedan život posvećen održavanju fizičke forme. Serija koja je iz toga nastala, Tata, prikazuje muke čoveka, doživotnog bodibildera, koji iščekuje da zub vremena neminovno ostavi trag na njegovoj izvajanoj formi.
Reklame
Fotografija Anete Bartos iz njene serije Tata, posredstvom umetnice.Serija koja je usledila, Porodični portret, nastavila je ovo poglavlje njenog rada ilustrujući njen sopstveni odnos prema ocu kroz starinske autoportrete. "Odnos oca i ćerke", objašnjava Bartos, "delimično zbog međuigre muževnosti i ženstvenosti, neverovatno je složen i plodno tle za istraživanje širokog raspona onoga šta znači biti čovek."Na tim slikama, Bartos i njen otac, obučeni u donji veš i spido gaćice, poziraju u idiličnom poljskom seoskom krajoliku. Dok njen otac napinje mišiće, Bartos visi sa grane, zadiže svoju suknju, leži detinjasto na kauču. Iako su lišene idolopoklonstva, ove slike otvoreno su pune poštovanja. One pokazuju ćerku koja je, još od detinjstva, ponosna na moćnu sliku koju emituje njen otac.
Fotografija Anete Bartos iz njene serije Porodični portret, posredstvom umetnice.
Fotografija Anete Bartos iz njene serije Porodični portret, posredstvom umetnice.One, međutim, pokazuju i ženu koja je spremna da istraži sopstvenu ranjivost kroz isti kritički pogled kojim proučava muškost, odnose i seksualnost. To, ukratko, ženski pogled znači za Anetu Bartos. On ne predstavlja dalju ograničavajuću etiketu za žensku umetnost, već pre najavljuje "promenu plime pozicije moći u umetnosti i društvu."
