Pa, eto, i to se dogodilo. Beograd, kao prestonica države i urbani centar Balkana, dobija prvi lokal namenjen slobodnom konzumiranju marihuane. Rađen po uzoru na kofi šopove u Holandiji, Prvi Gradski Coffeeshop bi trebalo da bude mesto koje će okupljati sve ljude koj žele da, uz popodnevni makijato, bez zentanja od policije, osuđivanja roditelja i okoline, izduvaju džoint i prelistaju novine. Jedini problem što je to apsolutno nemoguće. Ili je barem ilegalno, osim ako većina nas nije prespavala odluku o legalizaciji marihuane.
Reklame
Zaista treba ceniti optimizam kod drugih ljudi. To je kao da otvorite skijaški centar u Sahari, očekujući da je ledeno doba odmah iza ugla. Ili pokrenete restoran za kanibale, služeći večno teleći gulaš.Zaista, šta ljudi da rade u kofi šopu u kome je zabranjeno duvanje? Da puše imaginarne džointove? Da se gledaju međusobno, dodaju cigare jedni drugima i igraju se da je to prava stvar? U samom opisu kafića stoji da se preko dana može uživati u kafi, čaju i čil muzici. Zar se to ne radi u, otprilike, svakom kafiću? Doduše, ne pušta se u svakom kafuću čil muzika. Srećom.
Možemo da popijemo kafu ili čaj jednom, pa i deset puta, ali ne možete da očekujete od ljudi da dolaze u kofi šop, ispijaju espreso i čekaju reformu zakona. Samo ćete ih iznervirati. Biće to kao onaj skeč pajtonovca kada Džon Kliz odlazi u prodavnicu sira i Majkl Pejlin mu pola sata odgovara odrično za svaku moguću vrstu sira.- Je l imate vutru, možda?- pita mušterija konobara, kao da traži neki redak napitak, poput Koka Kole sa ukusom vanile.- Uh, stiže sutra, najkasnije prekosutra- odgovara i pita da li može da preporuči nešto drugo. Kafu možda?Jedini scenario u kome ovaj kafić može da ispunjava svoju prvobitnu funkciju jeste da postoji lažna točilica za pivo čijim se povlačenjem otvara tajni prolaz u zidu i vodi vas u zadimljeni podrum sa karipskom muzikom, poput onih kocarskih barova u Ratovima Zvezda, gde možete slobodno da duvate i obraćate se konobaru sa "brate".
