Brendon Džonson je prvu gangstersku vizit kartu video kada je imao oko 12 godina. Smeštenu u kutiju za cigare u kojoj su stajali džepni nožići njegovog tate, kao i zbrčkana sirova koža veverice, kao redak suvenir – na njoj je pisalo „pozdrav" od grupe koja se zvala Kraljevski jarci. Kada je ovaj dečak predtinejdžerskog uzrasta pitao tatu ko su Džester, Huker, Silvester, Kauboj i Mala Lasica, on je jednostavno odgovorio da je to napravio jedan njegov drug na času likovnog, dok su još bili u školi. Kasnije, kada je bio na fakultetu, Džonson je to malo više istražio i otkrio uglavnom neispričanu priču o istorijatu bandi u Čikagu.
Reklame
Danas je Čikago jedno od najsmrtonosnijihmesta u Americi. Tokom 2016. godine, u gradu se desilo 4300 pucnjava i više od 750 ubistava – više nego tokom nekoliko decenija – i neka su bila povezana sa bandama. Iskušenje je na ove vizit karte gledati kao na povratak u čudnija vremena, kada uzmemo u obzir oružano nasilje koje trenutno razara Čikago, ali one zapravo pomažu priči o tome kako je grad postao podeljen na rasnoj osnovi. Neke od karata su blesave i na njima su grafike Plejbojevih zečica, ali na drugima se nalaze pripadnici Kju Kluks Klana sa kapuljačama – reakcija na pojačanu emigraciju šezdesetih i posledica toga što su neki belci smatrali da im je domovina ugrožena.Mora se priznati da Džonson, koji sada ima 32 godine, nema nikakve veze sa gangsterskim nasiljem. On je samo tip iz predgrađa koji je završio književnost i i nakupio gomilu efemernih stvari koje je kompilirao u knjigu preko zingmagazina. Pozvala sam ga ove nedelje da ga pitam kako je sastavio knjigu Svemoćni i ludi, šta iz nje možemo da naučimo o istoriji ovog duboko nesrećnog grada, i i zašto je ova sasvim specifična štamparska potkultura završila u fanzinu.VICE: Za početak, da li si tokom istraživanja otkrio ko su bili Kraljevski jarci i zašto je tvoj tata decenijama kasnije i dalje čuvao njihovu vizit kartu?Brendon Džonson: Pa, Kraljevski jarci su bili manja bela banda sa severozapada Čikaga. Nisam mogao da nađem mnogo toga specifičnog o njima, ali moj tata je odastao u blizini aerodroma O'Hare u predgrađu, i kada je bio u srednjoj školi, jedan njegov drug je pripadao Kraljevskim jarcima. On je došao u tatin razred tek u trećoj ili četvrtoj godini – misli da su njegovi roditelji pokušavali da ga udalje od grada i života u bandi, da bi mogao da završi školu. U svakom slučaju, moj tata se sprijateljio s njim, i pretpostavljam da je on jednostavno dao tati tu vizit kartu, i sačuvao je, zato što je mali kul simbol. Stavio ju je u kutiju za cigare sa još nekim stvarima iz detinjstva, koja je završila na tavanu, gde sam je ja posle našao.
Reklame
Objavljeno uz dozvolu Brendona Džonsona/zingmagazinaKako si nabavio još njih?Izgleda da ima mnogo njihovih bivših članova koji su skupljali karte dok su bili u bandama. Često su se trampili karticama kada bi ih napravili. Tako da je to prirodna progresija, od ljudi koji su počeli da prave kolekciju dok su bili u bandi, ali su onda ostarili i napuštali ih, ali su se ipak sastajali sa bivšim rivalima i zabavljali se zajedno i razmenjivali sitnice kao što su vizit karte i džemperi sa obeležjima. Ja sam svoje kartice nabavio na internetu od bivšeg člana Gejlordsa, koji je tokom godina kupujući ih od ljudi nakupio ogromnu kolekciju. A takođe i od jednog kolekcionara takvih stvari, koji je osamdesetih bio haus didžej. Znao je nekoga ko je prodavao svoju kolekciju vizit karti latinskih bandi, koje su ređe.Koji je bio tipičan scenario kada bi neko dao nekome jednu od njih? Misim, tu nema informacija o kontaktu, niti bilo čega sličnog što bi moglo da bude korisno, zar ne?Informacije o kontaktu su se nalazile na ćoškovima na kojima su visili – na svojoj teritoriji. Mislim da su ih štampali samo kao vid prezentacije, da izraze ponos zbog toga što pripadaju toj bandi. Čuo sam da su imali običaj da regrutuju nove članove, pa su ih davali mlađim momcima iz kraja i govorili, „Da, to smo mi". I generalno, kao simbol pripadnosti. Kada bi pravili žurku u nekom baru ili tako nešto, mogli su da kažu, „Pokaži ovu kartu na vratima, i sve će biti u redu". I mislim da su se ugledali na društvene i sportske klubove koji su postojali u gradu pre njihovog vremena, od kojih su se neki vremenom pretvorili u bande, kao klubovi za mali bejsbol i tako to. Kao članske karte. To su usvojili iz grupa iz kojih su nastali.
Reklame
Da li je porast pojave bandi u Čikagu posledica opadanja učešća u civilnim organizacija za koje neki istoričari kažu da su bile karakteristične za Ameriku sredinom dvadesetog veka?Mislim da je to istina kada su u pitanju bande koje su nastale iz klubova malog bejsbola, ali Latinski kraljevi su šezdesetih bili politička grupacija. A pojavljivale su se i srednjoškolske bande u kojima su se klinci okupljali zbog teritorije, devojaka, i slično. Sedamdesetih i osamdesetih je bilo mnogo novopridošlica u gradu, i došlo je do podele na rasnoj osnovi. Bande belaca su mislile da brane svoj kraj od latino momaka, koji su se doselili u komšiluk, a u isto vreme su bili u sukobu i sa drugim bandama belaca. Latino bande su smatrale da se bore protiv diskriminacije, da paze na svoje ljude, i da brane živote svojih ljudi u Čikagu. Ako pogledaš knjigu, možeš da vidiš primer da su Gejlordsi imali simbole bele moći i takvih stvari, a čuo sam da je to više bio pozeraj, ali ipak su tu. Ali u isto vreme, bilo je savezništva i među rasama.Da li si naučio kako da tumačiš karte kopajući po urbanoj istoriji, ili samo tako što si proučavao njihovu estetiku?Pomalo od oboje, rekao bih. Očigledno je da su vizit karte Narodne nacije, Nacije ljudi – karte bandi koje su nastale kasnih sedamdesetih. Narodnu naciju je osnovao Leri Huver, i on je bio vođa bande Apostoli, i kada je bio u zatvoru je želeo da sklopi savez sa pripadnicima drugih rasa. Kao reakcija na to, one bande koje nisu bile uključene su sklopile drugi savez. Kasnih sedamdesetih je došlo do dinamičnih procesa. Narod i Ljudi imaju drugačije simbole. Tako da može da se vidi ko je kome bio suprotstavljen. Postoji par knjiga bivših članova bandi koji o svemu svedoče iz prve ruke, a ima i drugih sajtova koji se bave istorijatom tih stvari.
Reklame
Možeš li da mi ispričaš nešto više o ikonografiji ovih vizit karti? Sve kao da je napisano na starom engleskom, a na njima se pojavljuju stvorenja iz mašte, kao što je jednorog, što mi deluje malo blesavo za nekoga ko želi da bude gangster. Na šta bi nenaviknuto oko trebalo da se usmeri?Kada si autsajder i kada vidiš tu uvrnutu estetiku, kao što je „Svemoćni patuljasti Gejlordi odatle i odatle", pomisliš, „Šta to znači"? Ali ne znam, njima je to na neki način imalo smisla. Simbol okrenut naopačke je bio znak nepoštovanja, na primer. I mislim da su određeni simboli tu zato što su već postojali u štamparijama, zato što su koristili ono što im je bilo pri ruci, i ugledali se na druge bande. Odluka o dizajnu je bila pomalo ograničena na ono što su mogli da nađu ili nacrtaju rukom.Kako su te kartice pravljene i da li je njihov kvalitet potvrđivao poseban status kao uonoj sceniu Američkom psihu?Njihov kvalitet definitivno varira, i koliko ja mogu da vidim, sve su pravljene ofset štampom. Izgleda da je po gradu bilo dosta lokalnih štamparija gde su bande mogle da odu i odštampaju 500 vizit karata za 20 dolara, ili tako nešto. To su prilično standardne vizit karte, ali neke od njih, kao one Latino kraljeva koje ja imam, su šljašteće i crno-zlatne, tako da su bile otmenije. Neke deluju pomalo trodimenzijalno i presijavaju se, što je kolekcionarima primamljivije.
Možeš li da kažeš nešto više o tome kako su eksterni faktori hranili narativ pridošlica protiv etabliranih grupa, i kako je to doprinelo pojavi tih bandi?
Reklame
Šezdesetih i sedamdesetih su ljudi odlazili iz centra i selili se u predgrađa, a novi migranti su počeli da pristužu oko 1965, kada je Kongres promenio imigracionu politiku posle pritiska pokreta za građanska prava. I to je omogućilo ljudima koji nisu iz Evrope da dođu u SAD u veće broju. Tako da se doselilo mnogo latinosa, i mnogi od njih su dolazili u Čikago, zato što je u većim gradovima bilo više prilika. Tako da između ovih projekata civilnog društva, kao što je širenje Univerziteta Ilinoisa u Čikago, izgradnja obilaznica autoputeva, i tako dalje, različite grupe, kao što su bile grupe Portorikanca koji su tu živeli više generacija, su počeli da potiskuju i iseljavaju. Bilo im je potrebno novo mesto za život, pa su se selili dublje po teritoriji, u mesta kao što su Hambolt Park, Logan Skver, Viker Park. Mnogi od tih ljudi su se selili u predgrađa zato što su latinosi počeli da se naseljavaju u njihovim krajevima, a to im se nije dopadalo. I zbog te dinamike promena su ljudi koji su ostali tamo počeli da se osećaju ugroženo. Na kraju je to doprinelo pojavi uličnih sukoba između tinejdžera na koje su gotovo sigurno uticali stariji ljudi iz njihove zajednice, kao i stavovi njihovih roditelja.Ali ta priča se odigravala širom Amerike. Da li je kultura vizit karata bandi osobenost Čikaga?To je jedinstvena pojava za Čikago, i to mi je veoma zanimljivo i posebno kod njih. Ja dolazim iz predgrađa Čikaga, pa osećam određenu dozu ponosa prema tom gradu, i jednostavno mislim da je to kul i i u tom smislu idiosinkratični fenomen. Ne mogu da kažem zašto se to dogodilo samo u Čikagu, ali jeste, i to je deo njegove istorije i jedinstveni zabeleženi trag jedne potkulture koja je postojala neposredno nego što je sve digitalizovano.
