Jela sam "protiv nezavisnosti Kosova" u restoranu u Beogradu

Prošlo tmurno nedeljno podne bilo je savršeno za ručak u krugu najmilijih. Ali ne i za mene. Ja sam bila u kafani čije je puno ime „Pavle Korčagin, i kada drugi odustanu“. Otišla sam da vidim kako izgleda nova nedeljna ponuda koja se bazira na jelima zemalja koje nisu podržale nezavisnost Kosova, a čiji spisak nije toliko mali. Neke od zemalja koje se mogu naći na ovom jelovniku su: Angola, Irak, Indija, Izrael, Gruzija, Kongo, Jamajka, Kazahstan, Indija, Kirgistan, Kuba, Maroko, Laos…

Za ovu kafanu sam čula i pre, mislim da sam u njoj popila i po neko pivo dok sam kao klinka išla na metal svirke u nekadašnju „Dangubu“. Čovek mora zapamtiti ovaj prostor jer će ga još na samom putu ka njemu dočekati vrlo jasne i jake komunističko-socijalističke poruke i simboli prošarani kafanskim mudrostima. „Život je ono što se desi dok radimo druge stvari“, piše na zidu preko puta koga se nalaze naslikane crvene siluete radnika udarnika. Kada se uđe u samu kafanu njen enterijer vas prosto obuzme. Nema delića zida koji nije ispunjen nekim artefaktom koji vezujemo za našu komunističku prošlost. Međutim, čim se malo bolje pogleda, vide se kontradiktornosti.

Na njima ravnopravno stoje i Tito i Staljin i Lenjin i Če i ko zna ko još, kao da nikada nikakve razlike u njihovim ideologijama nije bilo. Možete zamisliti kakvu mi je konfuziju u glavi tek stvorio Instagram post koji me je targetirao kao ciljnu grupu, a na kome se reklamirala njihova nova nedeljna ponuda.

Zašto se kafana, koja je i bukvalno ideološki obojena u ideale bratstva i jedinstva, poigrava stvarima koje su u suštini nacionalističke prirode? Sa tim pitanjem i stomakom spremnim za belorusko nacionalno jelo Zrazy ušla sam u Korčagin da upoznam vlasnika Vojina Cucića, koji se ugostiteljstvom bavi već 15 godina.

Vojin je bio u žurbi jer je vlasnik još nekoliko kafana, a u toku je bilo i njemu važno krštenje. Seli smo za jedan veći sto, a konobari su obratili posebnu pažnju na nas, kao što to obično biva kada u kafanu dođe gazda. Budući da sam ja naručila jednu domaću šljivu, domaćin je rešio da me isprati pivom kako 'dama ne bi pila sama'. Pre nego što smo se dogovorili da uključim diktafon prodiskutovali smo o nekim stvarima, čisto da opipamo ko se gde ideološki nalazi i šta će biti glavna tema razgovora. Tek kada smo se fino osmotrili, oprezno smeškajući se, razgovor je i zvanično mogao da počne. Vojin mi objašnjava da je kafanu nasledio od oca, vođe radnih akcija i jugonostalgičara.

VICE: Da li vaš otac podržava pravljenje ovakvih akcija?

Vojin Cucić: Teško da neko ko živi u Srbiji, može da ima bilo šta protiv najnovijeg menija koji imamo. Osim nekih nevladinih organizacija. To je moja pretpostavka.

Zašto bi to bio problem, u meniju nema ničeg lošeg?

Sa naše strane nema, sa albanske možda ima. Mi samo na ovaj način pozdravljamo svaku zemlju koja nije priznala Kosovo. Želimo da se ljudi upoznaju sa zemljama koje su nam prijatelji. Ljudi uđu na Wikipediju, odakle i mi uzimamo specijalitete, i upoznaju se sa kulturom, saznaju koji je glavni grad… Uvek se u komentarima pojave i predlozi koja zemlja treba da bude sledeća. Trudimo se da budemo što aktuelniji.

Kako birate zemlju koja će se naći na meniju?

Ove nedelje je Belorusija, jer smo između ostalog i Zvezdu pratili tamo, a sledeća je Gvineja Bisao. Mnogo je zemalja koje nisu priznale nezavisnost Kosova i ljudi za to treba da znaju. Ko zna koliko takvih zemalja ima u stvari.

Posle priče o targetiranju gostiju, prilazi nam ljubazan Vojinov otac koji potvrđuje da zdušno podržava sina. Sa njim neko vreme razgovaramo o vremenu koje je proveo na Kosovu, kao i o tužnom raspadu Jugoslavije, koji po njegovim rečima niko u stvari nije želeo.

Da li bi Albanac ovde bio dobrodošao gost?

Bio bi. Pod uslovom da nije ekstremista. Ovde je svako dobro došao. Nekada su se u ovoj kafani od novinara krili čak i ljudi desnih uverenja.

Nakon što sam razgovor vratila na ugostiteljstvo, Vojin mi govori da su rezultati "kampanje" jako dobri i da je kod njih uvek puno, ali dodaje da profit od ovakvih akcija često ide u dobrotvorne svrhe i organizaciji Srbi za Srbe. Kafana se punila iz minuta u minut.

Da li je pametno mešati ideologiju i ugostiteljstvo?

Sa naše strane nije bilo nikakvih negativnih iskustava. U suštini, ovo su stvari oko kojih se svi ljudi slažu. Mi nismo podržali ni naprednjake ni demokrate pa da ovde bude svađe i raskola. Ovo su stvari oko kojih svi moraju da se slože.

A oko prava na seksualno opredeljenje?

To baš ne podržavam, niti ću. Ali van ove kafane, što se mene tiče svako može da radi šta hoće. Svako ima pravo na svoje mišljenje ali mislim da nećemo imati toliki konsenzus oko toga.

Vojin zatim odlazi. Ja ostajem da čekam jelo misleći o svemu što sam čula. Ubrzo mi stiže lepo dekorisan tanjir sa rolovanom piletinom u kojoj se nalazi šunka, šampinjoni i kuvana jaja. Proučavam jelovnik. Nedeljna akcija uvek se sastoji iz jednog reprezentativnog jela neke zemlje i roštilja koji je na popustu. Jela sa posebnog menija pravi njihova standardna kuvarska postava a država se odabira u hodu, u zavisnosti od toga ima li nekih novosti na političkoj sceni.

Ukus Belorusije je lep, pomislim, ali još uvek varim i sve što sam čula.

Mesto je toplo, kroz njega defiluju glumci izbegli sa obližnje probe u ludačkim zlatnim kič kostimima. Tu su i mlađi i stariji ljudi i dvojica Roma koji prave pauzu za ručak. Njihove uniforme gradske čistoće blješte narandžastom bojom, između šlemova sa petokrakom i mape bivše Jugoslavije.

Ljubazno se zahvaljujem konobarima koji me prate sa osmehom ali odlazim sa tugom. Sada kada znam da moji najbolji prijatelji ovde nisu dobro došli, zašto bih svraćala na pesmu i rakiju, i kakvo bi to slavlje uopšte bilo bez njih? Tamo gde moji prijatelji nisu dobrodošli, tamo zapravo nisam dobro došla ni ja.

JOŠ NA VICE.COM:

Kad nema drugog, potegni Dejton i Kosovo

Kosovo, "srce Srbije": nametnuti mit, ožiljak i metafora

Dan sa "izdajnicima" i "patriotama": Kosovo u Beogradu