Misteriozno poreklo čuvene italijanske 'kurvinske' paste

Članak je prvobitno objavljen na VICE Italy.

Negde u 2014, popularna TV kuvarica Najdžela Loson, objavila je recept na mreži. U pitanju su bile špageti alla puttanesca, klasično napolitansko jelo od testenine. Ovog avgusta, Najdžela je iznenada preimenovala svoju verziju jela iz „kurvinski špageti“ (italijansko ime se tako nekako slobodno prevodi“) u nešto što je više prilagođeno televiziji.

Ovo nije dobro prošlo kod italijanskog konzervativnog dnevnika Il Korijere dela sera, koji je optužio Losonovu za preteranu političku korektnost, pogrešno je citirajući da je ime jela „uvredljivo“. Nakon što je Loson pozvala novine, došlo je do izmene kako bi jasno dali do znanja da kuvarica ne želi da u potpunosti poništi ime jela, već da više ne koristi taj prevod.

U svom ažuriranom blogu, Loson piše da je promena imena inspirisana razgovorom sa korisnikom Tvitera Džimom Hjuitom, koji je rekao da ga je recept podsetio na „one dane kada je moja mama […] kuvala večeru koristeći sve što je bilo u ormanu“.

Recept – napravljen od inćuna, paradajza, maslina, kapara i belog luka – je u stvari savršen za večeru kad vas mrzi da kuvate. Kako nam kaže Luka Cesari, pisac i autoru Istorije testenina u deset jela, poreklo recepta je nejasno. Koliko Cesari saznaje, recept je prvi put opisan u kuvarima 1950-ih i 60-ih godina, iako se reference na sosove za testeninu sa maslinama, kaparima i inćunima (bez paradajza) mogu naći od početka veka.

„To je svakako noviji recept, ali ne mogu vam reći mnogo više o njemu od urbanih legendi koje sam pronašao na vebu“, rekao je Cesari.

Neki kažu da je puttanesku izmislio vlasnik javne kuće nedaleko od Rima; druge da je to bio vlasnik javne kuće u španskoj četvrti Napulja; treći da je njegovo ime referenca na zelenu, crvenu i ljubičastu sosa, sve boje donjeg veša koje nose žene koje rade u ovim bordelima; a četrvrti kažu da ga je izmislila seksualna radnica po imenu Ivet la Franses, koja ga je nazvala po svom zanatu.

Ali postoji nekoliko problema sa ovom teorijom bordela. Prvo, sastojci su toliko uobičajeni i laki za sklapanje da se to slikovito poreklo sosa čini malo nategnutim. Na primer, u knjizi Ipolita Kavalkantija iz 19. veka “Teorijsko-praktična kuhinja” pominju se vermičeli sa kaparima, maslinama i inćunima, što se smatra jednim od temelja moderne napuljske kulinarske tradicije.

Još jedna tačka sumnje je vreme kada se ime prvi put pojavljuje. Najranije spominjanje puttanesca sosa koje sam mogao pronaći je u vodiču za hranu i vino iz 1932. koji je objavila italijanska turistička organizacija Touring Club. Ali u ovoj knjizi jelo je nazvano maccheroni alla marinara.

Prvo pominjanje imena puttanesca koje sam mogao da nađem u štampi pojavljuje se u romanu “Smrtna rana” Rafaela La Kaprije iz 1961. godine, gde je zapravo opisano kao sicilijansko jelo. Italija je zabranila javne kuće 1958. godine, tri godine pre nego što je knjiga objavljena - i iako je moguće da je to ime popularizovano do tog trenutka, ali nikada nije štampano, to takođe ne sluti na dobro.

Najnovije hipoteze o poreklu imena vode nas do Iskije, predivnog mediteranskog ostrva na obali Napulja. Knjiga “La Cucina Napoletana” (Napolitanska kuhinja) iz 1977., autorke Žane Karole Frančeskoni, pripisuje pronalazak jela lokalnom slikaru po imenu Eduardo Koluči, koji je često pozivao prijatelje na svoje rodno ostrvo i gostio ih svojim specijalitetom, maccheroni alla puttanesca.

Članak u lokalnim novinama iz 2005. tvrdi da je sos zapravo 1950-ih stvorio Kolučijev nećak, arhitekta i džet seter Iskije Sandro Peti. Nekada je bio vlasnik restorana Il Rancio Fellone i rekao je da je jedne noći improvizovao brzu večeru za svoje goste tako što je nabacao neka „razna sranja“ – ili „una puttanata“, kako biste rekli na italijanskom, uobičajen izraz koji bukvalno se prevodi kao „kurvina stvar ili akcija“. Ovu teoriju podržava i pisac hrane Džeremi Parzen.

Izraz „puttanata“ nije baš izuzetak u italijanskom jeziku – mnoge italijanske psovke odnose se na žene i seksualni rad, ili na ženske genitalije. Iako se takva vrsta jezika sve više smatra zastarelom na engleskom, te rasprave tek počinju u Italiji. Dok italijanske feministkinje sada koriste prevode engleskih reči da upućuju na seksualni rad na nestigmatizirajući način, većina izraza koji se odnose na seksualni rad su negativni, i još uvek veoma česti u svakodnevnom govoru.

Ipak, i dalje je okej ovako nazivati pastu, za sada. Jedino što verovatno nikada nećemo moći da saznamo zašto je ovo skromno jelo od testenine uopšte tako nazvano.