Teorije zavere i nesigurnost u vezi sa majmunskim boginjama se šire baš baš brzo

Nove ankete obavljene širom sveta pokazuju da svest o majmunskim boginjama raste - kao i teorije zavere o njima, od kojih su mnoge direktno reciklirane od lažnih tvrdnji o kovidu. Dok krajnja desnica koristi majmunske boginje kako bi promovisala anti-LGBTQ teorije zavere, a istaknuti antivakseri su već izjavili da neće ozbiljno shvatiti ovu bolest, sve je izvednije da ljudi sve više iskazuju sumnju. Postoji, takođe i primetan - mada i dalje mali - procenat ljudi koji ne znaju u šta da veruju u vezi sa ovom bolešću, što stvara pogodno tle za teoretičare zavere.

Glavni izvor informacija koje trenutno imamo o majmunskim boginjama je iz ankete koja je objavljena 29. jula od strane Centra za javnu politiku Anenberg sa Univerziteta u Pensilvaniji. Znamo iz drugih anketa u maju da je većina Amerikanaca tada izjavila da ne obraća pažnju na izbijanje majmunskih boginja, ali je anenberška anketa pokazala da svest o ovoj bolesti počinje da raste. Dok je oko 80 posto ispitanika reklo da nije zabrinuto zbog zaraze majmuskim boginjama u sledećih nekoliko meseci, 69 procenata ispitanika je znalo da se majmunske boginje uglavnom šire bliskim, trajnim kontaktom sa zaraženom osobom, što sugeriše da su već čuli ili čitali nešto o ovoj bolesti.

Ali upravo tu stvari već počinju da budu malo nejasne ljudima: 26 posto ispitanika nije bilo sigurno da li je ta osnovna činjenica - da se majmunske boginje šire bliskim kontaktom - tačna. Takođe, 51 posto ispitanika nije sigurno da li vakcina protiv majmuskih boginja postoji, iako je jedan tip vakcine već odobren od strane američkog Zavoda za kontrolu hrane i lekova (ista vakcina koja se koristi u sprečavanju malih boginja).

Dalja pitanja o specifičnim zavereničkim verovanjima o majmunskim boginjama su pokazala da nekoliko narativa zavere već cirkuliše, iako ostaju u ekstremnoj manjini. Oko 34 procenata ispitanika nije sigurno da li je istina da su majmunske boginje proizvod “bioinženjeringa u laboratoriji”, za šta ne postoje apsolutno nikakvi dokazi. Teorije o curenju kovida iz laboratorije su se, naravno, daleko proširile, iako nema sigurnih dokaza da se to desilo. (Tri preliminarne studije koje su objavljene u februaru su pokazale da je teorija o tome da je kovid nastao na ribljoj pijaci stručnjacima i dalje najubedljivija. Dve od te tri studije su sada objavljene sa stručnim recenzijama, iako i dalje ne daju odgovor na pitanje koje životinje najverovatnije imaju veze sa bolešću.)

Ispitanici su takođe upitani da li su majmunske boginje “namerno puštene od strane naučnika da skrenu pažnju sa neuspeha Bajdenove administracije”. Samo je mala manjina - sveukupno 10 posto -  rekla da je ta ideja verovatno ili sigurno tačna. A 21 procenat nije sigurno da li je istina da su majmunske boginje izazvane izlaganjem 5G signalu, što je još jedna reciklirana teorija zavere o kovidu. 

Sve u svemu, dok teorije zavere o majmunskim boginjama ostaju na margini, postoje dokazi da bi nesigurnost, nedostatak dobre komunikacije na ovu temu i veliki broj teoretičara zavere koji uvek traže način da se pridruže najnovijem naletu mišljenja moglo da stvori još više sumnje javnosti u majmunske boginje i vakcinu koja se koristi protiv njih. Institut za strateški dijalog, antiekstremistički trust mozgova, je ono što se događa nazvao “iseci-zalepi zavere”, tj. ponovno korišćenje istih ideja koje su doživele uspeh u toku kovid pandemije.

“Mnoge od ovih zajednica i osobe od uticaja u njima su sada potpuno svesni uspeha svojih priča o “plandemijskim” dezinformacijama”, napisalo je dvoje pripadnika Instituta, “kojima su pokušali da diskredituju zdravstvene radnike i njihove institucije”.

Autori citirane studije su krajnje svesni da nam već ponestaje vremena da zaustavimo širenje loših, lažnih ili štetnih mišljenja o majmunskim boginjama. “Sada je vreme da se spreči izlaganje dezinformacijama o majmunskim boginjama”, rekla je Ketlin Hol Džejmison, direktorka Centra za javnu politiku Anenberg,  u saopštenju za medije o anketiranju. “Od kritične je važnosti da zdravstveni radnici zabrinutim pojedincima ponude tačne informacije o načinima prenosa ovog virusa i sprečavanja zaraze. Vakcinacija onih koji su najviše ugroženi bi trebalo da bude od nacionalnog značaja”.