Najčudnije reakcije koje istopolni roditelji dobijaju od strejt ljudi

Kad sam bila trudna sa našim sinom, moja supruga Sem i ja često smo zamišljale svoje živote posle porođaja: neizdrživu slatkoću vremena za kupanje deteta, neizbežni napad umora, prljanje pelena usred noći. Znale smo da će sve u našoj vezi da se promeni i da će biti skoro nemoguće pripremiti se za ono što nas čeka.

Kao istopolni roditelji, međutim, znali smo da ćemo možda morati da se čeličimo za nešto drugo: promenu u načinu na koji nas vidi svet. Iako će proći godine pre nego što nas sin shvati da je zato što ima dve mame drugačiji, vrlo rano ćemo morati da donosimo neke odluke u vezi s njim: kojim jezikom ćemo se služiti da opišemo našu porodicu, kako ćemo odgovarati na pitanja najmilijih i potpunih neznanaca, kako ćemo reagovati na slična zapitkivanja radoznalaca.

Bolničko osoblje tamo gde sam se porodila imalo je iskustva sa istopolnim parovima i napravilo je atmosferu u kojoj smo se osećali dobrodošlo i slavljeno. Ali u svetu sa kojim smo se susretali od tada, reakcije su često delovale prilično komplikovanije. U restoranima i prodavnicama, muškarci i žene želeli su da zastanu i postave nam pitanja o našem prelepom dečaku. Često su njihove čestitke bile upućene onoj koja ga je trenutno držala u rukama; ako je neko bio zbunjen kad obe odgovorimo, nije to pokazivao. Kad ljudi pitaju: "Ko mu je mama?", mi im kažemo: "Obe." Često, kad ljudi saznaju da smo istopolni roditelji, osećaju slobodu da nas pitaju ko ga je nosio, da li smo ga dojili, kako smo odabrali donatora. Mi smo strašno otvorene u svojim odgovorima, ali često se pitam da li bi istu vrstu pitanja postavljali hetero paru.

Ti suptilni izlivi netaktičnosti često su frustrirajući (kad nisu duhoviti), a daleko od toga da smo usamljeni u svojim iskustvima. Dole smo sakupili priče jedne grupe istopolnih parova iz svih delova zemlje o reakcijama ljudi sa kojima su se susreli i kako su odlučili da na njih odgovore.

Dana i Megan - Ventzvil, Misuri

Dana: Dok smo bile mlađe i odlazile u restorane sa našim sinom i ćerkom — blizanci, sada imaju devet godina — konobari bi se obraćali isključivo mojoj supruzi Megan. Deca tada još nisu bila dovoljno odrasla da naručuju za sebe, a osoblje je prosto pretpostavljalo da ženstvenija od nas mora da je majka. I nije to bilo samo jednom ili dvaput — to se bukvalno dešavao svaki put kad bismo izašli da jedemo. I nije se svodilo samo na te situacije. Kad bismo zajedno išli do prodavnice i neko bi prokomentarisao našu decu, uvek bi gledao direktno u Megan i pitao: "Koliko godina imaju? Jesu li blizanci?" Mislim da je ljudima lakše da asociraju ženstveniju osobu sa majčinstvom.

Deca u školi ponekad dobijaju komentare od druge dece. Ona nisu nužno zlobna ili prezriva, samo neinformisana. Naša ćerka se ne snebiva da govori svima kako ima dve mame, ali oboma je jasno da ne razumeju svi našu porodicu i mislim da ona posebno voli da vidi izraz lica ljudi kad im kaže da ima dve mame i nijednog oca. Najčešći odgovor koji dobija od druge dece jeste: "E, pa ne možeš da imam dve mame jer onda ne bi bila rođena" ili "Hoćeš da kažeš da imaš mamu i maćehu. Ne možeš da imaš dve mame."

Deca takođe često pitaju našu decu znaju li ko im je otac. Ova vrsta razgovora obično se vodi u našem domu, ali deca razumeju da ona ne mogu biti ta koja će edukovati drugu decu u školi. Objasnila sam da se ne slaže svako sa ovom vrstom porodice koju mi imamo, što je, naravno, teško saopštiti sopstvenoj deci. Na sreću, imamo veoma bistru i brižnu decu i ona imaju jedno drugo kad su u školi, koja je jedno veoma inkluzivno okruženje sa bezrezervnom podrškom. Nikad nismo imale nikakvih problema sa nastavnicima ili administracijom. Osećam da smo imale sreće, budući da živimo u predgrađu na Srednjem zapadu koje nema veliku gej populaciju.

Majk & Skot Krenston - Roud Ajlend

Majk: Morao sam jednog dana da odvedem svog petomesečnog sina na zakazano kod lekara. Prijavio sam se na šalteru i potom seo u čekaonicu. Žena koja je sedela kraj mene pitala me je: "Da li se vi danas igrate gospođe Majke?" Jednostavno sam joj odgovorio: "Ja sam gospodin Otac, po čitav dan, svaki dan."

Jednom drugom prilikom, kupovali smo namirnice sa sinom. Dok smo bili u redu na kasi, kasirka je rekla: "Jao, što je sladak. Koji od vas dvojice je otac?" Moj muž je odgovorio: "Obojica smo mu očevi." Ona je na trenutak delovala zbunjeno, a potom je pitala: "A jeste li vi gej?" Mi smo se nasmejali, a moj muž je rekao: "Jesmo." I dalje delujući zbunjeno, ona je tad pitala odakle nam dete. Tad sam se pretvorio u sarkastičnog sebe i rekao joj: "U redu za hleb. Bio je na popustu pored ražanog hleba, ali nema barkod. Možda ćete morati da zovete poslovođu da vam proveri cenu."

Džejmi i Emili - Los Anđeles, Kalifornija

Džejmi: Mi smo međurasna usvojena porodica sa dve mame, tako da smo jedan poseban mali trio. Često se susrećemo sa štrecanjima i zbunjenim pogledima. Jedna situacija koja je posebno bolela bila je kad smo jedne nedelje uveče porodično išli na sladoled.

Moja supruga Emili držala je našeg tromesečnog sina u nosiljci i mi smo se igrale s njegovim malim stopalima i rukama dok je bio vezan za njene grudi. Kad smo došle na red da naručimo, žena za pultom je pitala: "Oh, da li ga čuvate?" Nastala je duga pauza. "Ne, on je naš sin", rekla sam.

Duboko me je povredilo što nije doživela nijednu od nas kao roditelja dragog malog dečaka kog volimo i odgajamo od njegovog rođenja, i da smo morale da objašnjavamo da smo mu porodica. U tom trenutku smo shvatile da će naš sin jednog dana razumeti ta pitanja i da će morati i sam da odgovara na njih. A kao njegovi roditelji, moraćemo da naučimo kako da ga najbolje pripremimo za njih.

Kevin i Jangir - Njujork, Njujork

Kevin: Brzo shvatite da deca nemaju nikakvih predrasuda o dinamici vaše porodice, već da su drugi roditelji ti kojima bi moglo da bude neprijatno. Jednog dana dok smo odlazili iz škole, naši petogodišnji dečaci i ja naleteli smo na jednog od njihovih drugara iz odeljenja i njegovu majku. Taj drugar je uzbuđeno rekao: "Vidi, evo mame blizanaca." Njegova majka je postiđeno rekla: "Ne, to im je tata." Na to je sin rekao: "Ne, onaj drugi je tata, ovaj je mama." Njegova mama se izvinila, ali meni je čitava ta situacija samo bila smešna.

Tito i Entoni Filadelfija, Pensilvanija

Tito: Moj muž i ja bili smo zajedno sedam godina kad smo konačno dobili priliku da usvojimo dete. Zamišljali smo da će nas čudno gledati dok se budemo šetali, ali kako čovek da se pripremi za tako nešto? Za naš prvi Dan očeva, naš sin je imao skoro mesec dana. Odlučili smo da skoknemo do tržnog centra nešto da prezalogajimo. Dok smo bili u prodavnici, prodavačica nas je pozdravila i rekla: "Ijao, momci, vidim da vam je uvaljeno da dadiljate." Nismo znali da li da se smejemo ili da je pitamo zašto je pretpostavila da mu nismo očevi.

Ta vrsta suptilnog neznanja je nešto sa čim smo se suočavali čitavog života kao gejevi, ali kao očevi više ne znam kako da se nosim sa pogledima i stereotipima kojima nas zasipaju. Činjenica da nas konstantno pitaju koji od nas je mama a koji tata, koji od nas ga doji ili koji ga je "istisnuo napolje" potvrđuje da je to neznanje — čak i u našim sopstvenim porodicama —itekako prisutno. Ljudi možda misle da je to smešno ili šala, ali mi se u potaji mrštimo na takve opaske.

Aleks i Karen Memfis, Tenesi

Aleks: Postati majka je moj životni san. Nakon što smo stupile u brak, moja supruga i ja smo odabrale donatora koji je odražavao nas obe — i po osobinama, i po spoljnom izgledu — i napravili embrion sa mojim jajašcima, koja su potom implantirana u moju suprugu. Naša iskustva u periodu "drugog stanja" prilično su se razlikovala.

Dok smo bile u kupovini, nepoznati ljudi bi je pitali kad treba da se porodi, da li zna kog pola je dete, da li je već odabrala ime. Ja bih samo stajala pored, prebacujući težinu s noge na nogu, smeškajući se a opet se osećajući neprijatno. Njen sve veći stomak otkrivao ju je kao buduću majku, dok su ljudi dizali obrve kad sam ja sama kupovala kolevku ili dečje sedište za automobil.

Suština opstanka gej osobe jeste znati koje situacije i delovi grada su bezbedni za deklarisanje. Živim po maksimi: "Ako me pitaju, neću lagati. Ali ako se ne osećam bezbedno, neću nepotrebno otkrivati lične informacije."

Prošlog meseca, onoga dana kad je rođen naš sin, medicinske sestre su, dok su pričale među sobom, prokomentarisale: "Kako je beba ispala tako da liči na onu drugu?" Čitav porodiljski sprat bio je zabezeknut. Prilikom prvog zakazanog lekarskog pregleda, bili smo u prostoriji i moja supruga je krenula da ga doji. Sestra je pokušala da ćaska sa mnom i rekla: "A vi, jeste li vi tetka?" Nekoliko ljudi je pitalo: "Kako će vas zvati obe? Neće li ga to zbunjivati?" Naš standardni odgovor je: "Kad bude vikao 'mama', obe ćemo dotrčati." Je li to tako teško zamisliti? Mi smo samo dva roditelja koji odgajaju dete. Naša svakodnevica je jednako banalna kao i svačija.

Pratite Lauru Li Ebi na Tviteru.

Još na VICE.com:

"Popovi" se ljube ispred atinske katedrale u slavu zakona o istopolnim brakovima

Stariji gej ljudi pričaju o ljubavi i braku

Rumunski roditelji protestuju jer im je britanski istopolni par usvojio decu