Ajahuaska obećava kao lek za tešku depresiju

„Leon“ je mladi Brazilac koji se dugo mučio sa depresijom. On piše anoniman blog na portugalskom, u kome opisuje izazove življenja sa mentalnim oboljenjem koje pogađa nekih 300 miliona ljudi širom sveta, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.

Leon je među otprilike 30 posto pacijenata koji pate od depresije otporne na terapiju. Dostupni antidepresivi, kao što su selektivni inhibitori preuzimanja serotonina njemu ne ublažavaju depresivno raspoloženje, umor, anksioznost, nizak nivo samopoštovanja i suicidne misli.

Jedna nova studija možda nudi nadu Leonu i drugima nalik njemu. Naš tim brazilskih naučnika je sproveo prvo nasumično, placebo kontrolisano, kliničko ispitivanje ajauaske – psihodeličnog napitka koji se spravlja od amazonskog bilja. Rezultati, koji su nedavno objavljeni u časopisu Psihološka medicina, pokazuju da ajauaska može da pomogne kod teško izlečive depresije.

Ajauaska, reč iz domorodačkog jezika Kečua, znači „vino duhova“. Ljudi u amazonskoj oblasti Brazila, Perua, Kolumbije i Ekvadora vekovima su koristili ajauasku u terapeutske i duhovne svrhe.
Lekovita svojstva ovog napitka potiču iz dve biljke. Banisteriopsis caapi, loza-puzavica koja se penje u krošnje drveća i spušta na obale Amazona, se kuva zajedno sa Psychotria viridis, žbunom čiji listovi sadrže psihoaktivni molekul DMT.

Početkom tridesetih godina, osnovane su brazilske religije, zasnovane na pričešćivanju ajauaskom. Do osamdesetih godina, ritual ajauske se proširio na gradove širom Brazila i ostatka sveta. Ajauaska je 1987. postala legalna za religiozne svrhe u Brazilu, nakon što je federalna agencija ove zemlje za narkotike zaključila da „pripadnici religioznih grupa“ imaju „izuzetnu“ korist od njenog korišćenja. Neki ljudi koji piju ajauasku taj osećaj opisuju kao pomirenje sa samim sobom, bogom i univerzumom.

Za našu studiju, koja se odvijala na brazilskom federalnom Univerzitetu Rio Grande do Norte, istraživači su regrutovali 218 pacijenata sa depresijom. Dvadeset devetoro njih su bili izabrani da učestuju zato što su bolovali od depresije otporne na lečenje, i zato što nemaju istorijat psihotičnih poremećaja, kao što je šizofrenija, koju bi ajauaska mogla da okine.

Tih 29 ljudi je nasumično odabrano da se podvrgnu jednoj jedinoj sesiji tretmana, tokom koje im je data ili ajauaska, ili placebo napitak. Placebo je bio braonkasta tečnost, gorkog i kiselog ukusa, smućkan od vode, kvasca, limunske kiseline i karamel boje. Cink-sulfat je dodat da bi podražavao dva dobro poznata neželjena efekta ajauaske, mučninu i povraćanje.

Sesije su se odvijale u bolnici, iako smo prostoriju namestili tako da izgleda kao tiha i udobna dnevna soba.

Akutni efekti ajauaske – koji uključuju snoviđenja, povraćanje i intenzivnu introspekciju – traju oko četiri sata. Tokom tog perioda, učesnici su slušali dve osmišljene plejliste, od kojih je jedna sadržala instrumentalnu muziku, a druga pesme pevane na portugalskom.

Pacijente su nadgledala dva člana tima, koji su pružali pomoć onima koji su postajali anksiozni tokom ovog intenzivnog emotivnog i fizičkog iskustva.

Jedan dan nakon sesije tretmana, primetili smo značajna poboljšanja kod 50 procenata svih pacijenata, uključujući i smanjenu anksioznost i bolje raspoloženje.

Nedelju dana kasnije, 64 procenta pacijenata koji su primili ajauasku se i dalje osećalo kao da im je depresija popustila. Samo 27 procenata onih iz placebo grupe su pokazali takve efekte.

Naša otkrića podupiru brazilsko kliničko istraživanje iz 2015, o potencijalu ajauaske kao antidepresiva.
Ta studija, koju je predvodio Žaime Halak sa Univerziteta Sao Paola, takođe je otkrio da jedna jedina sesija sa ajauaskom ima brze antidepresivne efekte. Svih 17 učesnika je prijavilo da su im se simptomi depresije umanjili u prvim satima nakon uzimanja ajauaske. Efekti su trajali 21 dan.

Ova studije je naišla na značajnu pažnju naučnika. Međutim, njeni obećavajući zaključci su bili ograničeni, zbog toga što nije bilo kontrolne grupe pacijenata koja je primala placebo.

U kliničkim ispitivanjima depresije, i do 45 procenata pacijenata koji uzmu placebo mogu da prijave znatna poboljšanja svog stanja. Placebo efekat na depresiju je toliko jak, da su neki naučnici počeli da sumnjaju da antidepresivi uopšte deluju.

Dr Halak i drugi istraživači koji su učestvovali u studiji Univerziteta Sao Paola 2015. su učestvovali i u našem istraživanju koje je usledilo.

Ove dve studije, iako preliminarne, doprinose sve većem broju dokaza da psihodelične droge, kao što su ajauaska, LSD i pečurke, mogu da pomognu ljudima koji boluju od depresije koju je teško lečiti.
Ali zbog toga što su ove supstance nelegalne u mnogim zemljama, uključujući i Sjedinjene Države, bilo je teško ispitati njihovu terapeutsku vrednost. Čak i u Brazilu, korišćenje ajauaske za lečenje depresije ostaje marginalan, nezvanični poduhvat.

Leon, brazilski bloger, otkrio je ovu drogu dok je istraživao po internetu. „Očajan“ da nađe rešenje za svoje neizlečivo stanje, Leon je odlučio da učestvuje u jednom obredu sa ajauaskom u crkvi Santo Daime u Rio De Žaneiru, jednoj od brazilskih crkava u kojima se pričešćuju ajauaskom.

Ova crkva ne vodi evidenciju o broju svojih članova, ali Uno do Vegetal, slična vera, ima oko 10.000 pripadnika, širom sveta.

Ove religiozne organizacije su među mnogim grupama širom obe Amerie koje su usvojile domorodačke tradicije vezane za prirodne psihodelike. Oni veruju da psihoaktivne biljke kao što su ajauaska, pejotl ili psilocibin otvaraju um čoveka za metafizičke sfere i duboko smislena iskustva.

Ovo duhovno znanje sada se prevodi na jezik nauke, dok istraživači iz Brazila, Sjedinjenih Država, Kanade i drugih država počinju sa rigoroznim medicinskim evaluacijama ovih supstanci.

Leonov blog pruža odličan opis njegovog iskustva sa ajauaskom.
Sve vreme je imao vizije – scenarije nalik snovima koji su mu pružali redak uvid u odnose u njegovom životu. U drugim trenucima, Leon je iskusio „osećanje ekstaze i dubok osećaj manifestacije unutarnje duhovnosti“.

Verujemo da su ovi efekti kritični za to zašto ajauaska funkcioniše.

Učesnici naše studije su popunjavali formular za rangiranje na skali halucinogena, koja pomaže da se njihova neizreciva iskustva pretoče u brojeve. Učesnici koji su uzeli ajauasku su imali znatno viši rezultat na upitniku, od onih koji su pili placebo.

Oni koji su prijavili najveće vizuelne, zvučne i fizičke efekte tokom tripa na ajauaski su imali najveću korist od smanjenja depresije, sedam dana kasnije.

Ajauaska nije univerzalni lek. Takvo iskustvo može da se pokaže kao isuviše fizički ili emocionalno izazovno za neke ljude, ako bi je redovno uzimali. Takođe smo primetili i redovne uživaoce ajauaske koji ipak pate od depresije.

Ali, kao što naša studija pokazuje, ova sveta amazonska biljka ima potencijal da bude bezbedno i efikasno korišćena za čak i najteže oblike depresije.

Luis Fernando Tofoli je profesor psihijatrije na Universidade Estadual de Campinas; Draulio Baros de Araužo je profesor Instituta za mozak na federalnom Univerzitetu Rio Grande do Norte u Brazilu; a Fernanda Palano-Fontes je magistrirala i doktorirala na federalnom Univerzitetu Rio Grande do Norte u Brazilu.

Ovaj članak je prvobitno objavljen na The Conversation. Pročitajte originalni članak .