Overio sam burekomat u Pančevu i zaključio da mediji lažu narod

Neosporno je da je svako od nas koji se nalazimo u samoizolaciji prepoznao unutrašnje kljuckanje ludila s vremena na vreme, dlan znojaviji nego inače ili bar trnce u telu koje vapi za pokretom. Živimo svakodnevnicu koja je daleko od normalne, svakodnevnicu koju smo do juče mogli videti jedino u za zabavu stvorenim socijalnim eksperimentima na nekim od kanala sa nacionalnom frekFencijom. Život je čudo pa se tako pokazalo da ni dokazano sposobni kreatori ovakvog sadržaja nisu imuni na posledice prinudnog zatvaranja (ili u slučaju srpskog Elona Maska i njegove porodice poluprinudnog pritvaranja?) u četiri (verovatnije 64) zida.

Pitanje je da li bih ispratio događaje vezane za vlasnika Pinka da svoju trenutnu dosadu ne lečim većom konzumacijom internet sadržaja nego što bih to sebi dozvolio u normalnim uslovima. Kažem dozvolio, jer se godinama borim da nasilno ograničim brljanje i riškanje po neograničenom ambisu smeća pod izgovorom da tražim istinitu informaciju i da samozadovoljno podrazumevam da ću uspeti da čitam između redova i odvojim digitalno žito od kukolja. Ne brate, tu si ili da nađeš potvrdu za već postojeće mišljenje, ili prosto, zbog smeća. Čovek 21. veka je rakun navučen na sadržaj, i ne zanima ga ni kvalitet ni verodostojnost. Zanima ga da dobije ono što želi, u što većoj količini, sa prelivom ako može.

Kad smo kod u što većoj količini i sa prelivom, prošle nedelje je moj internet kružok preplavio talas oduševljenja koji je izazvalo postojanje takozvanog Burekomata u jednoj regionalno poznatoj buregdžinici, koja bi se, da se nalazi pod jurisdikcijom Beograda, sigurno našla i u samom vrhu ove liste. Kako burek zaista volim u svim varijantama, od Wifi bosanskih pitica sa mesom, preko niškog standarda sa sirom, do vojvođanskih kerefeka sa višnjama, prva reakcija na ovu vest je bio nalet obnovljene vere u čovečanstvo i zaboravljanje svih sranja koja nas trenutno okružuju.

No, već druga misao mi je predočila da kada je postojanje automata koji izbacuje burek u pitanju verovatnoća teži nuli, i da bi, ako bi takav automat i postojao, njegova konstrukcija zahtevala mnogo više vremena od onog koje su preduzimljivi banatski pekari imali na raspolaganju od početka apokalipse. Ako se bar malo razočaram, pa makar i na sekundu, svaki put kada mi mediji iza NASLOVA KOJI SE NE ODBIJA serviraju kašu mlakih govana, podvaljivanje šaltera sa nalepnicom kao jedne od najlepših primena robotike u univerzumu je u najmanju ruku nečovečno.

Razočaranje na stranu, svakako sam obišao BUREKOMAT XEXE, manje kako bih video šta je iskustvo i vrednost iza ovih pompeznih naslova, više jer sam se setio koliko jebeno dobar burek prave. Kako sam poslednjih godinu dana Pančevac i živim u neposrednoj blizini ovog gastronomskog lendmarka ustati nešto ranije i otići po doručak iz snova nije bila ne znam kako zahtevna operacija.

Iako sam do pekare stigao nakon špica, red me je sačekao. To je ovde tako, i burekomat tu ništa ne može. Mora se priznati da, iako vanredno stanje nijebaš uspelo da red skrati, makar je uspelo da ga proredi. Ponašanje uglavnom po PEESU, jedan lik pevuši, većina maskirana, verbalna komunikacija 0%, nešto kao početak finalne žurke u Eyes Wide Shut samo za jako siromašne. Demografija mušterija divlja kao i obično, osim manjka vojnika u odnosu na standard, što je verovatno posledica mog kasnijeg dolaska. Svi vole burek. Čekanje u redu – BEZ PROMENE.

Ako postoji jedna stvar koja me je nervirala kod ove buregdžinice to je svesrdno odbijanje da uvede mogućnost plaćanja karticom. Znam, svaka mala trgovina izgubi delić duše kada stavi taj soroševski automat pored staaare nefiskalne kase i masne sveske u kojoj vlasnik STRa samostalno kredituje komšije, bez uplita ovlašćenih šibicara i zelenaša, khm banaka. Sve stoji. Stoji i to da ako imaš promet jednog Delta Sitija ili ako uvodiš šalter kako bi se zaštitio od smrtonosnog virusa možda razmisliš i o karticama kao nešto jednostavnijem i čistijem rešenju. Mada, kako Struka (ne zaboravljeni reper već personifikacija znanja) kaže COVID 19 se zadržava na čvrstim predmetima duže, tako da ko će ga znati više… U svakom slučaju, postojanje Burekomata nije uticalo na metode plaćanja a ni na domaćinsko-ležernu brzinu usluge, što je opet možda problem uticaja grada u kome sam odrastao a ne zaposlenih u pekari. Transakcija – BEZ PROMENE.

Negde između razmišljanja o ukusima i merenju mogućih posledica sa šaltera sam otišao sa 770g bureka u ruci. Jebiga, žena bi dvesta sa sirom, a možda i ja probam malkice znači trista, paprike nema zamišljenih četiristotinegrama već trista dvadeset i da uzmem malo kolenice, valja se, sve ukupno – TRISTA GODINA. Prvi put sam, posle ne znam koliko, doručkovao pre nego što sam popio kafu. Ako bih morao da ocenim kvalitet, uradio bih to citiranjem izjave Nika Kejva nakon što mu je moj brat, 2017te godine negde u 21. bloku, otkrio burek. Jedno prosto „It’s fuckin’ gold”. Romantizam mog odbijanja postojanja burekomata ovde nailazi na svoju katarzu. Ne može hladan japanski čelik sa osam silikonskih šaka da savije koru kao ruka sa brdovitog Balkana. Ne može i tačka. Kvalitet – BEZ PROMENE.

I to je to. Naslov LUDI SRBI IZMISLILI BUREKOMAT U INAT KORONI je tu da zapravo kaže da burekomat ne postoji i da se nikakva promena osim zatarabljivanja vrata nije desila. Možda to i nije toliko bitno kada je pokušaj smešnog teksta u pitanju. Možda ovo i nije baš tekst o smešnim tekstovima. Političari rade svoj posao vekovima. Lažu kako bi naveli okolnosti u korist grupe koju zastupaju (dobro, ajde, ponekad i u svoju korist). Oni krive i natežu istinu kako im odgovara, i pokazuju lice i naličje u zavisnosti od situacije. Ko traži čistu istinu od političara ne razume baš kako politika funkcioniše. Pitanje je kada su i kako novinari preuzeli ovaj težak krst na sebe, jer oni zaista, ne bi trebalo da se bave krivljenjem i natezanjem istine. Burekomat možda i zaboravim, neke druge stvari…teško. A Vi?