Kako odricanje od seksa utiče na mozak

„Trebalo bi da se jebemo", kaže Dejvid Baner u svojoj pesmi „ Jebanje". Ali da li je to istina? Podsećanja na seks su svakako uobičajena u našem društvu, od reklama u metrou, do atraktivnih ljudi u metrou, zbog kojih počnemo da razmišljamo o seksu. Ponekad seks – fizičke potrebe, potraga za pravim partnerom (partnerima), strah da svi to rade češće i bolje izvedeno nego mi – može da bude zagušujuća sila u našem životu. Pored toga, postoji precepcija – koja naročito preovlađuje među muškarcima koji odlaze na internet forume – da seks (pa čak i orgazam koji sam izazovemo) onome ko svrši iscrpi energiju koja bi inače mogla da se uloži u izgradnju boljeg života.

Neki ljudi ne mogu da podnesu ove komplikacije. Oni su odlučili da deluju i odrekli su se snošaja(a u nekim slučajevima i masturbiranja). Ponekad je ta odluka privremena, neka vrsta presabiranja, kao malo bukvalniji Trezni januar. Za druge, kao što su oni sa Redita koji su se dobrovoljno opredelili za celibat, to je dugoročni projekat, sa forumima koji se organizuju kao grupe Anonimnih alkoholičara. Ovi „volceli", kako su poznati (za razliku od onih koji su u celibatu, ali ne svojom voljom, „inceli"), kunu se da im ovaj sušni stil života daje hrabrost, samopouzdanje, mir, kreativnost i druge pogodnosti.

Ja sam generalno skeptičan prema zdravstvenim savetima na internetu, a duplo više kada guru lajfstajla Tim Feris to podržava. Ipak ideja da raditi nešto suprotno svojim nagonima i što je neprijatno može da bude dobro jeste neka vrsta pesudonauke koja ima smisla na intuitivnom nivou – otud su ljudima privlačne patike sa prstima i ishrana kao u doba paleolita. Nisam bio u fazonu da to probam, ali neurološki razlozi za uzdržavanje od seksa delovali su mi prihvatljivi. Rešio sam da saznam da li ih naučne činjenice podržavaju.
Prvo sam razgovarao sa dr Beverli Vipl, vodeću seksološkinju i koautorku Umetnosti orgazma i brojnih drugih knjiga o seksualnosti. Ona mi je rekla da nije svesna nikakvih medicinskih koristi od uzdržavanja od orgazma, a bukvalno je koautorka knjige o toj temi. „Ja bih znala za to, da je na bio koji način naučno potkrepljeno".

Zatim sam razgovarao sa dr Nen Vajz, seksualnom terapeutkinjom koja je doktorila kognitivnu neurologiju. Ona kaže da zaista ne postoji nikakva fiziološka korist od uzdržavanja od orgazma, ali da su stvari ipak komplikovanije. „Kada je reč o seksualnosti, uvek morate u vidu da imate biološki, psihološki i društveni aspekt". Moć uma ne bi trebalo da bude isključena. „U tom slučaju moć verovanja određuje iskustvo ljudi, a njihovo iskustvo potvrđuje njihova verovanja. Ljudima koji veruju da će im apstinencija pomoći, to samo verovanje može da donese neku korist".

Ali i pored toga, fizička korist od celibata je najeverovatnije kratkog daha. „Zaista ne postoje čvrsti dokazi koji bi podržali mišljenje da uzdržavanje od seksualnih aktivnosti ili ejakulacije donosi ikakve očigledne koristi", kaže Vajz. „S druge strane, ima dokaza da relativno česte ejakulacije umanjuju rizik od raka prostate. Generalno gledano, ima mnogo dokaza da je upuštanje u redovne seksualne aktivnosti od fizičke i emotivne pomoći i ženama i za muškarcima, dokle god se ne zaraze nekom bolešću ili naprave neku glupost".

Šta je sa verovanjem na forumima da time što ne ejakuliraju muškarcima raste nivo testosterona? „Postoji jedna starija studija koja pokazuje da nivo testosterona raste kada se muškarac suzdržava više od sedam dana, ali nema daljih dokaza koji to potkrepljuju" ( Studija o kojoj govori Vajz, koju su 2002. godine sproveli istraživači Univerziteta Žedžang, otkrila je da je nivo testosterona dostigao vrhunac nakon sedam dana apstinencije, ali da se nakon toga vratio u normalu.). Drugim rečima, veza između testosterona i orgazma nije tako jednostavna kao što ljudi misle; testosteron nije nešto što raste dok se ne prospe tokom orgazma. Dr Vajz kaže da je percepcija da „ljudi sa manjim nivoom testosterona imaju manje seksa. Ali takođe ima dokaza da seksualne aktivnosti pospešuju nivo testosterona. Nije nizak nivo testosterona ono zbog čega ljudi imaju manje seksa; manjak seksa zapravo može da inhibira testosteron".

Da budemo jasni, apstinencija nije aktivno loša po nas. Ona samo sprečava da imamo sve zdravstvene koristi koje dolaze sa seksom. „Seks je koristan iz mnogih razloga", kaže Vajz. „Preko njega se povezujemo sa drugim ljudskim bićem. Čak je i masturbacija prijatna aktivnost. Orgazam je fantastičan po naš mozak. Aktivira se mnogo različitih delova, što znači da krv struji kroz njega. To je kao vežba za mozak".

Svejedno, dr Vajz kaže da je šokantno to koliko je seksualnost malo istražena. „Postoji ogroman jaz u literaturi, naročito kada je u pitanju ženska seksualnost", kaže ona. „A ako neka faramacutska ne može na tome da zaradi novac, ima veoma malo finansiranja tih istraživanja. „Nedostatak čvrstih podataka dovodi do ukorenjivanja zabluda i predrasuda. „To je tako tužno. U našoj kulturi nam je toliko neprijatno da se prema seksualnosti odnosimo na zdrav način".

Tako da je ovo jedna od onih retkih situacija kada lekari savetuju: ako vam prija, radite to. „Zadovoljstvo je zaista važno", kaže Vajz. „Seks je sjajan po nas, naročito ako se osećamo dobro povodom njega i ljudi sa kojima ga upražnjavamo – uključujući i sebe same".

JOŠ na VICE: 

Naučne i lične koristi od masturbacije

Istina ili mit: Da li LSD može trajno da ti sprži mozak

Zašto neke devojke u Beogradu nemaju seks