Los Anđeles ima mnogo strana, ali malo ko ih je sve iskusio u prvoj polovini dvadesetog veka, pre nego što su Velika migracija i posleratni meksički doseljenici izmenili lice grada.Fotograf Džordž Rodrigez već pola veka je jedan od retkih umetnika koji su sa uspehom radili na relaciji Holivud-Čikano LA. Rodrigez se rodio 1937., od oca imigranta i Čikano majke, pa je celog života kroz svoja dela pokušavao da ovekoveči sve aspekte Los Anđelesa – od blještavog sveta muzike, televizije, i filma, sve do lidera i aktivista pokreta za prava građana, United Farm Workers, i Čikano pokreta.
Reklame
U njegovoj arhivi nalaze se Cezar Čavez, Dolores Huerta, Los Boinas Cafes, ali i Džimi Hendriks, Majkl Džekson, N.W.A. U saradnji sa Džošom Kunom izdao je svoju prvu profesionalnu biografiju pod naslovom Double Vision: The Photography of George Rodriguez (Hat & Beard Press, April 10). Izložbu fotografija sabranih za to izdanje izložiće u Los Anđelesu 26. maja. Razgovarali smo sa Rodrigezom o umetnosti, kreativnosti, i najvatrenijim godinama bajkovitog grada.
Levo: Los Anđeles 1992. Desno: Izi-I, Burbank, 1980. „Sladak mali ali baš zajeban, onako moćan. Svaki put bih ga video sa nekom drugom devojkom.“ © George Rodriguez
VICE: Opišite nam život na jugu Los Anđelesa u četrdesetim i pedesetim godinama?
Džordž Rodrigez: Tata mi je radio kao obućar u strogom centru grada. Na Skid Rou smo živeli sve do 1949., a onda se preselili u Saut Sentral što je bilo nezgodno mesto za klince, ali od toga se očvrsne.Srećom, moja srednja škola imala je odličan zanatski kurs fotografije. Drugovi iz razreda rekli su mi da to upišem jer je lako, a ja ih poslušao. Iz te škole je poteklo nekoliko LIFE fotografa, što je u ono vreme bio Sveti Gral za fotoreportere. To me je valjda i motivisalo.Posle časova, radio sam se u foto laboratoriji. Nismo dobro stajali finansijski, morao sam da počnem da privređujem, pa sam krenuo od jednog do drugog holivudskog foto-studija.
Džordž Rodrigez: Tata mi je radio kao obućar u strogom centru grada. Na Skid Rou smo živeli sve do 1949., a onda se preselili u Saut Sentral što je bilo nezgodno mesto za klince, ali od toga se očvrsne.Srećom, moja srednja škola imala je odličan zanatski kurs fotografije. Drugovi iz razreda rekli su mi da to upišem jer je lako, a ja ih poslušao. Iz te škole je poteklo nekoliko LIFE fotografa, što je u ono vreme bio Sveti Gral za fotoreportere. To me je valjda i motivisalo.Posle časova, radio sam se u foto laboratoriji. Nismo dobro stajali finansijski, morao sam da počnem da privređujem, pa sam krenuo od jednog do drugog holivudskog foto-studija.
Istočni LA, šezdesete. „U to vreme sam aktivno tražio ovakve stvari, snimao sam lokalne pokrete a tražio se kontekst. White Fence je banda iz tog kraja, gde se znalo da kad na nešto naiđeš, bolje ti je odmah da snimiš jer više nećeš imati priliku. Taj zid je ubrzo bio prekrečen.” © George Rodriguez
Recite nam nešto više o svom prvom poslu.
Imao sam sreće da se zaposlim kod Sida Ejverija tako pedeset i sedme, pedeset osme. Slučajno sam parkirao ispred jednog foto studija, ispostavilo se njegovog. Video sam spolja da nameštaju neke kamere pa sam ušao da vidim šta rade.
Imao sam sreće da se zaposlim kod Sida Ejverija tako pedeset i sedme, pedeset osme. Slučajno sam parkirao ispred jednog foto studija, ispostavilo se njegovog. Video sam spolja da nameštaju neke kamere pa sam ušao da vidim šta rade.
Reklame
Počeli smo da pričamo. Ja tada uopšte nisam znao Sida, ali on je čuo za Frimont fotografe pa mi je ponudio posao u laboratoriji. Bio sam mu asistent, mnogo toga sam naučio.Sid je snimao za LIFE, Saturday Evening Post, Collier’s, Look. Sećam se kako smo jednom otišli da snimimo Lusil Bol, i videli kako joj je jedna veštačka trepavica pala na roštilj. Momentalno je izgorela!
Levo: Encino, 1971. „Soba Majkla Džeksona. Snimao sam za Soul Illustrated. Imao je dva pacova, jednog je zvao Rej a drugog Čarls.” Desno: Frank Sinatra i Lusil Bol, dodela nagrada, Beverli Hils, 1962. (Double Vision) © George Rodriguez
Kakvi su tada bili uslovi za Amerikance meksičkog porekla?
Oko Holivuda nije bilo lako, jer nikom od nas roditelji nisu radili u industriji zabave. Holivudom su tada upravljali sindikati. Ja sam pokušao da se tu zaposlim pedesetih, ali nisam imao prave veze.Počeo sam da pomažem jednom što je radio za Columbia Pictures i nekad razvijao filmove kod nas. Posle me je pitao da li hoću umesto njega da radim printove, pa sam doveo jednog Čikano druga da to zajedno radimo: ja da razvijam, on da štampa. Onda su došli neki ljudi iz sindikata i rekli šefu da mora da nas otpusti jer nismo iz sindikata. Plus što smo bili meksičkog porekla. Ali ispostavilo se da smo već nakupili dovoljno staža pa su morali da nas učlane u sindikat.
Oko Holivuda nije bilo lako, jer nikom od nas roditelji nisu radili u industriji zabave. Holivudom su tada upravljali sindikati. Ja sam pokušao da se tu zaposlim pedesetih, ali nisam imao prave veze.Počeo sam da pomažem jednom što je radio za Columbia Pictures i nekad razvijao filmove kod nas. Posle me je pitao da li hoću umesto njega da radim printove, pa sam doveo jednog Čikano druga da to zajedno radimo: ja da razvijam, on da štampa. Onda su došli neki ljudi iz sindikata i rekli šefu da mora da nas otpusti jer nismo iz sindikata. Plus što smo bili meksičkog porekla. Ali ispostavilo se da smo već nakupili dovoljno staža pa su morali da nas učlane u sindikat.
Levo: Fernando Valenzuela, stadion Dodžersa, LA 1981. Desno: Ruben Navaro, „Mali iz Maravilje“, Forum 1968. © George Rodriguez
Kad sam se tako probio u sindikat, pitao sam ih koliko se često Latinosi primaju ili unapređuju, rekli su mi otvoreno „nikada“. Ne znam kako je sada, ali pedeset godina smo se pitali kako to da nas baš u Holivudu nema.Moj stav je tu bio: ja sam samo fotograf, ne meksički fotograf, ne Čikano fotograf. Tako gledam na stvari i nadam se da me ljudi neće pogrešno shvatiti - ja se svog nasleđa stvarno ponosim.
Reklame
Levo: Linkoln Hajts 1969. Desno: Cesar Čavez, Delano 1969. © George Rodriguez
U knjizi kažete, „vodio sam dvostruki život“. Recite nam nešto više o tome.
O tome tada nisam razmišljao, tako se prosto živelo. Dok sam radio u Kolumbiji, kad se protestovalo na istoku grada, ja bih samo zgrabio fotoaparat i požurio tamo. Pošto sam bio praktično sam svoj šef, mogao sam da napravim tu pauzu, odem da snimim sve što hoću, onda se vratim i nastavim sa poslom.Svog Čikano identiteta sam bio svestan samo kad bi se desilo da sarađujem sa Čikano kolegom, što se retko dešavalo. Sećam se da smo snimali osmogodišnjeg Marija Lopeza, mogao sam da se poistovetim sa njegovim roditeljima, toliko smo toga imali zajedničkog. Tu sam prepoznavao razlike. Pa kad sam snimao Čiča Marina ili Fredija Fendera. Na televiziji je delovalo kao da Latinosa nigde nema, ali ko god je živeo u LA ili drugde u Kaliforniji zna da nas ima na sve strane.
O tome tada nisam razmišljao, tako se prosto živelo. Dok sam radio u Kolumbiji, kad se protestovalo na istoku grada, ja bih samo zgrabio fotoaparat i požurio tamo. Pošto sam bio praktično sam svoj šef, mogao sam da napravim tu pauzu, odem da snimim sve što hoću, onda se vratim i nastavim sa poslom.Svog Čikano identiteta sam bio svestan samo kad bi se desilo da sarađujem sa Čikano kolegom, što se retko dešavalo. Sećam se da smo snimali osmogodišnjeg Marija Lopeza, mogao sam da se poistovetim sa njegovim roditeljima, toliko smo toga imali zajedničkog. Tu sam prepoznavao razlike. Pa kad sam snimao Čiča Marina ili Fredija Fendera. Na televiziji je delovalo kao da Latinosa nigde nema, ali ko god je živeo u LA ili drugde u Kaliforniji zna da nas ima na sve strane.
Delano, 1969. © George Rodriguez
Kako je Čikano pokret uticao na vaš doživljaj naroda i kulture?
Čikano pokret me je fascinirao. Kad su stvari krenule, imao sam potrebu sve to da ispratim. Da ljudima koji ne mogu da se nađu na licu mesta pružim najbolji mogući uvid u to što se dešava. Ipak, to je teško postići putem fotografije.
Čikano pokret me je fascinirao. Kad su stvari krenule, imao sam potrebu sve to da ispratim. Da ljudima koji ne mogu da se nađu na licu mesta pružim najbolji mogući uvid u to što se dešava. Ipak, to je teško postići putem fotografije.
Kad sam bolje upoznao Cezara Čaveza, shvatio sam da se dešava nešto posebno. Tu je bilo mojih prijatelja kao što je Sal Kastro, znači imao sam insajdere, znao kad se šta dešava, ništa nisam propustio. Stvarno sam poštovao sve što su Čikanosi pokušavali da sprovedu tada. Bilo je to rizično, neki su završili u zatvoru zbog svojih stavova.
Reklame
Imao sam nameru da objavim knjigu posvećenu Čikano pokretu, čitavom iskustvu američko-meksičkog življenja. Zato sam prikupio toliko materijala tokom šezdesetih, sedamdesetih, osamdesetih. Nisam ni znao da će ljudi sve to zavesti pod borbu za građanska prava. Mislio sam da se radi o pokretu na lokalnom nivou, ali ima smisla kako je to naknadno bilo interpretirano. Samo što ja na to tada uopšte nisam tako gledao.
Bojl Hajts, 1968. „Neki dečko dobio po glavi tokom protesta, policija se iživljavala nad decom.“ © George RodriguezKako ste napravili konačnu selekciju ovih arhivskih fotografija?
Shvatio sam da imam ogroman izbor, posebno na planu lokalne istorije. U svojim fotografijama danas vidim političare i druge ljude kako odrastaju, kako se pojavljuju, dolaze, i prolaze.Izuzetno sam zadovoljan krajnjim rezultatom, mislim da će ljude dobro informisati. Nisam to imao u vidu dok nisu počele da pristižu povratne informacije. Bilo je to kao da sam nekima nehotice odradio istraživanje. Ja sam svoje radove oduvek brižljivo štitio, mnoge od ovih slika nikad nisu bile objavljene, pa sad kao da gledam nečiju tuđu zbirku. Pomislim uh, ovo je baš dobro! [smeh]
Shvatio sam da imam ogroman izbor, posebno na planu lokalne istorije. U svojim fotografijama danas vidim političare i druge ljude kako odrastaju, kako se pojavljuju, dolaze, i prolaze.Izuzetno sam zadovoljan krajnjim rezultatom, mislim da će ljude dobro informisati. Nisam to imao u vidu dok nisu počele da pristižu povratne informacije. Bilo je to kao da sam nekima nehotice odradio istraživanje. Ja sam svoje radove oduvek brižljivo štitio, mnoge od ovih slika nikad nisu bile objavljene, pa sad kao da gledam nečiju tuđu zbirku. Pomislim uh, ovo je baš dobro! [smeh]
Them i Džim Morison, Whisky a-Go-Go, Holivud 1966. © George Rodriguez
Da li ste otkrili nešto novo na fotografijama, da li ste neke od njih doživeli na drugi način posle svih proteklih godina?
Otkrio sam poneke zaboravljene detalje. Tada sam često izlazio u Whiskey A-Go-Go, jednom prilikom da snimim Van Morisona i Them za naslovnu stranu albuma, a Doors su se slučajno zatekli tu. Na kraju su oba benda zajedno nastupala, oba Morisona – Džim i Van – pevali „Gloriju“.Takve detalje čovek ne može da ceni osim sa distance, slično kao ono kad sam upoznao Kerija Grenta. Zato danas pokušavam da ispratim sve što se dešava, jer znam da ću možda tek sutra shvatiti koliko mi je sinoć bilo dobro [smeh].Kad je Elvis pravio kambek specijal, ja sam se slučajno našao u studiju i ispratio taj istorijski događaj. Bio sam i sa Cezarom Čavezom na vrhuncu bojkota – zatekne se čovek tačno gde treba da bude. Fotografija ga odvuče tamo.
Otkrio sam poneke zaboravljene detalje. Tada sam često izlazio u Whiskey A-Go-Go, jednom prilikom da snimim Van Morisona i Them za naslovnu stranu albuma, a Doors su se slučajno zatekli tu. Na kraju su oba benda zajedno nastupala, oba Morisona – Džim i Van – pevali „Gloriju“.Takve detalje čovek ne može da ceni osim sa distance, slično kao ono kad sam upoznao Kerija Grenta. Zato danas pokušavam da ispratim sve što se dešava, jer znam da ću možda tek sutra shvatiti koliko mi je sinoć bilo dobro [smeh].Kad je Elvis pravio kambek specijal, ja sam se slučajno našao u studiju i ispratio taj istorijski događaj. Bio sam i sa Cezarom Čavezom na vrhuncu bojkota – zatekne se čovek tačno gde treba da bude. Fotografija ga odvuče tamo.