Ovako izgleda moj život nakon dobitka na lutriji

Članak je prvobitno objvaljen na VICE UK.

Pre tri godine, snimila sam VICE dokumentarac o Melisi Idi, trans ženi koja vozi taksi u Halu dvanaest sati dnevno. Ispratili smo njene pripreme za preseljenje na Mars u sklopu projekta Mars One – nažalost, nije se kvalifikovala za ovo putovanje. Ipak, film je takođe predstavio Melisu kao duhovitu, brižnu, i vrednu ženu koju motiviše želja da olakša život drugim transrodnim osobama.

Prošlog meseca, Melisa je kupila tiket na benzinskoj stanici i osvojila 4 miliona funti. Kad sam to čula, zaplakala sam od sreće; nekad se dobre stvari ipak dešavaju dobrim ljudima. Prošlog vikenda pozvala sam Melisu da bih saznala kako živi od dobitka.

VICE: Mel! Dejzi ovde.
Melisa Idi: Zdravo dušo. Kako si, što se ne javljaš?

Htela sam da ti čestitam, Mel. Bilo mi je užasno drago.
Stvarno neverovatno, zar ne? Da se meni tako nešto desi…

Da li sad veruješ u višu silu ili tako nešto? Božanska intervencija ili ne?

Iskreno da ti kažem, stvarno verujem da jeste božija ruka bila. Kad u nešto zaista iskreno veruješ, to se i ostvari. Neko mi je tamo gore pomogao, ubeđena sam, ali ko to može da zna, ne zna se ništa dok smo na ovom svetu.

A nisu ni male pare. Ja ne znam šta bih radila i da sam osvojila samo sto hiljada.
Do sada sam u kešu potrošila samo 20,000 od te sume, i sad kažem sebi, pa ti treba još 80,000 da potrošiš samo da bi dogurala do stotke. I onda deset puta toliko da bi potrošila jedan milion, a imaš četiri! Stvarno je mnogo novca, majku mu. Ja i partnerka još uvek kupujemo kad su akcije. Kad uđemo u supermarket, gledamo da li je jeftinije tu ili u nekoj drugoj radnji, a onda se setimo da smo milioneri! Ali nije loše prištedeti, jel’ tako. Ljudi obično kažu da bi prvo kupili neka fensi kola. Moja su iz 2011. Prijatelji me pitaju, Mel, kako ta te pare nisu promenile, a ja im kažem, zašto bi me promenile? Ja sam još ona ista osoba, samo sa četiri miliona na računu – ne dam da me tako nešto promeni. Jedva čekam leto pa da krenem po sajmovima za prodaju polovnih kola, ja to inače radim svake godine, da potražim neka povoljna, to meni prija.

Opiši nam trenutak kad si shvatila da si pobedila.
Parkirala sam taksi, čekala u redu, htela sam da kupim cigarete za tu noć. I ne znam zašto, ali ta jedna greb-greb srećka mi je privlačila pogled. Kad sam došla na red, morala sam da odlučim: da li da kupim srećku, ili cigarete? Ne znam ni sama kako sam se odlučila da potrošim deset funti na nju. Platila, uzela, izašla, i u kolima odmah počela da grebem, a kroz glavu mi prolazi „Daj bože da bude sto funti“. Bila je Nova godina, trebalo je da idem sa partnerkom na doček. Taksisti obično nemaju slobodno za praznike, ja 25 godina pre toga radim za Novu godinu. I zato sam mislila „Kad bi legla jedna stotka, da pokrijem gubitke što neću raditi…“

I tako ti ja izgrebem, kad ono piše „mil“ a ispred toga stoji broj četiri. Ja reko’ nemoguće. Gledam opet, nema šta, lepo se vidi, četiri miliona. Odmah izletim iz kola i pravo nazad u garažu kod prodavačice, kažem joj „Kolin, nećeš mi verovati, ali prodala si mi tiket od četiri miliona.“ Ona kaže „Zajebavaš? Daj da vidim“, i kao, hoće da mi uzme, a ja kao beži, ne dam ti! I izađem tu, i pitam se „Šta ću sad? Moram da potvrdim sa nekim.“ I nađem nekako broj lutrije, i pozovem, i to je bilo to. Posle sam zvala partnerku i rekla joj da sam osvojila četiri miliona, ona mi je odgovorila „Ne seri“, ali posle sam joj pokazala pa se i sama uverila. Divno smo se provele za doček!

Znam da te život nije uvek mazio, reci nam kako si živela pre dobitka na lutriji?

Samo sam preživljavala, ništa više. Iz dana u dan, nekad se dešavalo da nisam imala šta da jedem, ceo dan opstajem na kaši od doručka. Ali to ti je život. Budem po 16, 17 sati na poslu, odem kući da malo odspavam, a čim se probudim sve ispočetka. Muka živa, plaćanje računa, zato kažem, to je samo preživljavanje. Najiskrenije, nikom ne bih takav život poželela. Još je na poslu bilo opasno, tri puta su me napadali poslednjih godina. Dvojica od tih su išla na sud, ali izvukli su se sa opomenama jer im je bio prvi put.

Ti napadi su bili motivisani transfobijom?

To nisu priznali jer su znali da se zbog toga ide u zatvor, pa su samo priznali nanošenje telesnih povreda, ne da je u pitanju bio napad iz mržnje. To mi nije lako palo, ali ipak sam ostala verna sebi.

Kad si dobila na lutriji izašla si otvoreno u javnost, što se retko dešava?
Izašla sam u javnost, Dejzi, jer nije bilo šanse da to ne uradim. Odmah sam rekla ljudima iz lutrije da neću da mi se krije identitet, pa su mi organizovali pres konferenciju. To je bio jedan fenomenalan trenutak, ja tako nešto u životu nisam doživela, toliko interesovanje javnosti, sve ih je zanimalo o meni. Neverovatne stvari, mogla sam svima da ispričam svoju priču, prelepo je bilo.

Jesi li odmah krenula u šoping?
Nisam, u tom trenutku nije ni bilo novca. Dan pre konferencije za štampu došli su ljudi iz lutrije da provere da li je sve u redu, potvrde moje identitet i sve tako to. Sa njima je došao neki bankar, sve privatno, po mom izboru, koji otvori nalog gde će da legnu ta četiri miliona. Ali to se ne desi istog trenutka, tako da sam i dalje bila u besparici. Rekla sam mu da ne znam šta ću da obučem za pres konferenciju sutra, a on je rekao da mogu da dignem kredit. Meni banke nikad nisu htele da izdaju kredit jer mi je prihod nestabilan, jedva sam sklapala kraj sa krajem. Ali pošto sam dobila, taj bankar mi je sredio kredit, i u tom trenutku kad sam podigla 800 funti, osetila sam „Aha, to je to!“ Izašle smo u šoping, doterale se, u povratku jele u Mekdonaldsu.

Da li su odmah počeli da ti se javljaju ljudi koje nisi čula godinama?
Jesu, jesu. Roditelji su mi nažalost preminuli prošle godine, tako da nisu imali prilike da čuju da sam dobila na lutriji, ali sa njima odavno nisam govorila. Nisam čak ni znala da su umrli do posle sahrane, jer nisu želeli da im se tamo pojavljujem, ali šta se tu može. Od kako se raščulo da sam osvojila milione, deca su počela opet da me zovu. Sad, da li zbog para ili onako da me čuju, ne znam. Ostavila sam im pare u testamentu, morala sam odmah da sastavim testament jer su to ipak ozbiljne pare ako mi se nešto desi. Sve sam ih zbrinula za ne da j bože, i porodicu i prijatelje. U tome je lepota bogatstva, mogu da se nađeš ljudima koji su se meni našli kad je bilo teško.

Ključno pitanje: hoćeš li od tog novca da finansiraš svoj put na Mars?
Dejzi draga, od tog vremena kad sam se prijavila da idem na Mars, ja sam shvatila da je to kao hrčak u mikrotalasnoj. Samo će da eksplodira, da izgori. Još sam ja mlada za tako nešto, sad mogu da uživam u životu. Na Mars još ni NASA nije sletela. U ono vreme nisam baš bila informisana, sad ipak znam kako stvari stoje i neću da budem hrčak.

Dakle, još nisi završila svoju misiju na Zemlji?
U ono vreme bih stvarno otišla, da su me primili. Bila bi mi čast da budem prva trans žena u svemiru, prva trans osoba na Marsu. Bar bih malo pomogla drugima koji se muče u ovom gadnom svetu. To je bila moja poruka. Ali sad mislim da moja poruka može da bude jača ako ostanem na Zemlji i živim među ljudima.

Hvala ti, Melisa.