dragana-petrovicbw
Vakcine

Ispovest majke iz Kragujevca kojoj je dete umrlo od morbila

Dvoipogodišnja Nađa Petrović je u aprilu 2018. preminula od malih boginja tokom epidemije izazvane nevakcinisanjem dece. Njena mama je odlučila da njenu priču podeli sa javnošću.
26 Februar 2019, 10:47am

"Antivaks pokret" Svetska zdravstvena organizacija označila je kao jednu od 10 najvećih pretnji po globalno zdravlje u 2019. Međutim, on ne jenjava. U Srbiji ovaj pokret je naišao na podršku pojedinih političara koji su u borbi za prevlast zaboravili na najosnovnije - da bi trebalo da se bore za građane, i da kršenje zakona mora da bude sankcionisano. Pa se tako Boško Obradović, lider Dveri i član Saveza za Srbiju požalio na Tviteru jer vlasti hapse ženu koja je prekšila zakon i odbila da vakciniše decu, a zatim da plati kaznu, označavajući ovo hapšenje kao političko, a ne zdravorazumsko.

Epidemija morbila obeležila je 2018. godinu, i preti da izbije ponovo u svakom trenutku.

Dragana Petrović je majka koja je odlučna da istera pravdu za ćerku Nađu. Ona je u aprilu 2018. preminula od malih boginja kojim je zaražena u jeku epidemije u Srbiji. Dragana je odlučila da svoju priču podeli sa javnošću, kako se ista stvar ne bi ponovila.

Ona kaže da je zaštitnica prava pacijenata u Kragujevcu, Vesna Stevanović, posle detaljnog uviđaja sačinila izveštaj u kome se navodi da su zdravstveni radnici Kliničkog centra Kragujevac na odeljenju pedijatrije načinili ozbiljan propust.

- Ugrozili su njenu bezbednosti i nisu poštovali protokol i smernice koje je Ministarstvo zdravlja izdalo u novembru 2017. radi sprečavanja širenja infekcije morbilima - ističe Dragana.

Ona je na Fejsbuku objavila Nađine fotografije iz bolnice, a ovu odluku je tada donela jer je shvatila da je to jedno od najjačih oruđa u borbi protiv antivaks "pokreta".

- Javljaju mi se članovi porodica onih koji su preminuli ili preležali morbile. I bukvalno, svaku tu priču, uz njihov pristanak, ja ću izneti javno - priča Dragana.

- Antivaksere nimalo ne potresa bilo šta u vidu reči, ništa napisano, oni će to pročitati i zanemariti. Veoma je bitno da se vide te fotografije, kako to izgleda, na šta to liči.

Odluka da to uradi nije bila laka. Dragana se danima lomila i razmišljala šta će sa fotografijama i kako će ljudi reagovati kada ih vide.

- Na kraju sam presekla jer ja rečima nikad ne bih mogla da opišem to, a mnogi ne bi ni poverovali da je to bilo toliko strašno.

Nakon toga su Dragani počeli da se javljaju ljudi da joj kažu da su se premišljali oko vakcinacije, sve dok nisu videli Nađine fotografije.

Bila je u pravu.

1531997311243-received_1743836842583871

Sve fotografije Nađe Petrović putem privatne arhive Dragane Petrović.

Još u avgustu 2017. mediji su objavili da više od 60 odsto roditelja nije vakcinisalo svoju decu na opštini Stari Grad, da je broj vakcinisanih u Srbiji alarmantno opao i da nam preti epidemija.

Roditelji na čelu sa pedijatrom Tomislavom Stevanovićem krajem novembra iste te godine podneli su čak i krivičnu prijavu protiv javnih ličnosti i najglasnijih antivaksera za koje tvrde da su svojim istupanjima promovisali nedokazanu štetnost vakcina. Ni ovaj potez nije imao veći odjek među onima koji su propustili obaveznu vakcinaciju.

Strah i neznanje su učinili svoje i pored apela medija i brojnih nastupa stručnjaka koji su upozoravali da je broj vakcinisanih nedovoljan da bi se održalo ono što nazivamo imunitetom krda, epidemija morbila je počela u oktobru 2017. godine i zaključno sa 20. aprilom zabeleženo je 4.858 obolelih i 15 smrtnih ishoda. Nađa je jedno od troje dece koja su preminula.

Dragana se od januara 2018 bori - sa lekarima i sa nepoznatim ljudima koji joj na mrežama šalju poruke, uglavnom preteće, ali i one u kojima joj objašnjavaju da njeno dete nisu ubile morbile, već vakcine. Jedna osoba joj je napisala da će i njena starija ćerka završiti kao Nađa.

Dragana smatra i zdravstveni sistem i antivaksere odgovornim za smrt njene dvoipogodišnje ćerke.

- Znam da su Srbi takvi, da uvek tražimo nekoga da okrivimo da bi nam bilo lakše. Ali ja ne tražim krivca da bi meni bilo lakše, nego zato što stvarno verujem da je moglo da se spreči sve to. Znam kroz šta sam prošla, znam šta sam pričala i da su mnoge stvari mogle da se urade mnogo ranije - kaže Dragana.

Propusta u Nađinom slučaju, tvrdi ona, bilo je mnogo. I u kragujevačkoj bolnici, i u Institutu za majku i dete.

Ja sam se trudila i čuvala je i pazila je. Na svaku moguću njenu promenu ili bilo šta ja sam jurila kod lekara. I vodila sam računa o njoj. Toliko sam se trudila joj pružim normalan život, da je sačuvam do takvih stvari, da bi zbog nečije tuđe greške, i zbog nečije bahatosti ona meni bila oduzeta. Razumeš. To mene najviše boli. Mnogo me nervira kad kažu 'ona je bila već mnogo bolesno dete'. Nije bila. Ona je bila normalno i zdravo dete. Nije se razlikovala od druge dece. To mi je veoma teško da objasnim. To me najviše nervira.

Dragana se iznova vraća na odluke o tome ko ima pravo da živi a ko ne.

- Nađa je imala prava da joj se produži život i pet sati, ako je to moguće. I to pravo nije smeo niko da joj oduzme. Ona je imala prava na život, a nije ga dobila – priča Dragana.

Nađa je rođena naizgled zdrava i ništa u porodilištu nije ukazivalo na to da ima autoimunu bolest poliglandularni sindrom tipa 1. Dijagnozu su im dali u inostranstvu, nakon što su godinu dana radili različite testove u srpskim zdravstvenim ustanovama bez konkretnog odgovora na pitanje od čega boluje Nađa.

- To je jako retka bolest. U Srbiji, u registru retkih bolesti, nije zabeležena nijedna osoba. Reč je disfunkciji endokrinih žlezda u organizmu. Sa tim se živi normalno, uzima se samo suplementarna terapija - kaže Dragana.

Nastavlja da mi priča kako je Nađa mogla da doživi duboku starost, da je bila kao i sva ostala deca.

- Čak je bila i naprednija i razvijenija od starije sestre, Anastasije… Dete zdravo, što babe kažu "kao jabuka" - objašnjava ona.

Zbog toga je možda i najviše povređuje to što čuje "da bi Nađa umrla svakako". Pre nego što je zarađena morbilama, Nađa je prelezala grip i rotavirus.

- Morbile su nešto što teško podnose i zdrava deca, a kamoli neko koje je već kompromitovano. One nisu dečija bolest, da jesu, vakcine ne bi postajale – priča Dragana.

Zbog kompromitovanog imunog sistema Nađa nije smela da primi žive vakcine, ali su njeni roditelji odlučili da rizikuju kada je počela epidemija morbila i zajedno sa doktorima doneli odluku da MMR vakcinu Nađa primi u bolničkim uslovima. Međutim, zarazila se pre nego što je do toga došlo.

1531997388532-received_1743835942583961

- Bili smo svesni rizika, ali i činjenice da sve te nuspojave nisu ni izbliza opasne po nju kao morbile - kaže Dragana.

Šestog januara Dragana je Nađu odvela u kragujevačku bolnicu jer se žalila na bol u nogama, koji je bio simptom manjka kalcijuma u organizmu.

- Ispostavilo se da sam bila u pravu i da mora da ostane da prima vensku terapiju par dana kako bi joj podigli nivo kalcijuma – objašnjava Dragana.

Nađa je bila smeštena u izolaciju, međutim sutradan su u istu sobu primili dečaka koji je imao temperaturu, kašljao je, kijao, imao je konjuktivitis i povraćao je.

- Nije mi bilo jasno zašto je to dete ubačeno s nama u sobu. Pomerila sam Nađu na drugi kraj sobe, otvorila vrata, prozore. I kada je ona zaspala otišla sam da se žalim lekaru koji je bio dežuran i rečeno mi je da mora tako privremeno jer nema dovoljno mesta - priča Dragana.

Nađa je nedugo posle toga prebačena u izolaciju. Nakon par dana, zbog pogoršanja njenih rezultata, doneta je odluka da se prebaci na Institut za majku i dete, na koji nije odmah upućena jer je u Beogradu već vladala epidemija malih boginja.

Tog dana, kada su kretale za Beograd, Dragana je u kupatilu bolnice videla majku dečaka. Pitala ju za zdravlje njenog sina, na šta joj je žena odgovorila: "Pa on ima morbile". Dragani su se odsekle noge.

- Odmah sam otrčala kod Nađine lekarke, pitala sam je šta ćemo da radimo ako ona dobije morbile, a ona mi je odgovorila "Ja stvarno ne znam, samo nam je ostalo da se nadamo, i da molimo Boga da neće da ih dobije, jer ako dobije ishod svi znamo" – priča Dragana.

Nakon propusta u kragujevačkoj bolnici, napravljeni su propusti, kako kaže Dragana, i na Institutu za majku i dete u Beogradu.

U obe ustanove vode se unutrašnje kontrole i pravni postupci kako bi se Draganine tvrdnje potvrdile. Kada su primljene, 12. januara, Dragana je odmah napomenula da je Nađa bila u kontaktu sa morbilama. Već sutradan, Nađa je prestala da se budi, nije imala nikakve reakcije, osim kad bi je Dragana snažno prodrmala. Ono što je usledilo je Draganino neprestano upozoravanje lekara na Nađino stanje, i njihovo ignorisanje.

- Njoj su leukociti bili 1, što znači da ona nije imala nikakav odbrambeni mehanizam, i da su joj morbile preuzele celo telo. Nije imala snage - priča Dragana.

Dragana kaže da je Nađa dobijala samo infuziju.

- Tražila sam da joj stave sondu ne bi li nešto unela u organizam, a ona mi je odgovorila da nema potrebe – nastavlja Dragana koja je išla i da se žali kod načelnika odeljenja, bez uspeha.

- Ne može niko da mi kaže 'dobro je', kad ja znam kako ona izgleda kada nije dobro – kaže ona.

Doktorka je Draganu, kako ona kaže, uveravala da "to nije ništa" iako su "svi Nađini rezultati bili katastrofalni".

- Trebalo je i transfuziju da primi ali i to su odlagali. Čak i imunoglobuline nije primila do dana dok nije pala u komatozno stanje, a trebalo je da ih primi čim sam prijavila da je bila u kontaktu sa morbilama – priča dalje.

Dragana smatra da je propusta u radu lekara bilo kako u Kragujevcu tako i u Beogradu. Kada je urađen rendgenski snimak Nađinih pluća, Dragana kaže da je radiolog u zaključku napisao da je "snimak uredan", da bi se dva sata kasnije ispostavilo da je snimak pokazivao nešto mnogo drugačije od "uredan".

- Nije lepo pročitao snimak, koji je bio katastrofalan. Pluća su joj bila puna vode i morala je da bude intubuirana jer nije mogla da diše samostalno – priča Dragana.

Dragana kaže da je Nađa prebačena na intenzivnu negu tek nakon što je ona molila lekare.

- Ja sam nju držala u krilu, bila je crna, primala je sedam litara kiseonika, što je previše za dete njenog uzrasta. Ona je bila modra, nokti su joj bili modri, šake su joj bile naduvene, i ona je udisala na 15 sekundi. Celo lice joj je bilo izobličeno. Temperaturu je imala 41,7. I ja sam na kraju molila sestre da pozovu dežurnog lekara. One su pozvale tu doktorku koja je u prethodnim danima govorila kako Nađi nije ništa, kako će sve to da prođe, kako je to normalan tok bolesti. Rekla im je da nema potrebe da se prebacuje na intenzivnu negu, "nije njoj ništa". Na kraju sam rekla sam medicinskoj sestri – "ako nećete da tražite dežurnog lekara, sedite ovde, ja ću da ga tražim, da ga uhvatim za ruku i ako treba da ga dovučem". Tek tada je pozvala dežurnog lekara, koji je odmah rekao da je Nađa, bez ikakve dileme, bila za intenzivnu negu i pre deset dana. Rekao je "ovo dete je na samrti" – priča u dahu Dragana.

Nađa je na intenzivnu negu primljena 22. januara, te večeri Dragani su rekli da je u teškom stanju, ali da je ono stabilno i da joj nije potrebna podrška aparata. Sedam sati kasnije Nađino stanje se drastično pogoršalo.

Rečeno joj je da su prestali da joj rade bubrezi, da ima unutrašnjeg krvarenja, da ne može da diše i da samo "čudo" može da je spasi. Od tog dana počinje njena borba za život. Stavljenja je na aparate, uvedena joj je sonda. Primala je 30-40 lekova u toku dana.

- 23. januara izašla je doktorka koja ju je primila i rekla mi da se stanje promenilo za 180 stepeni, i da je Nađa u veoma teškom stanju i da joj se ne daju nikakve šanse preživljavanja – nastvlja Dragana.

Kada je otišla da je poseti, Dragana nije mogla da prepozna Nađu.

- To nije bilo dete koje sam ja poslala na internzivnu negu. Ušla sam u sobu i pitala "gde je Nađa?". A oni su mi rekli, "pa evo je ovde u krevetu" - priseća se Dragana.

Od kraja januara do 4. aprila, kada je preminula, Nađa je provela na intenzivnoj nezi.

- Stanje joj je bilo promenljivo. Te je bila jako loše, te su je stavljali u indukovanu komu, te su je iz nje budili. Jedan dan me je gledala, drugi uopšte nije bila svesna - priča mi Dragana.

Dragana je besna. I to se jasno čuje u svakoj njenoj rečenici. Dok je vodila računa o Nađi, vukla lekare i medicinske sestre za rukav borila se i sa antivakserima, rešenim da je prevedu na pravi put.

U njoj su prepoznali idealnu žrtvu, majku koja pati i koja je spremna da učini sve za svoje dete. Ona je s druge strane odlučila da im stane na put.

- Ja držim dete u naručju koje je na aparatima, a drugom rukom odbijam poruke – priča Dragana.

Krivi su i jedni i drugi. S jedne strane ništa se ne bi desilo da je lekari spojili sa bolesnim dečakom u bolnici, a sa druge strane ništa se ne bi desilo da nije izbila epidemija. Ne bi imala s kim da bude spojena u bolnici. Oni su glavni izazivači svega.

- Hteli su da ja i postanem antivakser i da javno iznesem da je moje dete obolelo od vakcina. Ja verujem u medicinu i lekare i stvarima koje su naučno dokazane – kaže Dragana.

Dragana kaže da Jutjub klipove ignoriše jer "to mogu i ja da napravim i izbacim". Kaže da i dalje dobija poruke, ali da je prevashodno brine ciljanje ranjivih roditelja uplašenih za zdravlje svoje dece.

- Plašim se da će mnogi roditelji u trenutku straha, kad tek dobiju dete, pa treba da ga odvedu na prvu vakcinu, podleći njihovim pričama. To mene nervira. Ne nervira mene što oni meni šalju poruke. Jer oni vide veliku pretnju u meni, pošto je Nađina priča ovako daleko otišla, i ovako javno – priča ona.

Ne želim ni da pomislim kako je Nađi je bilo. Ni meni nije bilo teško onoliko koliko je njoj bilo. U jednom trenutku, posle dva meseca, ja sam samo pomislila 'Bože uzmi je, samo da se više ne muči'.

Dragana kaže da je već tad znala da Nađa više ne može da se oporavi.

Išla sam u crkvu i molila Boga da se više ne muči. Bilo mi je mučno da gledam kroz šta prolazi. Ja joj odem u posetu, a ona samo kuka i cvili, ne može oči da otvori. Ne može da kaže šta je boli. To su strašne muke i ne bi ih poželela čak ni najgorem neprijatelju. Ni njoj ne bih poželela. Samo sam htela da prestane da se muči. Jer meni će da bude teško, ali će bar njoj da bude lakše.

U bolnici su joj rekli da se Nađa nikada neće u potpunosti oporaviti, čak i ako preživi morbile, od kojih je bolovala tri meseca.

Nakon tri meseca, 4. aprila 2018. Nađa je preminula. Epidemija je nedugo posle toga utihnula. Broj vakcinisanih je porastao i dostigao 97 odsto.

- Jako sam ljuta. Kada je Nađa umrla i kada je stigla vest da je epidemija stala. Pomislila sam što baš sad? Sad kada je ona umrla. Što nije stala pre nego što se ona zarazila? Zašto je ona morala da umre da bi stalo sve? I na to sam ljuta i besna. I ne samo ja, svi članovi moje porodice, moji prijatelji. O tome pričamo svakodnevno – objašnjava Dragana.

Jako brzo antivakseri su počeli da dele dezinformacije o Nađinoj bolesti, i uzrocima njene smrt.

- Njima je za sve kriva vakcina. Ja sam se čak jednom našalila i napisala "puko mi je nokat, da nije od vakcine?" Toliko su smešni. Sa njima nije moglo kulturno i pristojno - priča Dragana.

Kada je Nađa umrla Dragana danima nije smela da izađe na ulicu.

Imala sam strašan paničan poremećaj. Plašila sam se ljudi. Svega sam se plašila. Ali od kako sam objavila priču toliko podrške imam. Evo sad sedim sa tobom, normalno pričam, a prvi put te vidim u životu. Nikakav strah nemam.

Dragana ističe da je najveću podršku dobila od pedijatra iz Zrenjanina Tomislava Stevanovića, jednog od podnosilaca krivične prijave zbog širenja dezinformacija u vezi sa vakcinama. Ponosna je na edukaciju roditelja kojom se bavi u poslednjih nekoliko meseci.

- To je borba za zdravlje naše dece, a pre svega za zdravlje ugrožene dece koja zavise od kolektivnog imuniteta. Zastrašivanje kaznama i zatvorom neće pomoci. Bavimo edukacijom roditelja što se pokazalo kao mnogo efikasnije. Sa protivnicima vakcinacije danas razgovaramo civilizovano, i veliki procenat njih je promenio misljenje – kaže Dragana.


Pogledaj i:


Nađina priča se proširila van Srbije, Dragani stiže podrška iz Amerike, Australije, Italije...

- Ja svakodnevno dajem izjave za njihove medije. I ne želim da prestanem. Ne želim da se zaboravi. Sve dok se o njoj priča, Nađa će da živi. A ja neću da prestanem da pričam nikad. Ne prođe 15 minuta da o njoj ne mislim – kaže ona.

Na kraju, i pored aktivizma i tužbi i rasprava na internetu, Dragana kaže da se u njenom odnosu prema Nađinoj smrti ništa nije promenilo.

- Znaš, meni je danas isto kao što je bilo kad je umrla. U većini poruka podrške meni kažu 'biće lakše'. A nije lakše, samo naučiš da živiš sa tim bolom – kaže Dragana na kraju.

VICE je poslao pitanja Institutu za majku i dete i ministarstvu zdravlja, međutim, do današnjeg dana odgovori nisu stigli.