Uspon albanskih dilera kokainom u Britaniji

Albanska mafija unutar UK poznata je kao nemilosrdna i nasilna. Albanci u Sohou praktično drže monopol nad prostitucijom, trgovinom ženama, i prodajom oružja prokrijumčarenog u vreme rata na Kosovu, ali u poslednje vreme albanski gangsteri uspeli su da postanu značajni igrači i u britanskoj distribuciji droge.

Državna agencija za borbu protiv kriminala (NCA) ovog juna izdala je godišnji izveštaj u kom procenjuje da albanske organizovane kriminalne grupe – Mafia Shqiptare – odnedavno drže „pod značajnom kontrolom" britansko narko tržište, posebno prodaju kvalitetnog kokaina.

Do pre dve godine, postojao je stabilan broj sudskih slučajeva u kojima su se grupe Albanaca teretile za uvoz i distribuciju raznih droga, od heroina do kanabisa koji se na veliko gaji u Albaniji. Od 2015. godine, ti slučajevi su značajno češći jer Albanci sve više posluju pri vrhu britanskog lanca isporuke kokaina.

Sedmog avgusta 2017. je Klođan Čopja, zapadnolondonski uvoznik droge iz Albanije, bio uhapšen uz još 41 lice zbog krijumčarenja droge u vrednosti od 60 miliona funti. Iako su Čopjini kuriri već tri puta bili uhvaćeni na delu između 2014. i 2016. godine, ovaj bos nastavio je sa poslom sve dok u martu nije bio uhapšen u Grčkoj i izručen UK.

U aprilu, pet lica iz primarno albanske krijumčarske bande, takođe iz Londona, bilo je osuđeno na više od 100 godina zatvora u totalu zbog uvoza 30 kg 90% čistog kokaina. Koristili su tajne odeljke pod krovom Bentlija vrednih po 130,000 funti. Policija smatra da je ova banda prokrijumčarila čak tonu kokaina tokom dvogodišnjeg poslovanja.

Ali kako su Albanci uspeli da zahvate toliko parče ovog unosnog tržišta, i šta ih izdvaja od ostalih kriminalnih organizacija?

Pogledajte film: Vikend ratnici

„Balkanski kriminalci tradicionalno krijumčare heroin jer se ovaj region nalazi na putu od Avganistana ka Zapadnoj Evropi", objašnjava Stiv Benet, zamenik direktora NCA. „Albanci su ipak otkrili da mnogo veća zarada leži u trgovini kokainom. Na britanskom tržištu danas postoji velika potražnja za ovom drogom, pa su odlučili da ovde počnu da posluju."

Benet kaže da albanske bande šire svoj uticaj još od kolapsa komunističkog režima i izolacije te zemlje u poslednjoj deceniji prošlog veka. Upravo je Ermal Hodža, unuk pokojnog komunističkog diktatora Envera Hodže – u Tirani dobio deset godina zatvora zbog trgovine kokainom na relaciji Južna Amerika-Zapadna Evropa.

Da bi uvozili drogu, albanske bande koriste postojeću infrastrukturu koju su odavno razvile krijumčareći ljude, oružje, i finansijska sredstva – sumnjive firme za transport, korumpirane carinike, i tako dalje. Takođe šire uticaj i na britansku ugostiteljsku industriju.

U julu ove godine, državni organi pokrenuli su istragu strip kluba u Birmingemu povezanog sa albanskim kriminalnim grupama. Mušterije su tvrdile da su ih drogirali metadonom da bi im sa kreditnih kartica skidali hiljade funti. Prošle godine je 20 albanskih gangstera sa lažnim grčkim i italijanskim pasošima bilo uhapšeno zbog dilovanja kvalitetnog kokaina po noćnim klubovima u Mančesteru.

Razvoj albanskog kriminala u Britaniji odraz je porasta albanske populacije u UK tokom prethodne decenije. Kako im se broj povećavao, tako su albanske bande počele i da se međusobno povezuju unutar UK. Albanci su ujedno jedna od najvećih etničkih grupa u zemlji po broju ilegalnih imigranata. Bande često koriste ovo „neprijavljeno" ljudstvo, oslanjajući se na britansku kosmopolitsku mešavinu stranih i domaćih kriminalaca; sa vremenom su razvili reputaciju kao veoma pouzdani saradnici.

„Odlično rade sa drugim grupama jer obično ispune sve što obećaju, kad i kako su se dogovorili", kaže Benet. „Nema pohlepe u poslovanju. Pouzdani su, što ih u podzemlju čini vrlo poželjnim partnerima."

A nasilna reputacija? „Već 15 godina radim na najvišim nivoima sa međunarodnim obaveštajcima. Uvek se neka grupa opisuje kao najnasilnija i najstrašnija, uvek je najnovija banda ujedno i najopasnija. To ima veze sa stvarnošću koliko i Taken filmovi. Rekao bih da balkanske kriminalne grupe, pa tako i albanske, nisu ni manje ni više nasilne od bilo kojih drugih."

Slično misli i Jana Arsovska, kriminolog i stručnjak za albansku mafiju sa Univerziteta grada Njujorka. U svojoj knjizi ( Decoding Albanian organized crime: culture, politics and globalization) Arsovska ističe da se o albanskom nasilju više priča nego što se ono uočava. Njihove žrtve su retko pripadnici drugih grupa; brutalna reputacija obično je dovoljna da bi se željeni rezultati ostvarili bez stvarne primene nasilja.

Deo reputacije dolazi iz Amerike, gde su se albanski narko karteli ( Wolfpack, Thaqi, itd.) razvili u saradnji sa italijanskom mafijom, da bi u seriji racija i grupnih hapšenja bili neutralisani između 2011. i 2014.

Arsovska smatra da je Thaqi organizacija postavila šablon po kom su albanski mafijaši počeli da posluju u UK. Uvozili su kokain iz Južne Amerike u SAD i Evropu unutar luksuznih automobila čiji su distributeri bili sasvim legitimni; isporuke su išle direktno iz Venecuele na Balkan.

Nedugo potom, albanske bande unutar UK počele su da šalju svoje predstavnike u Južnu Ameriku gde bi direktno kupovali tone droge. Jedan britanski krijumčar kokaina anonimno kaže sledeće: „Shvatili su da je najbolji model da se kokain kupi direktno, onda prosledi u Albaniju gde imaju potkupljene zemljake na carini. Kad ga tamo prihvate, lakše im je da ga prenesu u Britaniju preko postojećih krijumčarskih puteva, i zatim ovde distribuiraju preko veoma dobro organizovane mreže dilera. Veliki procenat kokaina ovim putem stiže u zemlju. Albanci su danas poznati po presovanju kokaina na kilo, čistoće negde od 60% do 70%."

Albanske bande samo su poslednja u dugom nizu stranih kriminalnih grupa koje unutar granica UK žanju zaradu od trgovine drogom, i odvajaju za penziju kod kuće. Potražnja za kokainom je ogromna, otvorenih oružanih sukoba između bandi još nema, pa je sva prilika da će im se uskoro i druge grupe pridružiti.

JOŠ na VICE:

Šta ti zapravo uradi 100 odsto čist kokain

Srbija na spidu: Koliko ga uzimate i šta je zapravo u njemu

Žene pričaju o tome kako su prvi put same kupile drogu